Strah, korupcija ili nešto treće: Šta je u temelju desetogodišnje vlasti SNS-a?

Jedan od onih koji dele to mišljenje je i predsednik Socijaldemokratske stranke i nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. Kako je nedavno istakao u intervjuu za Danas, SNS je sistematski ucenjivao i plašio građane.

– Građani su prvo osiromašeni, a potom egzistencijalno ucenjeni podrškom SNS-u. U takvim okolnostima režim računa na bezuslovnu podršku i na to da će ljudi birati pre svega egzistenciju, za koju su ih uverili da zavisi od opstanka SNS-a na vlasti. Zato je na opoziciji da razveje te iluzije i oslobodi građane straha. Ovaj režim računa na strah više nego na bilo šta drugo. Kraj ove vlasti će se desiti onda kada nestane strah, kazao je Tadić.

Upitani za komentar ove ocene, stavovi Danasovih sagovornika variraju.

Slavica Radovanović, penzionisana pripadnica MUP-a i narodna poslanica na listi Narodne stranke, sklona je da se složi sa Tadićevom tvrdnjom.

– Nema sumnje da se veliki deo građana nalazi u strahu i da to osećanje generišu upravo najviši predstavnici vlasti. Dobar deo građana je na neki način ucenjen i u strahu je da oni ili njima neko blizak, ne ostane bez posla. Paralelno sa uspostavljanjem tog sistema, vlast putem medija konstantno proizvodi tenziju, plašeći narod sankcijama, odlaskom privatnih kompanije, izmišljenim atentatima..Od tolike količine straha koji oni proizvode ne može normalno da se živi. U skladu sa tim, apsolutno sam saglasna da će oslobađanje od tog straha dovesti do promene vlasti, ističe Radovanović

Njen kolega iz skupštine, poslanik koalicije „Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani“ Aleksandar Olenik slaže se da je strah deo jednačine, ali ne vezuje njegovu eksploataciju isključivo za aktelnu vlast.

– Strah jeste prisutan, ali on nije nastao sam od sebe pa je naivno verovati da će tako i nestati. Strah je jedan od metoda vladavine nacionalista, ali ga je koristio i sam Tadić. On na izborima nije promovisao evropsku i građansku politiku već je građane plašio dolaskom radikala na vlast. Tako se nije glasalo za evropske vrednosti, već se glasalo protiv radikala. Tako su u velikoj meri uništene građanske partije a strah je rastao, navodi Olenik.

S druge strane, sociolog Dario Hajrić smatra da su vlast temelji na nečemu znatno opipljivijem.

– Krajnje je naivno zamišljati da ova vlast počiva na emocionalnom stanju građana. Ona je utemeljena na uzurpaciji institucija i medijskog prostora, neograničenoj zloupotrebi budžetskog novca i davanju prilike čitavom sloju građana da pod okriljem SNS učestvuju u korupciji. Građani nisu „uplašeni“ – oni su doslovno onemogućeni da vlast menjaju, bilo kroz institucije, bilo mimo njih, ističe Hajrić.

Uz konstataciju da je strah individualan, pravnik Milan Antonijević ističe da je u narodu pomalo i zaboravljeno da je još u Dušanovom zakoniku stajao nalogu sudijama da sude po zakoniku, a ne “u strahu od carstva mi”. Kako dodaje, sam Tadić se nije sećao te rečenice dok je bio na tom “carskom” tronu.

– Strah je individualan, on se danas hrani i ovakvim pričama da je pojedinac nemoćan, da je u strahu. Uz izolovane primere šta se dešava hrabrima koji se usprotive samovolji vladara, pravi se savršena scena za vladanje čvrstom rukom. Mnogo više bih ovakvim rečima verovao da je i tokom Tadićevog predsednikovanja to bio način vladanja, za državu bez straha, za sudije bez straha, za podelu vlasti, za medije oslobođene pritiska prve verzije Nebojše Krstića, ističe Antonijević.

On dodaje da mnogo više veruje u to da se svaka državna institucija vodi “svojim primerom”.

– Mene danas zanima kako da stvorimo jake institucije, kako da vratimo veru u vladavinu prava, u ljudska prava i da pojedinca osnažimo i ekonomski i na svaki drugi način, a strah, ukoliko ga i ima, će sam nestati tokom te nove “renesanse”, ističe Antonijević.