Već se duže vreme govori o tome da bi se odnosi u reginu brže popravili kada bi narodi bili ostavljeni da sami pregovaraju, a sada se to pominje jer se Beograd nada pobedi Trampa u Americi i Rusa u Ukrajini. Stranci nam ni za šta nisu krivi, jer stvari neće biti bolje dok se u zemljama u regionu ne suočimo s prošlošću, kažu sagovornici Danasa komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će se stanje na Balkanu smiriti one sekunde kada mi sami budemo rešavali svoje probleme, odnosno kada ne bude posrednika u razgovoru.
Dok je Vučić gradio poziciju regionalnog lidera hvalio se podršci brojnih svetskih državnika koji mu tada nisu smetali ili možda naivno tada nije razumeo njihove namere. Ali kada je Rusija napala Ukrajinu i kada ga je deo njih prozreo, on počinje da govori o tome da stranci žele zlo Srbiji i da je malo zemalja koje može smatrati prijateljskim.
Vučić, uz sve to, s vremena na vreme, ulazi u otvorene konflikte da stranim diplomatama, pa je intervju Dnevnom avazu iskoristio da, izmešu ostalog kaže da mu je problem što mora da razgovara sa ambasadom SAD, aludirajući na reakcije iz Bosne i Hercegovine na Deklaracioju o Svesrpskom saboru.
– Nama će se smiriti stanje na Balkanu onog sekunda kada mi sami budemo rešavali svoje probleme, kada nema posrednika u razgovoru. Hoćete u Goraždu, Banjaluci, Nišu da razgovaramo o problemima, ali važno je da sami prepoznamo da nam je to u interesu – naglasio je Vučić.
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, za Danas kaže da se duže vreme govori o tome da bi se odnosi u reginu brže popravili kada bi narodi bili ostavljeni da sami pregovaraju jedni sa drugima bez upliva međunarodne zajednice.
Ona podseća na situaciju kada se povela priča o podeli Kosovo iza leđa onih koji su zapravo bili nadležni da se dođe do rešenja.
– Sadašnja izjava je u skladu sa percepcijom međunarodne konstelacije u Evropi i Americi. Svi se nadaju da će Tramp pobediti, a da je Evropa dovoljno zauzeta svojim vlastitim postojanjem. Rat u Ukrajini je ogolio potrebu da se Evropa revitalizuje zbog uticaja rata na ekonomsku situaciju u zemljama. Tu je i inicijativa, koja je postojala i ranije u EU, ali se sada na inicijativu Francuske raspravlja, da li je potreban visoki predstavnik u BiH i da li mu treba smanjiti ovlašćenja. To su sve pokušaji koji pre svega dolaze iz Beograda, kako bi se trenutna situacija na terenu razvila u korist Beograda – ukazuje ona.
Ponavlja da ovo nije nova tendencija, ali da je izrečena s nadom da će Rusi pobediti u Ukrajini, Tramp u Americi i mišlju da EU u ovom momentu nije naročit autorutet.
Na pitanje koliko je realno da se stranci, ma koji oni bili, odreknu uticaja ovde, odgovara da je prerano govoriti šta će biti, odnosno šta je realno.
– Ali je važno kako Beograd percipra međunarodnu zajednicu i šta Beogradu ide na ruku. Nije bitno šta je realno, jer ovde je uvek važna percepcija a za realnost se ne haje – kaže.
Prema njenim rečima, s obzirom na to da je Nemačka sprečila podelu Kosova, još uvek postoje snege koje se drže standarda i ideje kako Zapadni Balkan treba da izgleda i kako je definisan devedesete i 2000. kada je definisan kao liberalan sa tri stuba, Savet Evrope, EU i NATO.
– Druga je stvar koliko je od toga zaživelo. I međunarodna zajednica je odgovorna, jer je poslednjih pet šest godina bila prilično neangažovana i tolerisala regresiju. Tako da je od svag toga ostala samo šuplja forma i na delu je revizioništička politika koja potiče iz Rusije i Kine, a koja se manifestuje u “srpskomm svetu”– navodi Biserko.
A Aleksandar Popov, direktora Centra za regionalizam, kaže da su nam stranci devedesetih prepustili stvari, pa smo napravili dar-mar.
– Stvari se neće rešiti dokle god se u Srbiji i regionu ne sučimo s prošlošću, a za tim nigde ne postoji spremnst. To je suština. Samo pumpamo priču i veličamo naše žrtve i jedino prema njima imamo pijetet, a prema tuđim nemamo. Vučić je, uostalom, na Svesrpskom saboru u jednoj rečenici pomenuo tuđe žrtve. To je ključ – navodi Popov za Danas.
On podseća da se Vučić poslednji put 2018. video sa bosansko-hercegovačkim vrhom i pita šta ga je sprečavalo da to ponovi u poslednjih šest godina.
– Jel su stranci to sprečavali? On sad nudi da se može razgovarati u Goraždu, Banjluci…Zašto nismo ranije – pita Popov.
On konstatuje da svi u regipnu živimo u nedovršenim demokratijama što je gorivo za podstrekivanje nacionalizna i ugroženosti od drugih.
– Nisu nama stranci krivi. Nego je dobina kombinacija, kao i devedesetih, nacionalizam i populizam. Pa ide sabornost koja je bila ključna reč na Svesrpskom saboru. Moramo se okupiti oko plemenskog vođe jer smo ugroženi. Preneseš na narod odgovornost i ovlašenja i onda samo meso koje mese političari – zaključuje Popov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.