Strani mediji: Velika potreba za razgovorom Srbije i Hrvatske

„Jeste da je bivši predsednik Srbije Boris Tadić 2010. u Vukovaru položio venac i izvinio se. Srpske snage i paravojne formacije su nakon zauzimanja grada u jesen 1991. ubile više od 1.400 civila – među njima i teško ranjene pacijente jedne bolnice. Bilateralni odnosi su se normalizovali. No, u Beogradu reč ponovo imaju nacionalnokonzervativci. ’Cvetić iz Vukovara odavno se osušio’, primetio je nedavno jedan kolumnista.“

„Vučić je zato već više puta odlagao svoju posetu Hrvatskoj. No sada postoji velika potreba za razgovorom. Komesarka EU za spoljne poslove Federika Mogerini je, kada je Evropskom parlamentu predstavljala novu Strategiju za Zapadni Balkan, rekla da bi 2025. u EU mogli da uđu ne samo prozapadna nova članica NATO Crna Gora, već i neodlučna Srbija.

Jasna evropska perspektiva za najvažniju zemlju Zapadnog Balkana, kako se računa, postaviće granice Turskoj, Kini i Rusiji koje žele da ostvare uticaj u regionu. Istovremeno je komesar EU za proširanje Johanes Han prošle nedelje i u Beogradu i u Podgorici jasno stavio do znanja da pristup ne pada s neba, već da se za njega valja izboriti“, piše dnevnik Kurir.

Tragovi kolonijalnog mišljenja

A dnevnik Prese smatra da su „Balkanske republike ekonomski i institucionalno nezrele za EU“ i da „ni za jednu od strana nije dobro da im se govori o evropskoj perspektivi“.

„Četiri godine je vladala tišina, a sada je Evropska komisija ponovo otkrila Zapadni Balkan. Na stolu je nov strateški papir, u kojem se govori o kredibilnoj evropskoj perspektivi i pojačanom angažovanju EU. Komesar za proširenje Han je, odmah po predstavljanju tog papira, odleteo u Beograd i Podgoricu da bi opomenuo i ohrabrio dve najnaprednije zemlje. Isto će učiniti i šef Komisije Žan-Klod Junker kada za pet dana bude obišao svih šest zemalja.“

„Sve to kao da je promaklo pažnji Evropljana. Da li se u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i drugde javno diskutuje o tome? Nažalost – ne. No, ti izgledi bi trebalo da postanu tema intenzivnog razmišljanja. Jer, kako stoje stvari, nazire se da bi mogle biti ponovljene teške greške koje je Unija već načinila kada je primila institucionalno i ekonomski nezrele države. Ili ponuda za prijem nije ozbiljna – ali u tom slučaju bi EU izgubila svoje najdelotvornije (neki bi rekli: i jedino) spoljnopolitičko oružje: izglede da se uđe u najbogatiji klub na svetu.“

„Znači li to da nema alternative za EU – kako da geopolitički veže za sebe zapadni Balkan i da pre svega mladima u tim državama pruži nadu?“ „Iskreno, ne razmišljam o alternativnim modelima, jer bi oni odmah uništili integraciju tih zemalja“, rekao je Han ovih dana.

„To je deprimirajući nalaz. On šestorim državama imputira da su nesposobne da se, na primer, najpre okupe u jednoj ekonomskoj uniji koja bi u drugom koraku mogla da se priključi EU. Kada pažljivije pogledamo, u tvrdnji da nema alternative se zapravo kriju tragovi kolonijalnog mišljenja: divljaci tamo dole ne mogu da ovladaju sopstvenom situacijom, pa ih je potrebno prosvetiti a to će učiniti apsolutistički pomagači iz Brisela koji će ih naučiti kako se jede viljuškom i nožem. Nema čoveka koji bi želeo da ga tako tretiraju. I to možda objašnjava zašto je naklonost prema EU najniža baš u Srbiji (koja važi kao „uzoran đak“) – sa anemičnih 26 procenata?“

Šta je Štrahe rekao?

Isti list je napisao i kako je Hajnc-Kristijan Štrahe, austrijski vicekancelar, u intervjuu za beogradsku Politiku rekao da je „Kosovo bez sumnje deo Srbije“, i ukazao da je njegova Slobodarska stranka svojevremeno oštro kritikovala tadašnju vladu Austrije zato što je priznala Kosovo kao nezavisnu državu.

To je, kaže, sada činjenica koja ne može da se promeni. Štrahe je rekao „i da smatra da je pitanje da li Beograd hoće da prizna Kosovo – stvar Srbije, te da je vršenje pritiska na Srbiju da prizna Kosovo – pogrešan put“. Štraheov portparol Martin Glir je, piše dalje Prese, izjavio da Štrahe to – nije rekao.