Od poziva da se “smire strasti” do vožnje sa Vučićem: Kakav uticaj ambasador SAD Kristofer Hil ima na domaću politiku?

U noći između 19. i 20. decembra aktivisti Srpske napredne stranke (SNS) su lepili plakate na kojima se lider opozicione Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas optužuje da je ukrao državni novac. Dok su to radili, na njih su naišli Đilas i još nekoliko članova SSP-a, nakon čega su ih aktivisti SNS-a fizički napali. Iz Srpske napredne stranke narednog jutra optužili su Đilasa da je upravo on izazvao sukob.

Hil nije želeo da komentariše sam incident, ali je naglasio da bi „ljudi u politici“ trebalo malo da se smire.

Nedugo nakon toga, kamere nacionalne frekvencije zabeležile su i prisustvo brojnih funkcionera aktuelne vlasti, ali i Kristofera Hila na otvaranju deonice Moravskog koridora, a na kojoj je radio, zajedno sa Vladom Srbije, američko-turski konzorcijum Behtel-Enka.

Njegovo pojavljivanje na ovom događaju u trenutku kada su studenti u blokadama i kada je politička stabilnost u zemlji upitna, građani su dočekali na različite načine.

Međutim, dodatnu konfuziju u javnosti izazvalo je i nedavno nepoklapanje u izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ambasadora SAD.

Vučić je najpre 13. decembra izjavio da će SAD uskoro uvesti finansijske sankcije naftnoj kompaniji NIS koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gazprom Nefta i Gazproma. Hil je to ubrzo demantovao ističući da „nema najava da će SAD uvesti sankcije“.

Nakon ovih događaja i izjava, nametnula su se pitanja – kakvu poruku Hilovi nedavni javni istupi šalju građanima Srbije i da li su SAD kroz njegove izjave jasno stavile do znanja kome su na domaćoj političkoj sceni naklonjenije ili interesi SAD nemaju jasno definisanu političku opciju u Srbiji?

“Nikada nije dovodio u pitanje javnu podršku srpskoj zvaničnoj politici”

Srećko Đukić, politički analitičar i bivši ambasador, ističe za Danas da je ambasador po prirodi svoga posla dužan da prisustvuje nekom događaju i da predstavlja svoju zemlju, tim pre ako je na konkretni događaj pozvan ili ako je još događaj vezan za njegovu zemlju, odnosno za neki subjekt iz njegove zemlje.

“U tom smislu američki ambasador Kristofel Hil imao je ‘ispunjenje sve preduslove’ da ‘pod obavezno’ prisustvuje otvaranju deonice Moravskog koridora, i da tim povodom govori, zajedno sa svojim turskim kolegom, budući da su kompanije iz te dve zemlje graditelji pomenutog koridora. Tu nema nikakvog ‘sukoba interesa’, između prisustva ambasadora pomenutom događaju, uz šefa države, i studentskih blokada, ili ‘upitne’ stabilnosti u zemlji”, ukazuje Đukić.

Kako dodaje, ambasador je profesionalno upravo tamo gde treba da bude, u centru toga događaja, pored šefa države, gde može videti i čuti, ono što ne može ni na jednom drugom mestu.

“Treba napomenuti da je ambasador Hil izuzetno sposoban i iskusan diplomata, uključujući činjenicu da je prošao pakao jugoslovenske krize, ne kao posmatrač i izveštač nego kao jedan od najvažnijih diplomata, ili uz najvažnije diplomate toga vremena. U svakom slučaju, on je jedan od onih već ne tako mnogih diplomata koji zna i ono što mi ne znamo iz te krize i ratne epopeje. Verovatno je zbog toga bio i odabran, i verovatno je zbog toga njemu poverena jedan drugačija diplomatska misija, misija drugog karaktera”, podseća bivši ambasador.

Međutim, kako naglašava sagovornik Danasa, samo ambasador zna sa kojom je tačno diplomatskom misijom poslat. Konkretno – sa kojom je misijom ambasador Hil došao došao u Srbiju, šta su mu predsednik i šef Stejt depatmenta poverili.

“Ako je poslednjih godina u našoj javnosti neki ambasador analiziran, ‘seciran’, onda je to ambasador Hil. Ako iz svega toga konstatujemo da on ispunjava misiju američke politike, zaokruživanja kosovske nezavisnosti mirnim putem i sa aktuelnim srpskim režimom, uveren sam da nećemo uopšte pogrešiti da je on u tom pogledu sa EU postigao cilj – Briselski sporazum i Ohridska agenda 2023. Međutim, iz toga ne bih izvlačio zaključak da je on apriori protiv studenata. Konstatovao bih da on sve vreme ima drugi prioriteniji zadatak, napred skiciran”, objašnjava Đukić.

Prisni i srdačni odnosi Vučića i Hila

Govoreći o nedavnom incidentu između predstavnika vladajuće stranke i lidera opozicione stranke Dragana Đilasa, te komentaru ambasadora Hila da bi „ljudi u politici“ trebalo malo da se smire, Đukić objašnjava da bi to trebalo shvatiti kao još jedan dokaz o gore opisanoj diplomatskoj misiji ambasadora Hila.

“Drugim rečima, američki prioriteti u Srbiji, pa i u regionu, se ne menjaju: nastavak zapadne meke politike prema Beogradu, umesto ranije robusne politike, sa vlastima koji ispunjavaju, korak po korak, ali ispunjavaju, data, pre svega kosovska obećanja. Pri tome, ambasador iznalazi neke načine, kao i ovom prilikom, da kaže kao srpska politička slika nije crno ili bela”, kaže ambasador.

On dodaje da su poznati vrlo prisni, srdačni odnosi predsednika Srbije i američkog ambasadora, kao i drugih ambasadora velikih sila. Ipak, kada su u pitanju navodne sankcije ka NIS-u, došlo je do mimoilaženja.

“Očito, međutim, da se njih dvojica ovoga puta nisu dogovorila kako da srpsko društvo vrate u eru straha i zabluda. Inače, kako razumeti, jedan u klin, drugi u ploču? Srpski predsednik je ‘istrčao’ sa američkom pretnjom, ‘zvaničnom’ kako reče on, uvođenja sankcija NIS-u. Predsednik ne shvata šta je on rekao narodu? On ne zna za sankcije i nestašice benzina iz 1990-ih godina, kao da ih nije osetio? Nažalost, to mu je postala svakodnevna politika, i plašenje i ruženje naroda, saterivanja straha u kosti, sejanje panike sa ekrana, držanje raje u pokornosti, narod može da zna samo ono što mu on kaže. Našeg predsednika je, ispada, amabasador Hil ili naveo na tanak led ili nadmudrio, što ispada dobro za srpsko društvo”, upitao se Đukić.

Kada je u pitanju slučaj Zagorke Dolovac, Đukić ocenjuje da se ambasador Hil javno “duboko penetrirao u unutrašnje poslove Srbije”, kao i oni pre njega, mada možda ne toliko.

“Ne bismo bili pravedni ako ne kažemo da je to postao manir ambasadora faktički svih velikih država. Uostalom, treba da bude jasno onome kom nije jasno šta je posao diplomate, ambasadora”, kaže sagovornik.

Kako ističe, to je zadatak svakog ambasadora i njegovih diplomata, zadatak od kada postoji diplomatija.

“Koliko će oni duboko prodreti u našu politiku, zavisi od nas. Oni veliki, Srbija mala. Mala po duhu, ideji, viziji, snazi i politici, po političarima. Ne tako davno, u Beogradu je tako nešto bilo nezamislivo, postojala je ‘velika’ Jugoslavija, njega svetska politika, državnici svetskog glasa. U tom smislu, tužna je scena bega Dolovac uz pomoć Hila upravo govori dokle je on ‘prodro’ kad je ‘podčinio’ i najdržavniju državnu ustanovu, tužilaštvo. Hil je viteški zaštitio Dolovac, poneo se džentlmenski. Ali to porazno svedoči o ‘hrabrosti’ srpskog tužilaštva u licu prve tužiteljke, koja se krije koje kuda da je narod, koji treba da štiti, ne bi video i čuo njen glas”, navodi Đukić.

Kanali kojima se vrši uticaj na srpsku politiku nisu samo javni istupi ambasadora Hila, kao i u slučajevima ostalih uticajnih ambasadora.

“Mnogo su značajniji oni koji su daleko od očiju javnosti, česti, dugi, neformalni susreti i razgovori, ručkovi, večere. Uostalom to je dobro poznato iz istorije diplomatije, pa i srpske i jugoslovenske, iz depeša Vikiliksa”, ukazuje on.

S obizor na svoje odnose sa srpskim vrhom, Hil uvek može da dozirao svoju odnosno američku podršku dajući tim istupima svoj pečat, navodi bivši ambasador.

“On nikada nije dovodio u pitanje javnu podršku srpskoj zvaničnoj politici, što je vlastima itekako korisno, ali na suprotnoj strani nailazi na razočarenja i krajnje oštre reakcije opozicije. Kroz Hila, SAD su demonstrirale prednost stabilnosti sa postojecim vlastima radi rešavanja, na primer kosovskog pitanja, nad demokratskim načelima, ljudskim pravima, fer izborima u Srbiji, što izaziva šok i nerazumevanje u srpskom društvu”, objašnjava sagovornik.

“Amasadori se klone bilo kakvog narušavanja protokolarnih normi i pravila zemlje prijema. Tu će teško bilo koji ambasador praviti namerne greške, ambasdor Hil pogotovo. Protokol služi da se ambasdor van protokola zbliži sa ključnim ludima u državi. Tako u okviru krutih protokola, ambasadori uvek nalaze načina da su što vrhovima, u srpskoj diplomatiji srpskim knezovima, kraljevima predsednicima. A kada se pogleda lista ambasadora, vidi se da su na listi ambasadori iz Beča, Peterburga, Londona, Pariza, Berlina, Vašingtona”, zaključuje Đukić.

SAD pokazivale promenljiv interes

Bivši ambasador i potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Duško Lopandić u razgovoru za Danas napominje da je prvi zadatak svakog diplomate da podrži unapređenje odnosa između svoje zemlje i države prijema.

“Američki ambasadori su uopšteno gledano, u skladu sa pozicijom SAD kao svetske supersile, nasledili tradiciju da često ne izbegavaju mešanje u unutrašnje poslove zemalja u kojim se nalaze, pa je u nekoj meri shvatljivo i ovo Hilovo ponašanje. U našoj javnosti nije prošlo nezapaženo da je u brojnim slučajevima ambasador Hil zauzimao stavove koji bi mogli da se tumače kao podrška vladajućem režimu”, ukazuje Lopandić.

Ocenjujući Hilova javna istupanja, Lopandić ističe da nije uvek zahvalno komentarisati tuđe komentare, posebno kada su oni kratki kao u slučaju izjave ambasadora SAD o nepohodnosti da se tenzije u društvu spuste.

“Ipak, ambasador Hil je povodom nedavnih velikih protesta protiv otvaranja rudnika litijuma u Jadru komentarisao da je deo učesnika protesta, uključujući i brojne NVO ‘pod ruskim uticajem’, što je sasvim netačno, a uz to, predstavlja uvredu za veliki broj ljudi koji su iskreno zabrinuti za ekološke okolnosti ovog projekta i opasnost po poljoprivredu i vode Srbije”, objašnjava on.

Komentarišući kontradiktorne izjave Vučića i Hila o eventualnim sankcijama za NIS, smatra da će se uskoro saznati šta je od toga tačno, imajući u vidu da su eventualne mere SAD povezane sa početkom naredne godine.

Interes SAD koji je sprovodio, veruje Lopandić, u najvećem delu i njihov ambasador ovde je u prvom redu da se, na prvom mestu, unapredi saradnja sa Srbijom i uticaj SAD na srpsku vlast.

Pod dva, da se što je moguće više smanji uticaj Rusije u Srbiji i na trećem mestu da se deluje u pravcu održavanja stabilnosti u regionu, pa time i Srbiji – uključujući i odnose Beograd-Priština.

“Imam utisak da je ambasador Hil uspeo najvećim delom u svojim ciljevima , što naravno ne mora da odgovara dobrom delu javnosti i građana Srbije koji ne smatraju da je podrška stabilokratiji u Srbiji dobra stvar. SAD su pokazivale promenljiv interes za pitanja kao što su vladavina prava, pošteni izbori, borba protiv korupcije i sloboda medija u Srbiji. Ovo ne znači da su ova pitanja sasvim izvan fokusa ambasade SAD, ali ona nisu predstavljala prioritet, za razliku od tema koje sam pomenuo. Mislim da će i u narednom periodu građani Srbije u borbi protiv autokratskog i korumpiranog režima SNS morati da se prvenstveno pouzdaju u sopstvene snage kao i u podršku u prvom redu od strane Evropske unije”. objašnjava sagovornik.

Lopandić dodaje da pored svega treba imati u vidu i načela i proklamovane interese nastupajuće administracije Donalda Trampa.

“Herkulovski poduhvat u državi gde većina građana gaji jak antizapadni sentiment”

Istraživač Novog trećeg puta Dragoslav Rašeta napominje da projekat Moravskog koridora izvode turska kompanija Enka i američki Behtel, a s obzirom da je reč o projektu “teškom” 750 miliona dolara i da je Behtel ne samo jedna od najaktivnijih američkih kompanija u našem region, nego i zainteresovana strana za izgradnju revezirbilne hidroelektrane Đerdap 3, ne treba da nas čudi prisustvo američkog ambasadora takvom događaju.

“Mnogi bi rekli da je to zapravo najbitnija dužnost svakog ambasadora, promovisanje saradnje države domaćina i države koju on predstavlja, te je ne treba posmatrati kroz prizmu dnevnopolitičkih događaja u Srbiji”, ukazuje Rašeta.

Kada je reč o Hilovim komentarima u odnosu na dnevnu politiku, ali i konkretno povodom poziva da se tenzije između vlasti i opozicije smanje, Rašeta ističe da bi trebalo da uzdržanost u političkom diskursu bude univerzalno načelo.

“Ambasador Hil u Srbiji predstavlja SAD i interese SAD, I njegove uloga nije da zauzima stavove u vezi sa unutrašnjim političkim pitanjima, a neutralnost i odmerenost su jedne od najbitnijih odlika kada je reč o obavljanju bilo koje diplomatske funkcije, kako bi se izbeglo narušavanje poverenje između različitim političkih aktera. Po mom mišljenju, komentar ambasadora se može razumeti kao poziv na uzdržanost i smirenost u političkom diskursu, što bi trebalo da budu univerzalna načela u svim demokratskim društvima, pa i u Srbiji”, kaže Rašeta.

Komentarišuću najave, ali i demantovanje mogućnosti uvođenja sankcija NIS-u, sagovornik Danasa objašnjava da je glavni cilj Sjedinjenih Američkih Država, samim tim i ambasadora Hila koji njihove interese zastupa, približavanje Srbije Zapadu i njeno udaljavanje od Rusije, naročito od početka ruske agresije na Ukrajinu.

“SAD su odlučile da je od krucijalne važnosti da pomognu Srbiji da umanji svoju zavisnost od ruskog gasa i otpočne proces diversfikacije izvora odakle nabavlja gas. U prethodne dve godine, SAD su i demonstrirale privrženost strateškom strpljenju kada je u pitanju ovaj proces, stoga ne treba da nas čudi zašto bi ambasador javno negirao izjave koje potencijalno nisu tačne i pre svega štete interesu SAD”, objašnjava on.

Ambasador Hil je, ocenjuje Rašeta, svakako daleko aktivniji od svog prethodnika i zahvaljujući svom pozamašnom diplomatskom iskustvu, kao i poznavanju našeg regiona, on pokušava da kroz veće prisustvo u medijima promoviše saradnju Srbije i SAD, kao i život Srbije ka Zapadu.

“Ovo je herkulovski poduhvat u državi gde je većina građana gaji jak antizapadni sentiment, pa imamo i levicu i desnicu, I pristalice opozicije i vladajuće koalicije, koji smatraju da ambasador direktno ili indirektno podržava suprotnu stranu. To za posledicu ima da javno mnjenje i mediji pogrešno percipiraju njegov uticaj na domaću politiku, pa je ambasador u isto vreme predstavljen kao svemoćan politički akter, ali i diplomata u potpunosti nedorastao obavljanju svoje funkcije”, objašnjava Rašeta.

Prema njegovim rečima, pozicija ambasadora Hila je nepovoljna, jer usled brojnih geopolitičkih dešavanja u svetu, on nema podršku Stejt Departmenta u meri koja bi bila potrebna da mu omogući lakše ispunjavanje svojih ciljeva.

“U zemlji u kojoj SAD nisu uvek popularne, izazov je održavati balans između dosledne odbrane demokratskih principa i prilagođavanja lokalnom političkom kontekstu. Zato je ambasador neretko kritikovan za određene postupke, bilo da je u pitanju pružanje podrške zamenicama tužioca Savović i Paunović, komentarisanje uloge koju Srbija ima u odbrani Ukrajine ili izjava vezanih za rudarenje litijuma u Srbiji”, zaključuje Rašeta u razgovoru za Danas.