Stranka G17 plus obećavala je po hiljadu evra svakom građaninu, a ostala upamćena samo kao „grobar srpske privrede“

G17 plus gotovo uvek je bio u vlasti. Bili su u koaliciji sa svima, od Đinđića i Koštunice preko Tadića do Vučića i Dačića. Rušili su vlade i bili izbacivani iz njih. Politički oponenti su ih častili raznoraznim imenima nazivajući ih “grobarima privrede” i DOS-ovim JUL-om, ali su kadrovi G17 plus, dok su trajali, bili na najistaknutijim mestima. Može se reći i da su se i nakon brisanja G 17 plus iz evidencije stranaka, njeni bivši članovi dobro snašli, menjajući poltički tabor.

*Počeli su kao ekspertska grupa 1999. godine

A sve je počelo 14. oktobra 1999. godine, osnivanjem ekspertske mreže G17 plus koja je okupljala stručnjake iz svih oblasti društvenog života u različitim gradovima Srbije,sa ciljem ubrzavanja demokratizacije u zemlji“.

„Razum i stručnost više ne smeju da se povlače – vreme je da predvode Srbiju,stajalo je u njihovoj povelji.

Na Osnivačkoj skupštini, kojoj je prisustvovalo 47 osnivača, za predsednika Skupštine izabran je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubomir Madžar, a za članove Upravnog odbora Mijat Damjanović, Mlađan Dinkić, Miroljub Labus (bio je prvi izvršni direktor), Dušan Kovačević, Predrag Marković, Jelica Minić, Slobodan Vučetić i Ivan Vujačić. Njihovim radom koordinirao je Savet poverenika na čijem ćelu je bila Verica Barać, lider Građanskog parlamenta iz Čačka.

*Dinkić tvrdio da su na njegovu inicijativu održane demonstracije 5. oktobra

Sebi su uvek pridavali veliku važnost, pa je tako Mlađan Dinkić tvrdio da je kandidatura Vojislava Koštunice za predsedničke izbore u septembru 2000. bila zamisao G17. Isticao je i da je upravo on u noći između 24. i 25. septembra, predložio da se organizuje miting i spreče manipulacije.

Kasnije se Dinkiću spočitavalo da je tog 5. oktobra predvodio “oružani upad u Narodnu banku Jugoslavije”,dok je on tvrdio da su „od sveg naoružanja imali samo bubnjarske palice”. Tek mesec dana od oktobarskih promena 2000. godine Dinkić je izabran za guvernera Narodne banke Jugoslavije.

G17 plus pripale su i druge značajne funkcije u državi, nesrazmerne veličini pokreta. Tako je Miroljub Labus postao potpredsednik Vlade SRJ, Božo Prelević, savetnik srpskog ministra policije i bivši koministar policije u prelaznoj republičkoj vladi, Slobodan Vučetić, v.d. predsednika Ustavnog suda Jugoslavije, Jelica Minić postala je pomoćnik ministra u ministarstvu inostranih poslova, Radoslav Petković imenovan je za direktora Zavoda za izdavanje udžbenika Srbije, a Saša Vitošević za saveznog ministra poljoporivrde.

Božidar Đelić 2001. godine, nakon republičkih izbora izabran je za ministra finansija i ekonomije u Vladi Srbije, a Dragoslav Šumarac za ministra građevine.

Mediji su pisali o da je nakon oktobarskih promena kohabitacija vladajuće opozicije -DOS i vladajuće nevladine organizacije G17 plus podsećala na „melodramsku seriju bogatu strastima i opterećenu prefinjenim intrigama i kuloarskim nadmetanjem“.

„Dosovci su u poverenju pričali kako se G17 ponaša kao dosovski JUL i tvrdili su da im je slava i moć udarila u glavu i da stalno ucenjuju, pisali su mediji“. G17 plus je, međutim sebe, prikazovao kao pomiriteljsku organizaciju koja bi mogla da doprinese premošćavanju tadašnjeg jaza između Vojislava Koštunice i Zorana Đinđića.

Bilo su tim koji se za sve pita i kako je tvrdio Predrag Marković neko prema kome se drugi opredeljuju. Vrcali su od ideja i obećanja .

Tako je Dinkić 2001. godine tvrdio da je ušao u trag novcu koji je iz Srbije tajno prebačen na bankarske račune na Kipru. Iznosio je detalje i tvrdio da su za taj posao bili zaduženi Nikola Šainović, Mihalj Kertes, Dušan Matković, Gorica Gajević i  Mirko Marjanović. Krajem te iste godine odustao je od istrage, kada je, navodno, shvatio razmere pljačke.

Stranka kojoj je ime dao Dobrica Ćosić, a program pisao Ljuba Tadić: Liberali Srbije imali ogromnu moć, a ostali upamćeni samo „po crnoj ovci“

*Dva puta pet Miroljuba Labusa

Decembra 2002. godine ekspertski pokret prerastao je u stranku G17 plus, a za prvog predsednika izabran je Miroljub Labus koji je predstavio formuli „dva puta pet“.

Tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić smatrao je da nije moralno da ministri koji su ušli u novu stranku ostanu u vladi, a taj stav podržali su Zoran Živković i tadašnji ministar policije Dušan MIhajlović koji je javno zažalio što Mlađana Dinkića, nije ranije uhapsio.

Ipak, DS je na predsedničkim izborima u Srbiji sepetmbra 2002. godine podržao kandidaturu Miroljuba Labusa, koji je bio protivkandidat Vojislava Koštunice. Ni jedan od kandidata tada nije pobedio, jer u drugom krugu nije izašlo 50 odsto birača.

Nakon ubistva premijera Đinđića tenzije između Dinkića i tadašnjeg premijera Zorana Živkovića su porasle , pa je 2003.godine Dinkić, ipak smenjen, a on je uskoro srušio Vladu Zorana Živkovića, otvarajući afere “Bodrum” i “Janjušević–Kolesar”.

Stojan Cerović , novinar Vremena pisao je da „izgleda da Mlađan Dinkić politiku shvata kao krvnu osvetu. Na Vladu Srbije se ostrvio sa nekom ubilačkom strašću, kao da je rešio da svake nedelje likvidira po jednog ministra, a premijera, recimo, čuva za kraj“.
Sam Dinkić nekoliko godina kasnije priznao je da je srušio Živkovićevu vladu iz opozicije, ali da je urbana legenda da je srušio tri vlade.

*Razlaz Labusa i Dinkića

Na vanrednim parlamentarnim izborima u decembru 2003. G17 plus je osvojio 34 mandata i ušao u prvu Vladu Vojislava Koštunica. Za potpredsednika Vlade izabran je Miroljub Labus, Dinkić je postao ministar finansija,Zoran Stanković, ministar odbrane, Ivana Dulić Marković, ministarka poljoprivrede,a Tomica Milosavljević, ministar zdravlja. Za predsednika Skupštine Srbije imenovan je Predrag Marković. Radovan Jelašić, postao je guverner NBS.

Nakon prekida pregovora o priključenju SCG Evropskoj uniji, 2006. godine Labus je podneo ostavku, navodeći da će o opstanku G17 plus u Vladi odlučiti članovi Glavnog odbora stranke tajnim glasanjem. A Glavni odbor je odlučio da ministri ostaju u Vladi.

Usledila je Labusova ostavka na sve stranačke funkcije. A Sava Centar je napustio samo u pratnji Ksenije Milivojević i Gorana Paunovića.

Nekoliko meseci kasnije , septembra 2006. godine za predsednika stranke izabran je Mlađan Dinkić. A onda su ministri G17 ipak 1. oktobra podneli ostavke, a Boris Tadić, tadašnji predsednik države raspisao je vanredne parlamentarne izbore za januar 2007.

*Dinkićeva nerealna obećanja od 1 000 evra svakom građaninu

Na tim izborima G17 plus je osvojio svega 19 mandata, ali je ostao deo vladajuće većine. Dinkić je izabran za ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Snežana Samardžić Marković za ministarku za omladinu i sport, na funkciji ministra zdravlja bio je Tomica Milosavljević, a Ana Pešikan ministarka nauke i tehnologije.

Te 2007. godine Dinkić je ovenčan i svetskim priznanjem . Izabran je za najboljeg ministra finansija u svetu za 2006. godinu u izboru časopisa „Euromoney“, sa obrazloženjem da je uveo red u poreski sistem, uveo porez na dodatu vrednost i smanjio porez na dobit preduzeća na najniži nivo u Evropi.

Ono po čemu se najbolji ministar sveta u Srbiji najviše pamti je obećanje da će ako na predsedničkim izborima pobedi Boris Tadić svaki građanin dobiti po 1.000 evra.

„Ima samo jedna prepreka, a to je ako, ne daj bože, (Tomislav)Nikolić pobedi“, tvrdio je Dinkić. Pobedio je Tadić.

I nije to bilo jedino nerealno Dinkićevo obećanje . Obećavao je završetak svih privatizacija, dolazak Mercedesa, i mnogo toga,ali mu se mora priznati da je zaista održao obećanje i uveo PDV i doveo Fijat.

Druga Koštuničina vlada trajala je samo godinu dana, a na vanrednim parlamentarnim izborima u maju 2008. G17 plus nastupio je u koaliciji „Za evropsku Srbiju – Boris Tadić“ i tada su 24 mandata pripala Dinkićevoj stranci, koja je ponov bila deo vlasti.

Dinkić je funkciji ministra ekonomije i regionalnog razvoja, pridodao i mesto potpredsednik vlade. U vladu su ušli još i Nebojša Bradić, Jasna Matić i Verica Kalanović,a za ministra zdravlja .četvrti put zaredom bio je izabran Tomica Milosavljević, koji je poprilično iznervirao javnost odlukom da zaobiđe domaće zdravstvo i ode u Nemačku na rutinsku operaciju.

*Dinkićeva osveta medijima

Mediji nisu štedeli stranku G17 plus i njenog lidera. Prvi put je zabeleženo i da su novinari iz svih medija kolektivno napustili konferenciju za novinare, jer je Dinkić kasnio više od sat vremena na početak.

Ni Dinkić nije baš ljubio sedmu silu, pa je ova stranka u leto 2009.god. podnela Predlog o izmenama i dopunama Zakona o informisanju,što je tumačeno kao njegova osveta pojedinim medijima, protiv kojih često vodio sudske parnice”.

Zakon kojim je znatno pooštrena kaznena politika i omogućena zabrana medija usvojen je poslednjeg dana avgusta te godine. SPS je tada odbio da glasa za zakon iz ‘Miloševićeve ere’.“

U proleće 2010. godine G 17 plus formirao je politički savez Ujedinjeni regioni Srbije (URS), a za lidera pokreta izabran je naravno, Mlađan Dinkić.

Programsku deklaraciju potpisali su Mlađan Dinkić, predsednik ‘Zajedno za Šumadiju’ i Verko Stefanović, predsednica Narodne partije Maja Gojković, predsednik pokreta ‘Živim za Krajinu’ Boško Ničić, reditelj Goran Paskaljević, preduzetnik Mirko Todorović i počasni predsednik G17 plus Predrag Marković.”

Dinkić se 2011. godine ponovo našao pred smenom koju je pokrenuo tadašnji premijer Mirko Cvetković i to sa obrazloženjem da ruši ugled Vlade Srbije. U rekonstruisanoj vladi ostala je Verica Kalanović, Nebojša Ćirić je izabran je za ministra ekonomije i regionalnog razvoja, za ministra kulture, i informisanja Predrag Marković, a za ministra zdravlja postavljen je Zoran Stanković.

*Obećavali da neće u vladu sa SNS, pa uskočili u fotelje

Na opšte izbore 2012. URS je izašao sa obećanjem da neće ni pod kojim uslovima praviti koaliciju sa tada opozicionom Srpskom naprednom strankom.

„Sto prvi put, kažemo, da nećemo ući u koaliciju sa SNS“, tvrdila je i Suzana Grubješić, tada šefica poslaničkog kluba G 17 plus.

Obećanje je trajalo koliko i izborna kampanja , pa je ova stranka, nakon izbora na kojim je osvojila svega 16 mandata postala deo vladajuće koalicije sa SNS, čiji je zamenik predsednika Aleksandar Vučić Dinkiću obećavao robijašku košulju,

URS je u međuvremenu postao jedinstvena partija, ali je Dinkić morao van iz rekonstruisane Vlade , „zbog megalomanskih zahteva“, kako je tvrdio tadašnji premijer Ivice Dačića. Dačić je , nešto kasnije, ipak glasao za odluku da se Dinkić imenuje za zamenika predsednika Komiteta za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a Aleksandar Vučić za predsednika Komiteta.

Izlaskom iz vlasti odsviran je i kraj Ujedinjenim regionima. Na narednim izborima 2014. gdine nisu prešli cenzus, a u novembru 2015.godine Dinkić je odobrio brisanje URS iz registra političkih partija.

Gde su i šta rade?

Profesor Miroljub Labus od povlačenja iz političkog života retko se pojavljuje u javnosti, a još ređe daje izjave. Privatni biznis zajedno sa ćerkom Milicom, pokrenuo odmah nakon povlačenja iz političkog života 2007, godine, i od samog početka mu je išlo dobro. Kako su mediji pisali, njegova konsultanska firma Belox Advisory Services nije imala promašaja ni u jednoj godini poslovanja. Od 2010. radi i kao specijalni savetni PricewaterhouseCoopers-a u Beogradu.

Prema pisanju medija Mlađan Dinkić je po povlačenju iz politike, zajedno sa Dragijanom Radonjić Petrović, osnovao firmu “MD solution”, u kojoj ima udeo od 65 odsto. Bio je angažovan i u vrhu “ Zberbanke“ u Srbiji, a govorkalo se i da je jedno vreme bio savetnik Mila Đukanovića.

Predrag Marković, nekadašnji osnivač G17 plus kaže za Danas da je decenijama van politike i da se svih ovih godina drži istih principa: „Ne dajem izjave, ne govorim o drugima i ne demantujem šta se piše o meni“. Marković je vlasnik izdavačke kuće „Stubovi kulture“, a na izborima 2018. za Skupštinu Beograda bio je nosilac liste Pokreta obnove Kraljevine Srbije

Iz javnosti su potpuno nestalo Tomica Milosavljević, Verica Kalanović, Ivana Dulić i Snežana Samardžić Marković, dok je Suzana Grubješić prošle godine ukazom predsednika Aleksandra Vučića imenovana za našeg stalnog predstavnika pri Savetu Evrope.

Ksenija Milivojević Milenković , koja je svojevremeno tužila Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu zbog nezakonitog oduzimanja poslaničkog mandata, već dugi niz godina je ambasador Srbije.

Miroslav Čučković je odavno promenio političke boje i prešao u Srpsku naprednu stranku i gradski je menadžeer.

Maja Gojković koja je na izborima 2012. nastupila na listi URS, prešla je u SNS i sada je, nakon brojnih visokih državnih funkcija predsednica pokrajinske vlade.

Miloljub Albijanić potpredsednik je Zdrave Srbije i poslanik izabran na listi SNS.

Bivša ministarka Jasna Matić u julu 2020. pred Višim sudom u Beogradu osuđena je na sedam meseci kućnog zatvora bez elektronskog nadzora zbog zloupotrebe službenog položaja u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) kojom je sa saradnicima, kako se navodi, oštetila budžet Srbije za oko 40 miliona dinara.