Stranke koje ne učestvuju na izborima uskoro odlaze u istoriju

„Predviđeno je da se stranka briše iz registra ukoliko ne učestvuje na izborima duže od osam godina, odnosno u proseku dva izborna ciklusa. Osim toga, politička stranka biće izbrisana ukoliko ne ispunjava opšte uslove, odnosno ako ne obavlja aktivnost u skladu sa zakonom, programom i statutom“, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivana Antić, pomoćnica ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije.

Čak 113 partija registrovano je u Srbiji, a među njima je 68 manjinskih stranaka.

Bojan Klačar, iz Centra za slobodne izbore i demokratiju CESID, kaže za RSE da su ove novine dobre.

„To treba da dovede do toga da se izbrišu svi akteri koji ne osnivaju partije da bi artikulisali interese građana i da se za njih bore. Ukoliko bismo imali bilo kakvu vrstu normalnog političkog života, druga stvar koja će iz ovoga proisteći jeste da ćemo imati ozbiljniju političku scenu“, navodi Klačar.

Pored najvećih i poznatih partija, u registru političkih stranaka u Srbiji, čija imena navodimo nasumičnim slučajnim izborom, nalaze se i Srpsko ruska partija Vukovi, Pokret Kraljevine Srbije, Narodna Jaka Srbija – НАРОДНАЯ СИЛЬНАЯ СЕРБИЯ, Pokret Grka Srbiza, Srbija na istoku, Komunistička partija, čiji zastupnik je Josip Broz, Nijedan od ponuđenih odgovora – NOPO.

Pomoćnica ministra Ivana Antić napominje da će partije raditi transparentnije, da će ubuduće u nazivu stranke nacionalne manjine imati obavezu da nedvosmisleno navedu da je reč o partiji nacionalne manjine, ali ne veruje da će biti tektonskih promena u stranačkom spektru.

„U ovom trenutku ne možemo da kažemo koliko bi predložene odredbe uticale na smanjenje broja stranaka, jer ništa ne ukazuje da bi ono bilo drastično“, ističe Antić.

Bojan Klačar, iz CESID-a, podseća da su najveći problemi to što su pojedine političke organizacije zloupotrebljavale sistem tako što su stranku, za čije osnivanje je prikupljeno 10.000 potpisa, ustupale nekom drugom. Druga aktuelna manjkavost je, kaže Klačar, što se mnoge registruju kao stranke nacionalnih manjina jer za njih ne važi cenzus od pet odsto.

„Postoje brojne ruske stranke koje nastaju po raznim opštinama u Srbiji, iako tamo faktički Rusa gotovo da nema. Dakle imamo partije koje na konto nekog emotivnog odnosa prema Rusiji pređu prirodni prag i pojave se u lokalnim skupštinama“, podseća Klačar.

Izmene i dopune Zakona, koje priprema Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, predviđaju i novinu da se osnivači oslobađaju troškova za pribavljanje potvrde da su upisani u jedinstveni birački spisak i za overu fotokopije lične karte zastupnika i potvrde o njegovom prebivalištu. Troškovi osnivača stranke, kako su izračunali u Ministarstvu, tako bi bili smanjeni za 3,1 milion dinara (više od 26.000 evra).

Sve to, kaže Ivana Antić, čini se u korist građana.

„Sve ovo ni na koji način neće uticati na slobodu političkog delovanja i udruživanja. Šta više, olakšaće postupak, smanjiće troškove i uvesti red na političku scenu“, zaključila je Ivana Antić.

Kao bitni kriterijumi za moguće uklanjanje stranaka iz registra, osim neučestvovanja na izborima, predviđeni su i brisanje ukoliko partija ne radi u skladu sa statutom, nema sastanke najviših organa, ne usklađuje akte ili generalno ne postupa u skladu sa zakonom.