Stranke koje su nestale: Strmoglavi uspon i pad JUL-a, u kome su učestvovali Željko Mitrović, Aleksandar Vulin, Zorica Brunclik…

Spisku zaboravljenih trebalo bi dodati Srpsku narodnu obnovu Mirka Jovića iz koje su nikli SPO i SRS, koji su danas samo na infuziji SNS-a.

Sa scene je tiho nestala i Nova demokratija Dušana Mihajlovića, koja je omogućila formiranje vlade Mirka Marjanovića, a 5. oktobra je bila na „pravoj strani“.

Sličnu sudbinu doživelo je još nekoliko partija iz DOS-a, DHSS Vladana Batića, Građanski savez, Demokratski centar i Demokratska alternativa, SDU, a čini se da samo na papiru još postoji Pokret snaga Srbije Bogoljuba Karića.

JUL nikada nije samostalno izašao na izbore

Jugoslovenska udružena levica nikada nije samostalno proverila snagu na izborima, ali dobar deo svog postojanja bila je jedna od najuticajnijih stranaka u Srbiji. Imala je poslanike, ministre i veoma moćne sponzore.

Sve to je nestalo posle 5. oktobra. JUL je tada izgubio prostorije, finansijere, velike prijatelje i funkcionere, poput vlasnika Pinka, ali je sudbinu stranke, ipak, zapečatilo saznanje da nijedan funkcioner nije bio spreman da u njoj ostane. Ni jedan od njih nakon petooktobarskih promena više nije hteo ni da spomene da je „JUL kul“, a mnogi su prelaskom u druge postpetoktobarske stranke nastojali da operu biografije.

Politička igračka za Miru, uoči ratnih razaranja

Pre tačno 30 godina, 23. jula 1994. godine, usred ratnih razaranja u zemljama bivše Jugoslavije i uoči priprema za mirovni sporazum u Dejtonu, u Beogradu je osnovana Jugoslovenska levica. Okupila je 23 partije sa ne baš jasno definisanom levičarskom orijentacijom.

Zvanična platforma JUL-a uključivala je opštejugoslovenstvo i demokratski socijalizam, iako su im ideologija i retorika često karakterisani kao nacionalistički. Partija je od samog početka želela da na temeljima komunističkih vrednosti, odenutih u mladalačko medijsko ruho, izgradi teško zamisliv spoj.

Iako se tih godina tvrdilo da je supruga predsednika Srbije osnivanjem JUL-a, dobila sopstvenu uticajnu i političku igračku, poznavaoci prilika su bili izričiti u tvrdnji da je JUL zapravo osnovao sam Slobodan Milošević. To je trebalo da bude protivteža tek formiranom Deposu sa Milanom Panićem na čelu. Spekulisalo se i da je Milošević smislio ideju da napravi ‘mekšu’ političku varijantu SPS-a, prihvatljivu za Zapad i da je tako nastao JUL.

„Milošević je vodio priču, samo je vešto prepustio da ljudi misle kako je to Mirina želja“, tvrdili su kasnije neki članovi JUL-a.

No, Mira Marković je u svojim potonjim knjigama naširoko objašnjavala kako je sama došla na ideju o osnivanju te partije koja bi bila nešto novo levo i drugačije. Razgovarala je, kako je tvrdila, sa mnogo ljudi, sa nekima opširno i detaljno, sa nekima kratko, tek da vidi kako misle i da li uopšte misle o levoj strani sveta.

„Jesu, mislili su, ali nedovoljno, površno, zbunjeni, pa i zaplašeni“, zapisla je Markovićeva.

Prvo inicijalno, ako se takvim može nazvati, okupljanje istomišljenika dogodilo se u državnoj firmi kojom je rukovodio njen dugogodišnji prijatelj i saradnik Zoran Todorović Kundak. Uz Miru Marković i Todorovića bilo ih je ukupno desetak, Snežana Aleksić, Živko Šokolovački, Nebojša Maljković, Svetozar Simović, Nenad Đorđević…

Na sledećem okupljanju nekoliko meseci kasnije, početkom leta, mala grupa se sastala u prostorijama Privredne komore Srbije koju je tada vodio Vlajko Stojiljković, koji je zdušno podržavao formiranje još jedne levičarske partije. Taj sastanak je, po zapisima Mire Marković, bio presudan:

Kako je stranka dobila ime

„Četvoro nas je bilo rođeno u julu mesecu. Onda je Slobodan Panov predložio da se partija zove JUL. Jul je najlepši mesec u godini, sunce je na vrhuncu, priroda je u zenitu, žanje se žito, sve cveta i rađa, život je u svom najlepšem obliku. A i u julu su bili ustanci za slobodu u skoro svim jugoslovenskim republikama. Neka se partija zove Jugoslovenska levica, a skraćenica neka bude JUL. Po tome će je svi zapamtiti. I tako, odlučeno je te večeri da formiramo JUL“, napisala je Miloševićeva supruga.

Ispričala je da su nakon toga po užasnim vrućinama počeli da rade na Deklaraciji i ostalim dokumentima i zakazali Konvenciju za 23. jul u Centru Sava…

“ Ja sam imala u vidu kratku i elegantnu svečanost, samo nekoliko lepih i svečanih govora“, napisla je Mira.

Đorđević poklonio JUL-u vilu, pa poklon uzeo nazad

Jedan od osnivača stranke,biznismen i vlasnik BTC, Nenad Đorđević poklonio je te godine JUL-u vilu u Ulici Đure Đakovića 31, koja je nekada bila sedište „Geneksa“. Tako je slika velelepne vile od 4000 kvadrata postala simbol uzleta jedne grupe ljudi koji su sebe voleli da nazivaju političkom partijom.

Nakon što je stranka izgubila moć, 2002.godine Đorđević je odlučio da poklon vrati, pa je isterao svoje bivše drugove iz JUL-a, iz vile u ulici Đure Đakovića 31.

Na inicijativu Markovićeve, a po preporuci fotoreportera Vicana Vicanovića, prvi predsednik JUL- a 1995. godine, na Prvom kongresu te stranke, postao je režiser Ljubiša Ristić, za koga mnogi u novoosnovanoj stranci nikada nisu ni čuli.

Drugi konges održan je 2002 godine i tada je za predsednicu izabrana Mirjana Marković, iako je i do tada bila neprikosnoveni lider te stranke.

Za samo godinu dana postojanja, JUL je, kako je pisala Markovićeva, imao preko 50.000 članova. I svi su se učlanili isključivo individualno.

JUL za kratko vreme postao najunosnija firma

JUL je, tih godina kada je bio na vrhuncu moći, bio partija sa osam portparola, sa najatraktivnijim i najpopularnijim marketingom i više privatnika nego što ih je bilo u drugim partijama. Veliki priliv privatnika u ovu, po samoodređenju levičarsku stranku, stvorio je apsurdnu situaciju da partijom koja programski zagovara ideje komunizma, levice i socijalne pravde dominiraju privatnici i novi bogataši.

Pored Đorđevića, jedan od moćnijih Julovaca toga vremena bio je bliski prijatelj Mire Marković Zoran Todorović Kundak, inače direktor Beopetrola.

On je ubijen baš ispred zgrade Beopetrola 1997. godine, a naručilac i počinilac ubistva nikada nisu pronađeni.

Nagađanja su išla toliko daleko da se šuškalo o ljubomori Slobodana Miloševića zbog bliskosti Kundaka i njegove supruge. Ipak, istraga je naginjala prema poslovnom uticaju Todorovića, naročito u trgovini naftnim derivatima, kao mogućem motivu.

Biznismen Milan Beko nije bio član nijedne stranke, ali je bio blizak JUL-u, pa je čak na izborima 2000. godine bio kandidat za poslanika na listi JUL-a, a među biznismenima , članovima JUL-a bio je i vlasnik Pinka Željko Mitrović. JUL je tako postao najunosnija firma i odskočna daska za poslovni i finansijski uspon.

Mitrović je od JUL-a dobio više nego što mu je dao

Mitrović je tokom ’90-ih bio član JUL-a, partije koju je vodila Mira Marković i zahvaljujući kojoj je, kako piše supruga Slobodana Miloševića, debelo profitirao.

U poglavlju „Socijalni i moralni ateist“, ona opisuje i kako se Mitrović, zahvaljujući JUL-u, tih godina počeo naglo bogatiti.

„U tom periodu sagradio je veliku, lepu i modernu vilu za sebe na Dedinju i ogromnu televizijsku zgradu, takođe na Dedinju“, pisala je Marković i zaključila – „Željko je od JUL-a dobio više nego što mu je dao.“

Opisujući Mitrovićev karakter, Marković u knjizi piše: „Posle svih ovih godina je jasno – on će se priključiti svakome od koga može imati koristi i distanciraće se od svakoga od koga je nema ili smatra da može imati štete“.

Da budem iskrena, pisala je Markovićeva, bio je partiji na usluzi za sve kao inicijator sopstvene aktivnosti.

„Već smo imali svoj marketing, lep, neobičan. Željko se tom marketinškom poslu priključio odmah sa velikim entuzijazmom. Zasipao nas je marketinškim i drugim idejama. Dolazio je često u partiju. Uspostavio je prisne partijske kontakte, a zatim, i lične sa mnogima iz rukovodstva JUL-a. Onaj lep i popularan slogan JUL je KUL“ smislio je već na početku svog prisustva u JUL-u i emitovao ga često na svojoj televiziji“, pisala je Markovićeva.

U vreme medijski agresivnih predizbornih nastupa među parolama JUL-a našle su se još neke podjednako upečatljive: „Kevo, ja ću levo“, „Glasaj za sebe“, „Lepo, lepše, levo“, „Narod bira, a ne NATO“…

Do danas nije jasno da li je Vulin izbačen iz JUL-a, ili je sam otišao

Pored Mitrovića, još jedan od „mladih bojovnika “ , kako ih je nazivala Mirjana Marković, bio je i Aleksandar Vulin. On je bio jedan od osnivača Jugoslovenske levice, u kojoj je bio portparol, kao i zamenik predsednice Direkcije JUL-a. Bio je i predsednik Jugoslovenske revolucionarne omladine.

Godine 1998. podneo je ostavku na sve funkcije u JUL-u, nakon formiranja Vlade SPS-a, SRS-a i JUL-a. To mu se nije dopalo, kažu da je na sastanku GO JUL-a izgovorio: „Dosta nam je ratnih bubnjeva. Moramo se okrenuti dijalogu sa Zapadom“. Bio je i protiv ulaska SPO u Saveznu vladu, a neposredno pre bombardovanja nagađalo se da li je dao ostavku, ili je razrešen svih funkcija.

JUL prestao da postoji 2003. godine

Od 1996. do kraja 2000. godine Jugoslovenska levica je bila deo vladajuće koalicije u Srbiji i tadašnjoj SR Jugoslaviji. Tokom ’90-ih JUL nijednom nije izašao samostalno na izbore, već u koaliciji sa SPS. Tako je JUL 1997. godine imao 20 poslanika i više predstavnika u raznim lokalnim skupštinama,a u drugoj vladi Mirka Marjanovića imao je pet ministarskih mesta.

Posle 5. otkobra 2000. godine većina rukovodilaca partije nikada se više nije pojavila u centrali.

Na skupštinskim izborima u Srbiji 2003. godine JUL je učestvovao samostalno. Osvojio je 0,09 odsto glasova. Dragana Kuzmanović, tadašnja portparolka i sekretarka JUL-a tvrdila je da je „JUL „dinamična partija“ koja sada „preispituje svoje redove i svoje ljude“ , uz ocenu da su funkcioneri JUL-a, Ivan Marković i Goran Matić „dobro radili svoj posao“.

Te iste 2003. godine 29. decembra JUL je zvanično prestao da postoji, a obzirom da su se svi funcioneri razbežali nije imao ko ni katanac na vrata stranke da stavi.

Mirjana Marković umrla je 2019. godine. Među živima nije ni Dragana Kuzmanović, portparloka stranke. Ljubiša Ristić, prvi predsednik JUL-a vratio se režiji. Goran Matić , bivši JUL ministar informisanja vlasnik je privatne firme koja se bavi konsultantskim poslovima, Milovan Bojić, nekada potpredsednik JUL-a direktor je Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”. Nejadašnja kandidatkinja JUL-a za ministarku kulture Zorica Brunclik nastavila je muzičku karijeru, Željko Mitrovć nastavio je da širi imperiju Pink, a Aleksandar Vulin danas je potpredsednik Vlade Srbije.

Nejadašnji portparol JUL-a Ivan Marković, nakon Petog oktobra, potpuno se povukao iz javnosti. U medijima je zabeleženo da se pojavljivao na suđenjima zbog uvreda koja je tokom 2000. godine upućivao pripadnicima pokreta „Otpor“.