Stranke sklone bojkotu imaju pad – SZS trenutno na 8,5 odsto

Od skoro 6,9 miliona birača koji imaju biračko pravu u Srbiji, u zemlji je nešto preko pet miliona, od kojih oko milion nikada i ne izlazi na birališta. Od tih oko pet miliona prisutnih birača u Srbiji oko 70 odsto pokazuje zainteresovanost za izbore, ali je svega oko 55 odsto opredeljenih – i to je manje nego pre mesec dana, ocenjuje za Danas Srđan Bogosavljević iz Ipsos Stratedžik marketinga, u odgovoru na pitanje kakve su procene rejtinga opozicije i vlasti u odnosu na dešavanja, odnosno afere u bližoj prošlosti, koja su ih pratila.

Podsetimo, u poslednjih mesec dana, vlast se našla pod udarom vrlo ozbiljnih optužbi, poput, toga da je otac ministra policije osumnjičen za šverc oružja, potom hapšenje i držanje u u zatvoru „uzbunjivača“ iz Krušika, kao i smrt još radnika na gradilištima, plagiranih doktorata, nasilja nad novinarima… Takođe, jednog od lidera Saveza za Srbiju i predsednika opštine Stari grad, Marka Bastaća, carinici su „uhvatili“ kako unosi u zemlju nedozvoljenu količinu novca, od čega se ostali članovi SzS nisu jasno ogradili, da bi potom izašlo u javnost navodno ucenjivanje i nasilje koje je sprovodio nad kumom u vezi sa finansijskim malverzacijama… Afera aferu stiže i svaka sledeća, čini se, oduzme na snazi prethodnoj i satera je u ćošak zaborava. Kako takva atmosfera u javnom prostoru utiče na biračko telo, pitali smo Srđana Bogosavljevića, kao i kakvog efekta ima poziv na bojkot izbora od strane najjače opozicione grupacije SzS.

Sagovornik Danasa objašnjava da bi se stranke koje su na političkoj sceni, uslovno, mogle podeliti na stranke vlasti, stranke opozicije koja su sklone bojkotu, i stranke opozicije koje nisu sklone bojkotu.

– Osnovna stranka vlasti – SNS sa svojim malim koalicionim partnerima dugo ne pada ispod polovine biračke podrške birača koji su opredeljeni, a kako se za samo mesec dana smanjio broj opredeljenih birača vrlo značajno – njihov rejting je, otišao na preko 56 odsto. SNS je i stranka veoma lojalnih birača, tako da što izlaznost bude manja, njihov procenat ima više šanse da raste. I SPS je stabilan, i veoma dugo se vrti oko 12 odsto, trenutno 12,5 odsto – kaže Bogosavljević za naš list.

On napominje da stranke sklone bojkotu imaju pad.

– Sa oko 8,5 odsto trenutno SZS je apsolutno najveći gubitnik, ali bih rekao da je to i normalno, kada svojim biračima kažete da ne treba da glasaju ni za koga, pa ni za vas same i kada je konstrukcija te koalicije prikladna samo jednostavnim političkim akcijama, ali ne omogućava lako propagiranje nekakvih dugoročnih politika oko kojih bi se sve članice složile – ocenjuje sagovornik Danasa.

Stranke opozicije, dodaje on, koje nisu jasno rekle da su u bojkotu se drže na približnim procentima sa rezultatima od pre mesec ili dva meseca. PSG i SRS malo iznad cenzusa; neke manjinske stranke preko cenzusa. Ostali su daleko od cenzusa ali sa sve njih je zajedničko da se nazire da dobijaju na račun bojkota. Ono što sve stranke, osim SRS, SPS i SNS, treba da brine, ako žele de idu na izbore, je niska lojalnost birača, smatra Bogosavljević, odnosno činjenica da se birači veoma lako odlučuju da ih zamene nekom sličnom strankom.

Na pitanje koliko međusobno razotkrivanje u određenim aferama utiče na rejting obe strane, Srđan Bogosavljević kaže da je teško izmeriti tako nešto tačno.

– U Srbiji se generalno ne veruje medijima, ali ipak ljudi manje ili više veruju onim medijima koje konzumiranju, uz veoma visoku penetraciju interneta kao izvora informacija. S druge strane, sukobi na relaciji stranka koje su suprotstavljene obično dovodi do učvršćivanja podrške, a optužbe međusobno srodnih stranaka obično oštećuju obe strane. Mi sada teško možemo da izdvojimo efekat optužbi npr. na račun SZS od efekta njihovog poziva da se ne glasa. Ubeđivanje ubeđenih birača svakako nije od najveće važnosti, a imam utisak da se o aferama najviše priča u krugovima „navijača“ stranaka, a ne onih koji nisu opredeljeni. Sigurno da bilo kakvo postojanje afera smanjuje privlačnost takvih stranaka, kod onih koji tek treba da odluče, a moglo bi da diže povezanost sa strankom čvrsto opredeljenih, jer oni ionako ništa ne veruju što suprotna strana saopšti – zaključuje Srđan Bogosavljević za Danas.