Stranke u Srbiji „iskoristile“’ rat u Ukrajini da dođu do glasača

Predizbornom kampanjom u Srbiji dominirala je jedna spoljnopolitička tema – ruska invazija na Ukrajinu.

Sve druge teme koje se tiču spoljne politike Srbije pale su u drugi plan, pa se tako saradnja sa Kinom, koja je bila u fokusu kampanje tokom izbora 2020, odnosno u jeku trke za vakcinama protiv korona virusa, nije spominjala u predizbornom diskursu vladajuće koalicije.

Takođe, nije bilo puno mesta ni za druge teme iz sveta, kao što je na primer, odnos prema zalivskim zemljama, odnos sa Turskom i slično.

Kako kažu sagovornici Al Jazeere, političari i stranke su vrlo dobro razumjeli da će pitanje ruskog napada na Ukrajinu zaseniti sve druge teme, pa čak i one domaće, te su veoma brzo prilagodili svoje kampanje i poslali poruke u skladu sa stavovima biračkog tela na koje su ciljali.

Igor Novaković, direktor istraživanja u Centru za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fond, objašnjava da, dok se demokratska opozicija pozicionirala sa osudom ruske invazije a nacionalistička sa podrškom, vladajuća većina sa Srpskom naprednom strankom (SNS) i Aleksandrom Vučićem na čelu uglavnom je slala poruku koja je bila fokusirana na težak položaj Srbije u međunarodnim odnosima, generalno ne iskazujući ni veliku podršku ni veliko protivljenje Rusiji.

“U prvi plan su isticali poziciju Srbije u vezi sa poštovanjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, ali treba imati u vidu da je SNS kao vlast u principu bio iza toga da se preduzme nekoliko koraka, pre svega u međunarodnim forumima, u glasanju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Sa druge strane, Srbija se pridružila sankcijama koje su uvedene još 2014, negde početkom marta, tako da smo imali prvu indikaciju da postoji određena spremnost da se u nekom obimu Srbija usaglasi sa merama Evropske unije. Isto tako, neki drugi članovi vladajuće koalicije poput Socijalističke partije Srbije (SPS) su bili veoma čvrsti u tome da Srbija nikada ne sme da uvede sankcije Rusiji, a neki su čak poput direktora Srbijagasa, nacionalne kompanije za transport i distribuciju gasa u Srbiji, išli čak i korak dalje i imali otvorene proruske izjave”, ističe Novaković.

Srbija se prvi put uskladila sa određenim restriktivnim merama Evropske unije vezanim za krizu u Ukrajini od njenog izbijanja 2014. godine, objavio je European Western Balkans. Radi se o sankcijama bivšem proruskom predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču i članovima ukrajinske vlade iz vremena njegovog mandata, a i Srbija im se sada priključila.

Luka Šterić, istraživač Beogradskog centra za bezbedonosnu politiku, mišljenja je da su u svemu tome, vladajući SNS i Vučić, ponovni kandidat za predsednika zemlje, iskoristili krizu da se prikažu kao garanti mira i stabilnosti i na tome baziraju svoju predizbornu kampanju, obećavajući građanima sigurnost, zalihe hrane i regulisanje cena.

“Definitivno su sve stranke na vlasti koketirale i sa situacijom u regionu, to je već standardna procedura, i iskoristili su te navode o potencijalnim sukobima, što u Bosni i Hercegovini, pa sa Hrvatskom, a da ne pričamo o Kosovu. Svakako su pokušali da profitiraju od toga i da privuku pažnju tog nacionalističkog dela glasačkog tela, pa je tako Ivica Dačić već prvog dana izašao sa izjavom da će svaki napad na Republiku Srpsku biti napad i na Srbiju. Onda se naravno Vučić celo vreme prikazivao kao neko ko će smiriti region i biti garant mira”.

Profitiranje na proruskom sentimentu

Što se tiče opozicije, ona je bila podeljena, pa je tako demokratska opozicija već na početku invazije osudila Rusiju. Ipak, kako kaže Novaković, postojale su razlike između njih u pogledu uvođenja sankcija Moskvi.

Dodaje da je jedina frakcija koja je tu imala jasan stav da se Srbija treba usaglasiti sa merama Evropske unije bio Pokret slobodnih građana, ali prema njegovom mišljenju to je očekivano, jer je veoma komplikovano jasno se odrediti prema takvom spoljnopolitičkom pitanju tokom predizborne kampanje.

“Što se tiče nacionalne opozicije, odnosno stranaka koje pretendiraju na korpus Vučićevih glasača i koje teže da dobiju te glasove sa desnice, oni su takođe bili veoma jasni da Srbija ne treba da uvodi sankcije Rusiji. Neki su išli puno koraka napred poput Dveri i njihovog lidera Boška Obradovića kako bi dobili podršku više birača”, kaže Novaković.

Tako su u Beogradu osvanuli predizborni bilboardi na kojima je Obradović zajedno sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, uz poruku “Srbi i Rusi – braća zauvek”.

Šterić dodaje su te opozicione stranke pokušavale da profitiraju na proruskom sentimentu nacionalističkog dela glasačkog tela, te su iz te proruske pozicije kritikovali vlast kako je previše popustljiva prema Zapadu, kako nema hrabrosti ni da bude uzdržana u glasanju u UN-u.

U kontekstu spoljnopolitičkih tema, ističe da je opoziciona koalicija Moramo bila jedina koja je pokušala usmeriti fokus na pitanje saradnje sa Kinom. Konkretno, dodaje, sa Kinom kao zagađivačem nekoliko lokalnih sredina u Srbiji, kao što su Bor, Smederevo i Zrenjanin.

“Samim tim je to jedina tačka u kojoj se Kina promovisala kao glavna spoljnopolitička tema, doduše čini mi se ne toliko uspešno. Saradnja sa Kinom koja se koristila kao tema tokom pandemije u ovoj kampanji je stavljena u drugi plan”.

Bez spominjanja Kine i zbog ekoloških protesta

Iako je Vučić sredinom marta zajedno sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom otvorio prugu Beograd – Novi Sad, u okviru međunarodne pruge Beograd – Budimpešta, koja je projekat kineske globalne inicijative “Pojas i put”, on ipak tu priliku nije toliko koristio za promociju saradnje sa Kinom. Otvaranje pruge je očigledno bila predizborna kampanja, kažu naši sagovornici.

“Ono što je interesantno je da je ta pruga izgrađena iz dva kredita i da su je zajednički finansirale i ruske i kineske kompanije, a vrlo indikativno je da na tom otvaranju pruge nije bilo ruskih, već samo kineskih predstavnika. Tako je već time poslana određena vrsta poruke – ako ništa drugo da Srbija nije voljna da provocira nekom javnom manifestacijom javno mnjenje u Evropi”, objašnjava Novaković.

Šterić dodaje da je Vučić ovom događaju prisustvovao više u kontekstu njegove kampanje otvaranja fabrika i infrastrukture širom Srbije, te da se nije toliko pričalo o saradnji sa Kinom, pogotovo zato što je Kina u Srbiji prvi put u javnosti počela dobijati negativne konotacije zbog velikih ekoloških protesta kojima se ukazivalo na zagađenje koje su stvarali njeni projekti.

“Čak i te velike investicije Kine nisu bile tema kampanje pošto je Ukrajina potpuno pokrila te ekološke teme. Čini mi se da je vlast generalno pokušala da zataška ekološke teme jer su na tom pitanju samo pre nekoliko meseci gubili na podršci čak u svom delu biračkog tela. Nekako je ova tema sa Ukrajinom došla u pravom trenutku za njih jer su nažalost na toj temi pokrenuli kampanju zasnovanu na priči o miru i bezbednosti. Zatim tu je bila priča o zalihama hrane i slično”, kaže Šterić.

Sankcije Rusiji nakon izbora

Da li će se i koliko menjati spoljna politika Srbije nakon izbora, pitanje je koje je takođe iskorišteno u predizbornoj kampanji. Tako su neke nacionale opozicione stranke tvrdile da Vučić čeka da prođu izbori kako bi bile uvedene sankcije protiv Rusije.

Novaković procenjuje da se situacija može promeniti u postizbornom periodu kada neće biti predizborne tenzije koja će moći da utiče na odlučivanje. Smatra da postoji mogućnost da se tada Srbija pridruži sankcijama Rusiji.

“Verujem da ćemo vrlo brzo videti neke promene. Srbija će morati da reaguje, ako ništa drugo oko svojih preduzeća koja su u zajedničkom vlasništvu sa Ruskom Federacijom i uglavnom u većinskom ruskom vlasništvu. To je pre svega Naftna industrija Srbije, tako da će nekih pomaka biti.

Ne bih isključio i pridruživanje Srbije nekim drugim sankcijama, ali verujem da to neće biti neka vrsta naglog prekida sa Moskvom već pristupanje i usaglašavanje sa EU, korak po korak. Pre svega zbog unutrašnjih izazova koje bi ovakav korak nosio, jer ipak spoljna politika Srbije je veoma opterećena pitanjem Kosova o pregovorima sa Kosovom. Dok god je to pitanje otvoreno, Rusija ima uticaj na politiku Srbije”.

Izvor: Al Jazeera Balkan