Strateg političkog marketinga: Nebojša Stefanović je jači nego što se mislilo

Za razliku od beogradskih, priča o zajedničkom kandidatu na predsedničkim izborima je znatno realnija. Ipak je lakše da se i opozicioni političari i birači slože oko jedne harizmatske ličnosti koja može da parira Vučiću.

To kaže u razgovoru za Danas Stevan Vlajić, strateg političkog marketinga, upitan da li bi fokusiranje na lokalne izbore u Beogradu predstavljalo “dobitnu strategiju” za opoziciju, ili je to varka dok traje istinska priprema za izbore za predsednika države.

Povod za takvo pitanje jesu procene da protivnici vlasti imaju šansu da pobede u glavnom gradu ukoliko “ujedine snage”.

Govoreći o mogućnosti da opozicionari imaju zajedničkog predsedničkog kandidata, naš sagovornik navodi:”Takav čovek bi mogao da nas ujedini i u Srbiji napravi čistu polarizaciju koja nam je u ovom trenutku potrebna. Sa jedne strane Vučić i devet godina manipulacija i kriminala, a sa druge Miodrag Majić ili Grigorije Durić”.

– Dao sam primere ličnosti za koje bi glasali ljudi svih ideoloških i vrednosnih kategorija, u želji da ovo stanje promene, ali sa imenima još možemo da licitiramo. Znam ateiste koji bi redom glasali za vladiku Grigorija jer odiše racionalnošću, kao što znam i nacionaliste koji bi glasali za uglađenu, ali čvrstu ruku sudije Majića. I ono najbitnije, zajednički kandidat opozicije ne može biti iko od predsednika ili potpredsednika sadašnjih opozicionih stranaka, inače se sve to obesmišljava i ne služi opštem interesu onih koji su nezadovoljni ovom vlašću, jer se šanse za pobedu višestruko smanjuju, konstatuje Vlajić.

Kako procenjujete šanse da se opozicija grupiše za beogradske izbore i ne “raspe” glasove, što se ranije događalo?

– Zavisi od toga da li pričamo o jednoj listi ili nekom logičnom grupisanju u više relevantnih kolona. Priča o jednoj listi je gotovo nemoguća, jer ovo nije 2000. godina, iako bi neki nostalgično voleli da jeste – uslovi i okolnosti su potpuno drugačiji, pa I opoziciona scena. Ni približno ne postoje takvi novčani i ljudski resursi, a ni podrška međunarodne zajednice. Jedna lista bi danas bila znatno ranjivija spolja i nestabilnija iznutra jer je neke stvari nemoguće tek tako sabrati, pa ne verujem u to da bi donela maksimizaciju glasova, ali izlazak u tri logične kolone („stara, demokratska opozicija,noviji građansko-zeleni blok i blok opcija desnice) u pokušaju da se dođe do neophodnih 51 odsto u Beogradu bi bio razuman. Jedna opoziciona lista bi mobilisala i homogenizovala članove SNS-a, a režimski mediji bi takav nastup opozicije predstavljali kao „udruživanje očajnika u pokušaju da se skine Vučić“. Smanjeni cenzus bi paradoksalno mogao da SNS košta gubitka vlasti u glavnom gradu, zato je važno da svaka od tih kolona do samih izbora animira što više nezadovoljnih građana. Dakle, da se ozbiljnim istraživanjima utvrdi gde se nalazi čije „core“ (“srž”, “suštinsko”, “primarno”,  prim. novinarke) glasačko telo i da se tome posveti puna pažnja, ko je zadužen za amortizaciju razočaranih glasača vladajuće koalicije, jer bez njihovih glasova nema pobede, ali I da postoji dogovor o međusobnom nenapadanju i zajedničkoj, efikasnoj kontroli izbora.

U kojoj meri “afera Belivuk” može da utiče na opredeljenje birača, imajući u vidu činjenicu da smo već bili svedoci “krupnih” skandala sa kojima su dovođeni u vezu predstavnici aktuelnog režima, ali to nije uticalo na popularnost Aleksandra Vučića, koji želi novi predsednički mandat?

– Nadam se da će ovo ipak dotaći određeni broj glasača SNS-a, ali one starije sigurno ne. Njima i dalje nemoguće izgleda scenario u kome njihov predsednik države, toliko voljen, vredan i požrtvovan za opšte dobro, učestvuje u kreiranju i daje apsolutnu slobodu jednoj beskrupuloznoj kriminalnoj grupi. Iako ne znamo sa sigurnošću zašto je na kraju pušten niz vodu, vlasti su znale da Belivuk previše zna i da će progovoriti, jer kao neko koga čeka doživotna kazna nema razloga da ćuti, jer bi ćutnjom dodatno ugrozio svoju bezbednost – a sada ništa ne sme da mu se desi, jer bismosvi to doveli u vezu sa vladajućim strukturama. Stoga je organizovana višemesečna kampanja bespotrebnim uznemiravanjem javnosti u kojima smo obaveštavani o svakom detalju zverstava koje su činili. Kakofonijom u režimskim tabloidima i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom stvorili su utisak da su prepodobni Vučić koji se bez kompromisa bori protiv mafije i ozloglašeni Belivuk nemogući kao kombinacija, u kakvom god obliku. A i ako se nešto dešavalo, to su radili „loši ljudi oko Vučića“. Moramo da više stavljamo u kožu prosečnog glasača SNS-a, kako bismo i njemu prišli, malo po malo. Sa druge strane, nezadovoljne ljude u Srbiji ne moramo da ubeđujemo da je vladajuća koalicija duboko ogrezla u organizovani kriminal, jer oni to već jako dobro znaju. Opredeljenje glasača će dotaći ubedljiva alternativa, a ne ponavljanje stvari koje već znamo.

Šta će se, prema Vašem mišljenju, dogoditi sa naprednjacima i Nebojšom Stefanovićem, visokim funkcionerom te stranke i ministrom odbrane?

– Što se Nebojše Stefanovića tiče, on je potpuna misterija, pošto iz dana u dan postaje jasnije da je on jači nego što se mislilo. Iskreno se nadam da će sukob frakcija u SNS doneti njihovo dalje slabljenje, ali njima se i dalje rejting bazira isključivo na Vučiću, jer su empirijski potvrdili da je to najbolja taktika. Primetna su naprednjačka trvenja, posebno na području Beograda, pa se to na neki način mora iskoristiti. Ipak, ostaće nam da vidimo da li je Stefanović dovoljno hrabar da uđe u direktan, možda I izborni sukob sa neprikosnovenim Vučićem ili je sve ovo još jedna napredna predstava u kojoj će mudri učitelj ukrotiti svog talentovanog učenika jer je to za Srbiju (čitaj: njih) najbolja moguća opcija. Nekako mi se čini da će i Stefanović na kraju biti skrajnut i namiren kao i Tomislav Nikolić, jer mu je prošao „rok trajanja“. Njegovo mesto je već sada preuzela preambiciozna i na sve spremna novobeogradska perjanica, za koju ćemo videti da li u blatu pliva jednako dobro kao i u bazenu. Na našu sreću, mislim da za to neće imati kapacitet.