Stratfor: Ne prestaju tenzije ispod površine Zapadnog Balkana

Ispod površine relativnog mira koji na Balkanu traje poslednjih deset godina i dalje su prisutne etničke tenzije i nacionalističke strasti, a pregovori Srbije i Kosova o normalizaciji odnosa mogli bi mir da stave na probu – pogotovo kontroverzna ideja razmene teritorija, ocena je Stratfora, platforme koja se bavi geopolitičkom analizom.

„Zapadni Balkan relativno je miran u poslednih deset godina, ali postojeći napori za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova mogli bi da stvori uslove za povratak političke nestabilnosti i etničkog nasilja u regionu“, navodi se u tekstu Stratfora.

Stratfor ocenjuje da će jedna od najspornijih tema na predstojećim pregovorima Beograda i Prištine u Briselu 7. septembra biti formiranje zajednice srpskih opština, uz opasku da je ta ideja začeta 2013. godine, ali da je od tada malo postignuto.

Korekcija granica je razmena teritorija

Još jedna, moguće još spornija, tema biće razgovor o mogućoj „korekciji granica“, o kojima su u proteklih nekoliko nedelja govorili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Kosova Hašim Tači, navodi se u tekstu.

Objašnjavajući šta bi tačno „korekcija granica“ mogla da znači, Stratfor navodi da je naširoko prihvaćeno da se radi o razmeni teritorija.

„Ideja razmene teritorija, koja bi načinila i Srbiju i Kosovo etnički homogenijima, razmatra se u akademskim i političkim krugovima još od 90-ih godina. Opozicione partije i političari sa obe strane osudili su ovakav predlog, koji bi mogao da dovede do jačanja etničkih nacionalista u drugim delovima Balkana … Ali, u ovom trenutku, nije jasno koje bi teritorije korekcija granica o kojoj su pričali Vučić i Tači mogla da obuhvati“, navodi se u tekstu.

Stratfor ocenjuje da će obe strane pokušati da dobiju što više teritorije, a da naprave što manje ustupaka.

„Čak i ako se dogovor postigne, komplikovani logistički, politički, ekonomski i etnički problemi učinili bi bilo kakvu veliku razmenu teritorija teško izvodljivom“, navodi se u tekstu.

Angela Merkel protiv korekcije granica

Protivnici moguće razmene teritorija u pregovorima Srbije i Kosova brinu da bi takva razmena mogla da inspiriše slične promene granica u regionu, navodi se u tekstu.

Osvrćući se na međunarodni odgovor na situaciju, u tekstu Stratfora se navodi da je Evropska unija bila oprezna o ideji razmene teritorija, dok je krajem avgusta evropski komesar Johannes Hahn rekao da bi Brisel mogao da prihvati sporazum Srebije i Kosova, ali je upozorio da to „ne bi trebalo da služi kao plan za druge probleme“, misleći verovatno na Bosnu i Hercegovinu.

Sa druge strane, nemačka kancelarka Angela Merkel odmah je odbila ideju o korekciji granica, rekavši da je teritorijalni integritet zemalja zapadnog Balkana „neprekršiv“.

Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD-a John Bolton izjavio je da bi Bela kuća bila volja da prihvati razmenu teritorija, dok je Rusija saopštila da će zauzeti srpsku stranu u pregovorima.

Ključna podrška Bele kuće i Kremlja

Uzimajući sve ovo u obzir, Stratfor navodi da će srpska diplomatija biti zauzeta u predstojećim nedeljama, jer će Vučić posetiti Kosovo 9. septembra, a potom se sastati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom 15. septembra u Moskvi.

Stratfor, takođe, smatra da je verovatno da će se Vučić sastati i sa predsednikom SAD-a Donaldom Trumpom, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja se održava od 24. do 28. septembra.

„Podrška Bele kuće i Kremlja biće ključna za izlazak iz zastoja u pregovorima između Srbije i Kosova, pogotovo zbog toga što bi svaka teritorijalna razmena bila podložna glasanju pred Savetom bezbednosti UN-a“, zaključuje Stratfor.