Štrbac: Đukanović deli Srbe 1Učensici panel-diskusije: Goran Topalović, Katarina Strbac i Nataša Milojević Foto: N.К.

Izjava člana Predsedništva Srpske napredne stranke (SNS) i poslanika Vladimira Đukanovića da je među saradnicima hrvatske obaveštajne službe najviše „vrbovanih Krajišnika“ izazvala je njihove brojne osude, zgražavanja, kao i poruke da takva „lupetanja“ treba ignorisati.

Nekadašni ministar informisanja RSK, književnik Borivoj Rašuo, čiji su rođaci, braća Luka i Lazar Stojaković, proglašeni za „hrvatske špijune“, zbog učešća u studentskim protestima, u izjavi FoNetu naglašava da ne zna kako je uopšte moguće komentarisati „budalaštine“ čoveka koji je izjavio da su deca do 18. godine vlasništvo države.

Penzionisana pukovnica Katarina Štrbac, doktor nauka bezbednosti i fakultetska profesorka, podseća da je protekli vek bio vek stradanja krajiških Srba koji se završio etnocidom i iseljavanjem oko 220.000 ljudi rasutih po celom svetu, od Australije do SAD.

Deo njih je ostao u Srbiji, gde već 29 godina vredno i naporno rade, stvaraju porodice, da bi na neki način nadomestili sve što je nestalo i izgubljeno u Krajini, ali zato „naša deca znaju ko su i ponosni su što nose takve gene, a tako će i sami vaspitavati svoju decu“, istakla le Štrbac.

Iako smo smatrali da smo konačno slobodni i da više nikada nećemo biti deljeni po nacionalnoj osnovi, a ni seljeni, ukazala je ona, svaki put kada je u Srbiji neka politička kriza, pitanje lojalnosti krajiških Srba se nađe u fokusu dela političkih struktura, radi skretanja pažnje sa očiglednog.

Tako je i ovoga puta. Šta bi to mi još trebali da damo kako bismo bili prihvaćeni kao punopravni gradjani Republike Srbije, zapitala je Štrbac.

Ona je FoNetu rekla da su Krajišnici sve dali, krv, grobove, pretke i zemlju, a da se tokom devedesetih godina prošlog veka sa njima, kao sa pionima, manipulisalo u šahovskoj partiji Slobodana Miloševića i Franje Tudjmana.

Šta još treba da damo? Dajte kažite, pa da završimo i to. Ali, imajte na umu od koga to tražite. Nismo mi baš pogodni za ovakve igre. Nećemo da komentarišemo izlive političke nemoći, nikada ni nismo, šta će to nama. Pa znamo o kome se radi. Znamo i o čemu se radi, nije nam prvi put, zaključila je Štrbac.

Štrbac: Đukanović deli Srbe 2
foto (BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIĆ)

Ako su Krajišnici skloniji od drugih građana Srbije da budu hrvatski špijuni, da li to znači da su građani Srbije poreklom iz Federacije Bosne i Hercegovine, poput oca Aleksandra Vučića, skloniji da budu bošnjački špijuni, a oni iz Crne Gore skloniji da budu NATO špijuni, „dok su Srbi sa Kosova i Metohije skloniji da budu albanski špijuni“, pita politikolog Mladen Mrdalj.

Osim toga, da li su i svi oni koji imaju poslovne veze sa Hrvatskom i uopšte NATO zemljama skloniji da budu njihovi špijuni, a samim tim i svi oni koji rade u tim zemljama, kao i članovi njihovih porodica, rekao je Mrdalj, koji smatra da Đukanović svojim izjavama otvara pitanje metoda kojim se naše službe bezbednosti brane od strane špijunaže.

Da li treba svima koji su poreklom van centralne Srbije zabraniti državnu službu, ili postoje bolji metodi zaštite od strane špijunaže? Doduše, on misli da ni to ne resava problem, jer smo imali slučaj Momčila Perišića, bivšeg načelnika Generalštaba, koji je baš poreklom bio iz centralne Srbije, pa je opet osudjen za špijunažu.

Đukanovićeva tvrdnja da su Krajišnici skloniji da budu hrvatski špijuni pretpostavlja da on zna sve hrvatske špijune u Srbiji, jer samo tako može tvrditi da određena skupina čini većinu medju njima, ocenio je Mrdalj.

Kako je izjavio FoNetu, Đukanoviću bi, kao i obično, bilo bolje da ćuti, „ali u tom slučaju ne bi mogao da gradi slučaj da su studenti sa dvojnim srpskim i hrvatskim državljanstvom automatski i hrvatski špijuni, čemu je jedini ‘dokaz’ njihovo hrvatsko drzavljanstvo“.

Braneci tu konstrukciju, završio je u sumnjičenju i vređanju svih Krajišnika i sejanju razdora među građanima Srbije, zaključio je Mrdalj.

Univerzitetski profesor u penziji Sanda Rašković Ivić, i sama prognana devedesetih, upozorila je da je sada na red došlo i postrojavanje Srba iz Hrvatske.

Prema njenim rečima, sramotno je što su na meti ljudi koji su prošli ličnu dramu i traumu izbeglištva,da bi sada bili oglašeni hrvatskim špijunima.

Očevidno je da je režim u panici i da traži na koga da iskali svoj bes, ukazala je ona i dodala da je zanima da li režimske perjanice, poput Marka Atlagića i njemu sličnih naprednjačkih asova iz Krajine, imaju hrvatski pasoš.

Ja ga nemam, ali potpuno podržavam ljude koji koriste svoje pravo na dvojno državljanstvo i prednosti koje iz toga proizlaze, navela je Rašković Ivić i predočila da su „pisanija“ Đukanovića uvredljiva za sve one koji su devedesetih u Srbiju došli da nađu sigurnost i spokoj.

Umesto toga otvoren je „safari“ na Srbe iz Hrvatske, konstatovala je ona u izjavi FoNetu i predočila da će se posledično to negativno odraziti na Srbe koji žive u Hrvatskoj, pošto svaku nepametnu izjavu oni plaćaju svojom bezbednošću i statusom.

Istoričar Veljko Đurić Mišina podseća da je raspad Jugoslavije doveo je i do preseljenja delova srpskog naroda u maticu, ali misli i da Srbija, zbog svoje ideološke matrice, nije integrisala doseljenike.

Sada su, po radikalskih matrici, došle na red optužbe protiv Srba iz Hrvatske. Đukanović samo sprovodi tuđe želje i nebitan je. Bitna je poruka koju šalje nalogodavac, izjavio je Đurić za FoNet.

Vojni analitičar Aleksandar Radić, takođe izbegli Krajišnik, napominje da vlast dezinformacijama, otvorenim obmanama i lažima vodi „hibridni rat“ protiv svih koji misle drugačije, ali da su, „za svaki slučaj, formirane i paravojne formacije, ako mora da se pređe i na primenu sile“.

Prema njegovom mišljenju, ne treba Srbinu mrski neprijatelj kada ima sunarodnike koji čine sve što bi učinio mrski agresor i na tom fonu narod se stalno deli.

Đukanović je u trenu pokazao kako on izvršava zadatak iz domena hibridnog rata, podelom među ljudima, pripisivanjem Krajišnicima da su saradnici hrvatskih obaveštajnih struktura i usmeravanjem Srba jednih protiv drugih, objasnio je Radić.

Kako je rekao FoNetu, jedini argument na koji se Đukanović poziva je da se to zna, što je sasvim dovoljno za „Vučićevsku raju“.

Đukanović i slični „izvršioci“ neće se osvrnuti na činjenicu da je mnogo Krajišnika u redovima SNS i među „lojalistima“, ali je to soj koji je valjda „pelcovan“ od saradnje sa hrvatskim službama, smatra Radić.

To su dobri Krajišnici, reklo bi se patriote, a oni koji ne vole Vučića, e to su, po Đukanoviću i njemu ličnima, hrvatski špijuni, zaključio je Radić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari