Strpljenje albanske većine neće potrajati zauvek

Američki institut za mir u najnovijoj analizi ocenjuje da bi odlaganje donošenja odluke o statusu moglo da izazove sukob na Kosovu, pošto „strpljenje albanske većine neće potrajati zauvek“. Odlaganje rešenja statusa Kosova posle američkog predsedavanja Savetom bezbednosti UN u maju „moglo bi da izazove ozbiljne pritiske i tendenciju albanske zajednice ka nasilju“, piše u izveštaju pod nazivom „Kosovo: Šta sve može da krene loše?“. Neizvesnost bi takođe mogla da izazove nasilje. Plan specijalnog izaslanika UN za status Martija Ahtisarija ne definiše jasno pitanje statusa. Ukoliko pitanje statusa Kosova ne bude jasno definisano u Ahtisarijevom izveštaju koji će biti prosleđen Savetu bezbednosti, to bi moglo da podstakne radikalne snage i u Beogradu i u Prištini da u svoju korist reše pitanje statusa, piše u izveštaju. „Potencijalni ruski veto u Savetu bezbednosti takođe bi mogao da izazove odlaganje i neizvesnost“, stoji u izveštaju i da zapadne sile „zato oklevaju i ne traže jasno preciziranje statusa Kosova u Savetu bezbednosti“. „Bez jasne odluke o statusu u Savetu bezbednosti, EU će se najverovatnije podeliti i to ne samo u vezi sa priznavanjem Kosova već i u vezi sa uspostavljanjem međunarodnog civilnog prisustva koje će doći posle UNMIK“, piše Institut.
U izveštaju se dodaje da ukoliko konsenzus u EU ne bude postignut tokom nemačkog predsedavanja EU „biće ga teško postići za vreme portugalskog predsedavanja koje počinje 1. jula“. Američki institut za mir navodi i da držanje SAD vodi riziku odlaganja i neizvesnosti. SAD „nikada nisu jasno pokazale svoj stav o statusu Kosova, ali je opšte prihvaćeno da će SAD biti među prvima koje će priznati nezavisno Kosovo“. U izveštaju piše da SAD možda neće priznati nezavisno Kosovo, već će sačekati konsenzus EU o statusu što će izazvati veliko razočaranje među Albancima i nacionalistima u Srbiji. „SAD moraju eksplicitno da kažu svojim evropskim partnerima da će Vašingon ići ka unilateralnom priznavanju nezavisnosti Kosova ako Savet bezbednosti UN ne donese takvu odluku. To bi trebalo da ohrabri i druge, slične zemlje EU da učine isto. To bi moglo da podeli EU i satera Rusiju u ćošak, ali bi sprečilo dalje odlaganje i neizvesnost“, navodi se. Institut za mir navodi i da su kosovski Albanci, koji generalno podržavaju Ahtisarijev plan, najviše uzdržanosti pokazali prema rasformiranju Kosovskog zaštitnog korpusa na koji gledaju kao na „embrion budućih odbrambenih snaga Kosova“. „Ako se rasformiranje ne sprovede dobro i penzionisano osoblje KZK ne bude zadovoljno ishodom, moglo bi da dođe do sukoba“, upozorava se u izveštaju.
Institut navodi da predlogom Srbi dobijaju većinu onoga što su tražili u pogledu decentralizacije, policije, obrazovanja i zaštite nacionalnih interesa, ali je uprkos tome plan odbačen jer ga Beograd vidi kao korak ka nezavisnosti Kosova. Ono čemu se Srbija nada je da će proces rešenja biti dodatno odložen bilo odlaganjem pregovora do formiranja nove vlade Srbije, bilo blokiranjem odluke u Savetu bezbednosti ili nepostizanjem konsenzusa u EU. Srbija će takođe ubeđivati Amerikance da bi nezavisnost Kosova dovela radikale na vlast u Beogradu i da bi nezavisno Kosovo bilo nezahvalan presedan, piše u izveštaju.