Stručnjaci iz Ukrajine: Za Putina je problem šta da kaže svom stanovništvu 1foto Miroslav Dragojević Danas

Ukoliko Vladimir Putin prizna poraz, ne samo da će Putin izgubiti Ukrajinu, izgubiće i Rusiju. Zato verujemo da će nastaviti sa eskalacijom, sa pominjanjem nuklearnog naoružanja. Ali i Ukrajina će nastaviti sa otporom“, saglasni su Igor Fedik, iz kijevskog Centra za studije vojske, konverzije i razoružanja, i Mihailo Samus, direktor istraživačke mreže „Nova geopolitika“, koji su za Danas govorili o aktuelnoj situaciji u Ukrajini.

Fedik i Samus ističu da je situacija u Ukrajini trenutno bolja nego što je Rusija to mogla da očekuje, da je stanovništvo spremno da pruža otpor i pored straha koji je prisutan, i da ima i onih koji se vraćaju da brane svoju zemlju, nakon što su žene, decu, majke poslali van Ukrajine.

„Neposredno pre nego što su Rusi počeli napad, ljudi su želeli da se evakuišu iz gradova u istočnom delu Ukrajine i Kijeva, krenuli su na zapad zemlje, u Poljsku i druge zemlje Evrope. Naravno da su ljudi uplašeni ali nije bilo tolike panike koliku je Rusija očekivala. Cilj ruskih raketnih napada bio je da naprave paniku i haos među ljudima kako se oni ne bi organizovali da pruže otpor. Ipak, Rusima to nije pošlo za rukom“, navodi Fedik.

On ističe da se, prema poslednjim informacijama koje on ima, 80.000 muškaraca vratilo u Ukrajinu da se bore.

„Evakuisali su porodice i vratili se da brane svoje gradove, da budu deo vojske ili civilne odbrane“, kaže Fedik. Rusi s druge strane, koriste raketnu artiljeriju, balistiku, bombe, a „sledeći korak su nuklearne bombe“, smatra Igor i dodaje da, i pored toga, u Ukrajini „i dalje postoji otpor“.

On ukazuje da čak i ljudi iz istočnog dela Ukrajine, na granici sa Rusijom, gde se nalazi i oblast Donbas koja je inicijalni predmet spora dve države, za koju Rusija tvrdi da je ovim potezima brani i oslobađa, ljudi „ne da ne vole Ruse, nego ih mrze“.

Aktuelna eskalacija sukoba između Ukrajine i Rusije proizvod je dugogodišnjeg konflikta oko oblasti Donbas, koji je 2015. godine „zamrznut“ potpisivanjem Minskog sporazuma, kako podseća Mihailo Samus.

„Sporazum iz Minska bio je protiv interesa Ukrajine, potpisan pod vojnim pritiskom od strane Putina. Ukrajina je htela da promeni dogovor jer Rusija insistira da se promeni Ustav Ukrajine kako bi izbori na ovom delu teritorije (oblast Donbas) bili pod kontrolom ruskih snaga. Ukrajina je rekla – ako vam je stalo do mira, povucite ovo i Ukrajina će sprovesti izbore a posle političke tranzicije biće promene ka specijalnom statusu Donbasa“, navodi Samus.

On podseća da sporazum nije bio ratifikovan i primenjen jer su dve strane imale različite poglede na situaciju.

Samus: Bajden došao u Belu kuću i onda je Putin odlučio da promeni strategiju

Odnosi snaga i stav Rusije značajno su se promenili, kako kaže Samus, kada je došlo do promene administracije na čelu Sjedinjenih Američkih Država.

„Zanimljivo je da je predsednik Bajden došao u Belu kuću i onda je Putin odlučio da promeni strategiju. Pre nego što su se njih dvojica prvi put sreli, Putin je krenuo da pravi veliku vojnu tenziju oko Ukrajine u aprilu 2021. godine. Posle toga su se Bajden i Putin sastali prvi put, Bajden je iskazao podršku Ukrajini a Putin izneo ultimatum – da se NATO povuče sa aktuelnih linija i vrati na konfiguraciju iz 1997. Odnosno da Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska izađu iz NATO saveza. Naravno da to nije bilo moguće“, ističe Samus.

On kaže i da se čini da je Putin počeo da vrši pritisak na administraciju Džozefa Bajdena, ali da je to moglo da bude u formi vojnog pritiska na Donbas, a diplomatskog pritiska u komunikaciji sa Zapadom.

„Ipak, odjednom je Putin odlučio da deluje brzo a niko ne zna pravi razlog – zašto je ovako odlučio i preti Ukrajini“, ukazuje on.

U napadu Rusije na Ukrajinu, koji je počeo pre devet dana, Putin se„preračunao“, smatra Samus, ili pogrešno verovao procenama svojih generala da može da porazi celu Ukrajinu za dva dana.

„Oni su računali na veoma kratak blickrig napad koji će trajati najviše dva dana. Planirali su da intenzivnim napadima i izazivanjem panike uđu u Ukrajinu, možda da sklone ili čak ubiju Zelenskog (aktuelnog predsednika Ukrajine, prim. aut.), što bi bilo dovoljno da promene vlast i postave na čelo države, recimo, Janukoviča (bivšeg predsednika Ukrajine koji je proruski orijentisan, prim. aut.). Putin insistira da su Porošenko i Zelenski nelegalno izabrani predstavnici i pravi se da je Janukovič i dalje legalno predsednik“, naglasio je Samus.

Fedik: Cela ideja Rusije je da se obnovi SSSR

Na pitanje koji je cilj ovakvog plana i da li je namera Putina da vlada Ukrajinom, odgovara Igor Fedik, koji ističe da Rusija želi da obnovi Sovjetski Savez.

„Cela ideja je da se obnovi SSSR. Da Ukrajina bude totalno pod kontrolom ruske strane. Uradili bi ono što je SSSR uradio ranije – uništavanje nacionalne elite, postavljanje sovjetske elite, svojetski stil lidera“, naglašava on. Mihailo smatra da Rusija želi da ponovi „apsolutno isti scenario“ kao kada je okupirala baltičke države (1940. godine).

„Tada su došli u Estoniju sa novom vladom koja je sačinjena u Moskvi i rekli ljudima u Talinu – ovo je vaša nova vlada. Onda su počistili nacionalne elite i postavili sovjetske“, navodi Samus.

Igor Fedik dodaje da je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko otkrio „namerno ili slučajno“ planove Rusije o podeli Ukrajine na četiri dela, i okupaciji Moldavije, koji ukazuju da je cilj Putina da „implementira sovjetski plan“.

„Lukašenko je objavio mapu Ukrajine podeljene na četiri zemlje, jedna od strelica napada ide iz Ukrajine ka Moldaviji. To znači da posle ukrajinske kampanje kreće moldavska kampanja. Ako imaš Ukrajinu, nije problem da uđeš i brzo osvojiš Moldaviju. To je njihov plan“, naveo je Fedik.

Dok se ovaki planovi prave, odnos Ukrajine sa međunarodnom zajednicom je kompleksan – od poverenja i oslanjanja na pomoć, do potpune razočaranosti i nazad, ističu naši sagovornici.

Mihailo Samus kaže da je pokušaj da se Ukrajina oseti kao deo evropske porodice, koji traje od 1991. godine – apsolutna katastrofa, ali da se situacija menja u trenutku dok je Ukrajina napadnuta.

„SAD su počele da nam daju značajnu vojnu podršku pre invazije koja je sada još jača, NATO i EU daju donacije u naoružanju, EU je odlučila da razmatra kandidaturu Ukrajine za članstvo, što do skoro nije bilo zamislivo. Izgleda da se sada nešto promenilo ali Ukrajina može da se osloni samo na sebe“, navodi on.

Samus: Rusi misle da onaj ko prvi upotrebi nuklearno naoružanje – taj pobeđuje

Pretnje da će Rusija upotrebiti nuklearno naoružanje, koje izazivaju strah u celom svetu, nisu nemoguć scenario i treba ga ozbiljno shvatiti, ukazuje Samus, ističući da je to proizvod sovjetske logike i strategije, koju Vladimir Putin, kao bivši agent KGB-a, apsolutno primenjuje

„Sovjetska doktrina ima vrlo jasan instrument – deeskalacija eskalacijom, sa upotrebom taktičkog nuklearnog naoružanja. Rusi kažu „mi ćemo da upotrebimo nuklearno oružje ako ne pregovarate sa nama“. Ako protivnici nisu spremni za pregovore, Rusija će iskoristiti taktičko nuklearno oružje i, prema sovjetskom shvatanju, posle ovoga će NATO sile prestati sa svim aktivnostima i reći „ok, spremni smo da pregovaramo“. Jer sledeći korak će biti strateško nuklearno oružje, a to je direktna pretnja za uništenje naše planete. Rusi misle da onaj ko prvi upotrebi nuklearno naoružanje – taj pobeđuje“, navodi Samus.

Samus upozorava da bi EU i SAD morale da razumeju da ovako Rusija razmišlja i shvate pretnje ozbiljnije.

Govoreći o mogućim pravcima razvoja situacije, Samus ističe da Vladimir Putin još uvek nije spreman da govori o neutralnom statusu i da kaže Ukrajincima „hajde da budemo prijatelji“.

„Za Putina je problem šta da kaže svom stanovništvu – zašto ima toliko mrtvih vojnika, zašto uništavanje Ukrajine, zašto svi ovi problemi, zašto sankcije. On misli da će izgledati kao da je poražen. Za njega je problem da pokaže slabost“, navodi on.

Fedik dodaje da je u Rusiji problem „kada pokažete slabost“, odnosno referira na poslovicu „Car je go“.

Razumemo stav Srbije

Analitičari iz Ukrajine kažu da razumeju stav Srbije – koja je pružila podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine, ali ne i uvela sankcije Rusiji kao većina zapadnog sveta.
„To nije problem za Ukrajinu, a i Ukrajina sada ima većih problema, nažalost“, ističe Fedik, dok Samus dodaje da to „može da bude problem za zapadnu strategiju“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari