Stručnjak za Balkan Marko Prelec: Kurti će preuzeti i školstvo i zdravstvo na Severu Kosova

Prelec je za današnji dnevnik Noje Cirher cajtung (NZZ) ocenio da je dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine „u komi, ali da još nije mrtav“.

„Ako ništa drugo, postoji kanal koji u ozbiljnom slučaju može da bude iskorišćen za deeskalaciju. Smatram da je jako malo verovatno da će novi razgovori biti vođeni pre izbora u SAD“, rekao je Prelec.

Kurti, prema njegovim rečima ne veruje da će rezultat dijaloga biti da Srbija definitivno prizna Kosovo.

„Zato stvara činjenično stanje, tako što na severu gde god može uspostavlja državni suverenitet. Njegova strategija je uspešnija nego što su mnogi među nama očekivali. Delom i zato što niko nije mogao da zamisli da je jedan ; premijer u Prištini spreman da u toj meri ignoriše svoje zapadne partnere“, rekao je Prelec.

Zapad ima veoma male mogućnosti da na to utiče i jedino mirovne snage Kfor u bezbednosno relevantnim pitanjima mogu da povlače crvene linije.

Prelec je ocenio da će Kurti preuzeti i preostale srpske institucije na severu Kosova, kao što su školski sistem, ili zdravstvo. „To ne znači da će srpske škole na Kosovu biti preko noći zatvorene, jer Kosovo naprosto uopšte nema nastavnika koji bi mogli da predaju na srpskom“, rekao je Prelec.

On je rekao da ne veruje u tvrdnje Beograda da Kurti načelno odbija ideju da na Kosovu živi i srpska zajednica, nego da zahteva nepodeljenu lojalnost prema državi Kosovu.

Zapad u ovom trenutku, prema Prelecovim rečim, u prvenstveno vrši diplomatski pritisak na Prištinu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić se pozicionirao veoma vešto. Vučići su naklonost Zapada donele isporuke municije Ukrajini, a uz to je u pojedinim zemljama prisutan strah da se Srbija ne okrene Rusiji ako pritisak postane prevelik, dodao je Prelec.

„Mislim da je to potpuno pogrešna procena. Beograd se pomirio sa tim da je geopolitički deo Zapada. Vučić zna da je upućen na dobre odnose sa NATO i EU“, rekao je Prelec, dodajući i da je Srbija okružena tim organizacijama i da bi „cena ozbiljnog kolizionog kursa bila jako visoka“.

Ipak, iako prema Prelecovom mišljenju ne postoji neposredna opasnost nove opasne eskalacije na Kosovu, to bi moglo da se promeni u zavisnosti o geopolitičkih okolnosti.

Rekao je da u prvom redu misli na dva faktora – rat u Ukrajini, i predsedničke izbore u SAD, odnosno moguću pobedu Donalda Trampa. Ti faktori bi mogli da dovedu da Beograd na srednji rok preispita svoju procenu situacije.

“Serbia has the technical ability to stop the flow of water from the Ibar into Lake Gazivode, thereby long-term controlling the socio-economic development and operation of thermal energy facilities in Kosovo.” https://t.co/4vuPXE4n65

— Marko Prelec (@mprelec) September 4, 2024

„Zapad greši kada potcenjuje pasnost takvih nerešenih konflikata. Postoji tendencija da se političari na Balkanu smatraju korumpiranim i ciničnim moćnicima koji iz nacionalističkih tema izvlače ličnu korist. To nije u potpunosti pogrešno, ali ne znači da oni ne misle ozbiljno ono što govore. Vučić nikada ne priznati nezavisnost Kosova“, rekao je Prelec.

Prelec više od tri decenije prati i analizira politička zbivanja na Balkanu. Završio je istoriju u SAD, radio u Haškom tribunalu za bivšu Jugoslaviju i vodio projekat za Balkan u Međunarodnoj kriznoj grupi, a zatim je osnovao sopstvenu analitičku grupu za Balkan, piše NZZ.