Studenti brane građansko dostojanstvo od populističke obmane i zastrašivanja

Tu spadaju svi oblici represije policijsko-političkog samovlašća i kršenja ljudskih prava. Naravno, to je bilo pre pola veka, što je veoma mnogo kod zaboravne publike. Drugo, svaka generacija ima prava na svoj izraz i pravo na svoju pobunu, kako sam i predavao i pisao.

Dakle, sa velikim simpatijama pratim novo buđenje građanske svesti, otpor „vladavini jednog čoveka“ i gušenju svih demokratskih institucija od parlamenta, pravosuđa, do medija i svakog nezavisnog organizovanja. Studenti i ostali građani koji izražavaju proteste, nezadovoljni političkim poretkom, čine neophodni korak u odbrani svoje slobode i ravnopravnosti, pobunili su se i brane svoje građansko dostojanstvo od populističke obmane i zastrašivanja.

Demokratiju krasi ravnopravnost svih građana koji biraju, kritikuju i smenjuju vlast, koristeći slobodu koja nije ničija privilegija, već pripada svima, dok vladavina jednog čoveka porobljava i ponižava sve građane. Vladavina jednog čoveka lako sklizne u ekstremnu formu kad postaje diktatura, onda otpor zahteva mnogo veće žrtve od mirnih protestnih šetnji. Sejanje straha, zloupotreba institucija bezbednosti, uzurpiranja nadležnosti, sudska i policijska korupcija, nekažnjeno klevetanje ljudi, kontrola i nepoštovanje privatnosti građana, tabloidno policijska sprega – sve to nagoveštava ozbiljne korake u gašenju demokratije i uspostavi autoritarnog poretka.

Ono što još više zabrinjava jeste rapidno raslojavanje društva, koje Vlada svojom ekonomskom politikom ubrzava. Zabrinjavajući porast siromaštva i ogromne nepravde koje Vlada svojim uredbama podržava ozbiljna su pretnja napredovanju društva.

Spontani i šaroliki karakter masovnih protesta otvara razne mogućnosti u daljem svom toku. Nadam se da će i demokratski orijentisane političke stranke, kao „prijatelji demokratije“, naći kroz debatu zajednički jezik za otpor svakoj ambiciji da se „ličnom vlašću“ privatizuje država nauštrb ustavne parlamentarne demokratije. Isto tako i svaki „antipolitički stav“ koji bi se oslanjao isključivo na spontanost, protiv stranaka i organizacija oslabio bi šanse za bržu izgradnju demokratskog poretka. Političke stranke, sindikati, nevladine organizacije i udruženja, penzioneri, svi organizovani segmenti društva moraju artikulisati svoj glas da bi demokratsko društvo uspelo da stavi pod svoju kontrolu nedemokratsku državu.