“Studenti su u pravu”: Šta je Tito zapravo rekao?

Ova situacija, i mnoge pre nje tokom poslednjih 12 godina, koliko je SNS na vlasti, podseća na studentske proteste 1968. koji su se dogodili od 2. do 9. juna, a koje je prekinuo Josip Broz Tito svojim čuvenim govorom, koji se i danas pamti po rečenici “Studenti su u pravu” koju nije izgovorio, ali se složio sa tim.

Studenti su tada, između ostalog, tražili demokratizaciju društva, ukidanje birokratskih privilegija i rešavanje ekonomskih pitanja, a pre svega nezaposlenosti. Zahteve su dopunili i time da niko ne odgovara za učešće u demonstracijama i da zbog prebijanja studenata budu smenjeni gradski, savezni i republički policijski šefovi.

Sve je počelo 2. juna uveče, kada su manifestacije „Karavan prijateljstva“ i „Mikrofon je vaš“ zbog kiše bile premeštene u salu Radničkog univerziteta, kraj Doma Studentski grad, poznatijeg kao Studenjak. Deo studenata nije bio pušten u salu jer nije bilo mesta, jer su mesta zauzeli graditelji Novog Beograda – brigadiri sa kojima su se studenti sukobili, a zatim i sa milicijom koja je pristizala u sve većem broju.

Neredi su se tokom noći preneli i kod nekadašnjeg podvožnjaka, gde su studenti zaustavljeni na putu ka Saveznoj skupštini, gde su hteli da „izlože zahteve“ koje su prethodno usvojili.

Budući da se situacija narednih dana nije smirivala, vlast je morala da preduzme korake i Tito se vanredno obratio u večernjem Dnevniku.

„Veliki broj, 90 procenata studenata, je poštena omladina o kojoj mi nismo vodili dovoljno računa, u kojoj smo videli samo učenike, samo đake u školama, za koje još nije bilo vreme da se uključuju u društveni život naše socijalističke zajednice. To je bilo pogrešno. Mi smo njih ostavili same. Tu svoju grešku mi sagledavamo. I mi smo je utvrdili na današnjoj sednici“, počeo je Tito.

Kako je dodao, na sednici je došlo do vrlo ozbiljne diskusije i niko nije imao drugačije mišljenje po pitanju rešavanja studentskih problema.

„Po pitanju rešavanja materijalnog stanja studenata, po pitanju zapošljavanja studenata koji završavaju fakultete, po pitanju bogaćenja raznih ljudi, po pitanju raznih nesocijalističkih pojava poput građenja privatnih fabrika. Najenergičnije je to osuđeno i te stvari se neće ponoviti. Mi, drugovi, smo niz puta govorili o tome da treba voditi brigu o čoveku. A ja mislim da su toliko zasenile te razne investicije i trvenja po pitanju investicija u očima i u mislima ljudi, da su oni zaboravili čoveka. A mi bez čoveka ne možemo stvarati objekte. Neki kažu da je ovo odraz onoga što se događa u Francuskoj, u Nemačkoj, u Češkoj. Nije to tačno. Nije to odraz toga. To je odraz naših slabosti koje su se nagomilale, koje mi danas moramo rešavati, a ne kriviti neke uticaje izvana. Obraćam se drugovima i drugaricama, radnicima i radnicama, našim studentima, s time da nam pomognu sa konstruktivnim rešenjem svih tih pitanja“, rekao je on u tom govoru.

Kako je pisao BBC,  Titov govor na televiziji bio je svojevrsni presedan koji nikada više nije ponovljen.

Podsetimo, sada studenti traže objavljivanje dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih demonstranata, otkrivanje odgovornih za napad na studente Fakulteta dramskih umetnosti, kao i povećanje sredstava za državne fakultete za dvadeset odsto.