Studenti unapređeni: Nakon „ustaša“ postali „separatisti“

Otužna je bila poslednja konferencija za medije predsednice novosadskog parlamenta Dine Vučinić koja si je dala truda da ustvrdi kao oni (naprednjaci) studentima ne govore ništa, niti reč, nego „drže ruke iza leđa“.

Samo par nedelja pre ove masne laži, funkcioneri SNS među kojima je i bivši zamenik gradonačelnika Igor Crnobarac, studentima koji su prolazili u protestnoj koloni dobacivali su: „Ustaše, ustaše“. Ko ima želudac da pažljivo pogleda snimke iz tog dana, videće i da je naprednjake čak sramota što to urliču. Dobro, ne sve.

Tako se samo čekalo da stara radikalska mantra dođe na red. Vojvodina i separacija! Pokrajina koja je izgubila svoju suštinsku autonomiju jogurt revolucijom, koju nikada nije uspela da vrati, ali i u kojoj nikada nije postojao niti jedan separatistički pokret, za razliku od sijaset onih širom evropskog kontitenta, pa i sa zapadne strane, od Besansona do Bilbaoa.

Baš suprotno, u njenom administrativnom centru (nekada glavnom gradu) Novom Sadu, od dolaska demokratije i izbora, ubedljivo najduže vladaju najtvrđi centralisti – radikali (koji su u međuvremenu promenli ime), pa njihovi partneri sa identičnim odnosom prema Vojvodini – socijalisti.

Zapravo, Novi Sad u ovih 35 godina višestranačja nije napabirčio niti jednog jedinog gradonačelnika autonomaša.

Ali predsednik Vučić tvrdi da novu „Vojvođansku platformu“ sada predvode studenti iz Novog Sada koji će „Srbiji da oduzmu onu vrstu vlasti koju ima na svojoj teritoriji i da se vrati u prošlost u vreme pred jogurt revoluciju“. Tada se valjda u Vojvodini živelo grozno.

Pa da li je moguće? Pa gde su svi ti silni autonomaški prvaci koje ste razapinjali 30 godina? Ups, pa bili su sa vama u koaliciji.

Vučić u ovoj priči ima tri problema. Prvi je što susjedi nisu raspoloženi za svađu. Hrvati ako nešto i prenesu, to obično bude posprdan osvrt na predsednikove pomahnitale nacionalističke eskapade.

Tamo je glavna tema mesecima i pored predsedničkih izbora – porez na apartmane, što jasno pokazuje gde su oni, a gde mi. Sličan ignor Vučić dobija i od drugih „neprijatelja iz regiona“, pa čak i od Kurtija.

Zbog toga se predsednik morao okrenuti unutrašnjem neprijatelju, a prvi na tom spisku je Vojvođanin. Ali tu je problem broj dva – ideja autonomije u Vojvodini je u nikad gorem stanju. Zapravo, upokojena je. Nema ko iz Novog Sada pošteno da mu reterira sve i da želi. Sve je ili kupio ili uništio. Od cele autonomaške ideje, paradigmatično, LSV u novosadskom parlamentu ima jednu jedinu odbornicu.

Treći problem su sami studenti koji imaju internet i koji se i dalje vrlo uspešno ne pecaju na naprednjačke priče o separatistima, ekstremnim levičarima, ratovima, izdajnicima i plaćenicama. Nego se drže svojih jasnih zahteva. Neka tako i ostane. Samo pametno deco!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.