Sličnosti i razlike svih studentskih pobuna u poslednjih 30 godina: Kakav ishod može da se očekuje od aktuelne?

Po svom intezitetu i ozbiljnosti poredi se pobunom koja je počela 1996. godine, zbog izborne krađe režima Slobodana Miloševića.

Trajala je, u širem kontekstu, u kontinuitetu, gotovo sve do 2000. godine i petooktobarske revolucije, inspirišući i ostale društvene slojeve, tokom tih godina, da se ohrabre i dignu glas protiv koruptivnog i ratno-zločinačkog režima.

Nakon povratka na vlast radikala i onih političkih struktura koji su određivali prilike tokom mračnih, ratnih devedesetih godina, 2012. godine, ozbiljnija studentska pobuna pojavila se prvi put – pet godina kasnije.

Nakon predsedničkih izbora u aprilu 2017. godine, kada je jedno veče, na iznenađenje svih, na ulice izašlo više desetina hiljada studenata i mladih, protestujući zbog izborne krađe, odnosno neregularnih izbornih uslova, na kojima je pobedio dotadašnji premijer Aleksandar Vučić.

Budući predsednuk.

Ti protesti su nazvanu „Protiv diktature“ i trajali su mesecima, postepeno se osipajući. Sa više desetina hiljada – na par stotina, sve do potpunog utihnuća.

Potom se taj bunt prelio u protest „1 od 5 miliona“ čiji je neposredan povod bio nasilje nad opozicionim političarima. I taj protest, koji je trajao mesecima, bio je bazično studentski, iako je masovnosti doprinosio i veliki broj građanki i građana.

Šetalo se iz vikenda u vikend…, i prestalo.

Jedna od svedokinja i aktivistkinja svih studentskih protesta, trideset godina unazad, profesorka Univerziteta u Beogradu, Biljana Stojković za Danas ih upoređuje i sa stanovišta društvene i političke teorije, predviđa ishod aktuelnog studentskog protesta.

– Tokom devedesetih studenti su se suočili sa užasnom nemaštinom i zarobljenim granicama zbog sankcija; mobilizacije i umiranja na frontu bili su svakodnevica; perspektive života bile su svedene na bukvalno preživljavanje. Strah za preživljavanje i normalnost sve nas je pokrenula. Otpor je bio autentično omasovljenje te mlade energije i nepobedive želje da se slavi život, a ne umiranje i beda pod zastavom lažnog patriotizma – kaže Biljana Stojković.

Kako dodaje, moje je uverenje, a to sam mnogo puta naglašavala, da smo napravili najveću grešku nakon 5. oktobra, kada smo se kao društvo opustili uz osećaj da je nova vlast u potpunosti posvećena nama – građanima.

„30 godina – Dugo je trajalo buđenje, i starijih i mladih“

– Van vidokruga uspavanog građanskog društva, rasle su društvene devijacije, a mnogi koji su se dohvatili vlasti zaboravili su obećanja i žrtve koje smo podneli. Dugo je trajalo buđenje, i starijih i mladih. Najveću krivicu za pasivnost nosimo mi koji smo nekada bili aktivni u talasu promena. Generacija Otporaša je ostala uljuljkana u staroj pobedi, a neiskreni borci, kao i oni koji su se pojavili nakon te borbe na funkcionerskim mestima, odradili su prljavi posao gušenja inherentne ljudske potrebe za pobunom. Tek 2017. smo prvi put videli novi bunt mladih u pokretu Protiv diktature, što je bio odraz ponovnog suočavanja sa nanovo ubijenom pravnom državom kroz krađu izbora. Od tada su mladi i studenti izlazili na ulice zbog Savamale, zbog nasilja nad opozicionarima (1od5 miliona) zbog plagijata doktorske disertacije Siniše Malog, zbog Rio Tinta, zbog zagađenja, zbog pojedinačnih nepravdi, ali se tokom dugog perioda nisu stekli uslovi za pravu, organizovanu i masovnu pobunu – napominje naša sagovornica.

Postoje empirijska istraživanja u politikologiji, ističe, koja pokazuju da postoje momenti u državama kada promene počinju iz društvene baze, odozdo, bez artikulisanih politika u najužem smislu.

– Naime, u državama koje su nestabilne, bez iole funkcionalnih institucija, u kojima je nesigurnost građana dostigla velike razmere, a segregacija društva zasnovana na političkoj moći, samo društveno tkivo teži ka smanjivanju entropije i dostizanju kakve-takve ravnoteže. Srpsko društvo u potpunosti zadovoljava kriterijume na osnovu kojih se očekuje da će se preostali zdravi delovi građanstva probuditi i pokrenuti talas promena. Pored problema funkcionisanja države, svedene na volju jednog čoveka, razoreno je društvo, u potpunosti. Vrednosti civilizacije, znanja, kulture, morala, zamenjene su prostaklukom i agresijom i haos je bio potpun. Ponovo se probudio inherentni nagon za samoodržanje i pojedinaca i zajednice – kaže naša sagovornica.

„Ova generacija nije obeležena istorijskim zamorom i kvarenjem ideja“

Ako se pitamo šta je ta sila koja pokreće i starije generacije i studente, objašnjava dalje, to je to – ponovo nagon za samoodržanje.

– Empirijska istraživanja koja pominjem, ukazuju da se promene u ovom društvu dešavaju, prvo, kroz društvene pokrete za vraćanje etičkih vrednosti u društvo, a zatim se, odozdo, neizbežno pravi pritisak na uspostavljanje reda i funkcionisanja državnih temelja i institucija. To je sasvim obrnuto od prethodne ideje da institucionalna nametanja jesu sile koje menjaju društvo – smatra Biljana Stojković.

Jako je značajno to što su mladi i studenti ponovo taj barometar koji određuje pravac i vreme ovih događaja.

– Ova generacija nije obeležena prošlošću naših borbi, istorijskim zamorom i kvarenjem ideja, izneverenim nadanjima. Oni pred sobom vide nenormalnost i to je sve što im je potrebno. Dugogodišnje ćutanje je služilo da se akumulira i osvesti to saznanje, kao i da mladi razumeju da je njihov glas veoma glasan i da je njihovo buđenje ogromna snaga. Ubeđena sam da će studenti pobediti sve prepreke koje im predstoje u ovoj borbi. Novi su, svežih pogleda i neopterećeni prošlošću. Volim to što ne osećaju obavezu da slušaju nametnute autoritete, već će svoje autoritete sami graditi na osnovu onoga što vide i čuju. Radujem se onome što dolazi kao čist vazduh u skršeno društvo obavijeno maglom – zaključuje sagovornica Danasa.