Da li je moguće da u Srbiji zaživi i građanski plenum poput studentskog?

Po ugledu na proces donošenja studentskih odluka, koje su primorale režim Aleksandra Vučića da posustane i krene u pravcu (bar delmično) ispunjavanja studentskih zahteva, studenti su organizovali takozvani građanski plenum u Novom Sadu o produžetku blokade Mosta sloboda proteklog vikenda.

Takozvani građanski plenum je sproveden tako što su prisutne građanke i građani glasali podizanjem ruke u odgovoru na pitanje da li su za produženje blokade.

Produženje blokade je izglasano jednoglasno, imajući u vidu da kada je preko razglasa postavljeno pitanje o tome ko se tome protivi, niko od prisutnih nije podigao ruku.

Sagovornici Danasa su saglasni da je građanski plenum poželjni način odlučivanja u društvu koje prvenstveno ima oslobođene medije i u kojem stepen slobode na nivou koji izmiče pokušajima manipulacije od strane moćnika i onih koji uzurpiraju vlast.

Takođe, takav princip priželjkuju pogotovo na lokalnom nivou, ali ne prezaju, pod određenim uslovima, da bude „preliven“ i na viši, državni nivo.

– Koliko god da je pokušaj građanskog plenuma u Novom Sadu bio interesantan, sva je prilika da je sa jedne strane bio preambiciozan a da je sa druge potcenio potencijal koji ovakav način organizovanja ima – kaže za Danas Svetomir Nikolić, rakovički odbornik PP Solidarnost.

Plenarni način organizovanja i odlučivanja je nefunkcionalan kada govorimo o zaista velikim skupovima kakav je bio onaj u Novom Sadu, napominje.

– Studenti koji su se organizovali plenarno se nisu svi sa svih fakulteta i univerziteta skupili na Studentskom trgu i onda debatovali i donosili odluke već su imali odvojene plenume pa su se onda usaglašavali. Ukoliko bi pratili taj model, kolektivi škola, državnih institucija, strukovnih udruženja, komora i preduzeća pa čak i loklnih zajednica, ulica, zgrada, komšiluka bi trebali da se plenarno organizuju i onda međusobno usaglašavaju – kaže Svetomir Nikolić.

Ako ne znaju kako to da urade, dodaje, mogu da pitaju studente da ih posavetuju i pomogu im.

I dok predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, plenum prepoznaje kao uvozni proizvod iz njoj omražene Hrvatske, koja hoće da destabilizuje Srbiju preko svojih stranih plaćenika – ovdašnjih studenata – naznačimo da je plenum, gde svaki učesnik organizacije koja donosi odluku od određenoj situaciji, ima pravo glasa, prvi put sproveden na fakultetima u Srbiji još pre 15 godina, kada su se studenti pobunili protiv visokih školarina.

– Iz moje levičarske perspektive, najviše bih volela da zaživi takav koncept. Vrhunac građanskog suvereniteta bi podrazumevao da svaki pojedinac ima priliku da o svemu iskaže svoje mišljenje. Naravno, brojnost savremenih društava je ogromna prepreka za takav sistem i realna je prepreka ideji da se svaki glas čuje – kaže za Danas Biljana Stojković, profesorka Univerziteta u Beogradu.

Kako dodaje, uvek su, tokom istorije, postojali problemi sa svakim modelom demokratije, uključujući i plenume.

– Na primer, u Staroj Grčkoj je veoma brzo ustanovljeno da dobri govornici mogu vrlo lako usmeriti građanstvo ka svojim idejama, ma kakve one bile. Predstavnička demokratija, a toga smo svedoci, lako sklizne u interesna udruženja koja se brzo udalje od interesa naroda. Bez obzira na sve teškoće, mislim da bi se na nekim nivoima plenumsko odlučivanje moglo organizovati prilično lako. Recimo, kod nas zaboravljene mesne zajednice mogle bi okupljati građane za odlučivanje o lokalnim temama, pa čak i o državnim – smatra sagovornica Danasa.

Najbolje bi bilo smisliti kako bi se ti glasovi i odluke na tom najmanjem nivou organizovanja prelili na više nivoe državne hijerarhije, dodaje.

– Danas imamo različite načine komunikacija i postoji prostor da se takvi sistemi osmisle. Jedan od preduslova da se oslonimo na ovo što bi bilo najbliže direktnoj demokratiji jeste garantovana sloboda mišljenja i informisanja. Podrazumeva se da bi se kroz medije morala razvijati kultura dijaloga i argumentovane rasprave, bez skrivanja podataka i laganja – kaže Biljana Stojković.

Prema njenim rečima, svakako postoji potreba da se demokratska praksa unapredi, popravi, promeni s obzirom na to da je demokratija došla u ćorsokak na svetskom nivou.

– U zemljama bez demokratske istorije, kao što je Srbija, to se vidi na na najbanalniji način. To upravo živimo. Mi smo prinuđeni da razmišljamo o promeni sistema jer je situacija sa zloupotrebom predstavničkog izjašnjavanja dovela do korupcije kao sistema vladanja. Studenti su to dobro targetirali kao esencijalni društveni problem. Rekla bih – ako ne smislimo promene, preti nam potpuni raspad i društva i države – zaključuje ona.