Foto: EPA/MIKE PERSSON„Vremena se menjaju, ali izgleda da jedino glad za vlašću ostaje ista. Tako je ista ostala i spremnost nekih ljudi da do vlasti dolaze krađom na izborima. A krađa na izborima je krađa prava da se odlučuje o sopstvenoj budućnosti. Možda se samo promenila tehnika. Krađa je postala bezočnija. Aktuelna situacija zaista (bar donekle) podseća na vreme iz 1996. godine i moguće je povući brojne paralele“, kaže u razgovoru za Danas Aleksandar Đukić, nekadašnji član Inicijativnog odbora i predsedavajući Glavnog odbora protesta studenata iz 1996. godine, komentarišući današnje proteste studenata na beogradskim ulicama.
.
Studentski protesti pre 27 godina trajali su 117 dana
I tada, pre 27 godina, opozicija, odnosno koalicija „Zajedno“ – SPO, DS i GSS pobedila je na lokalnim izborima, ali je vlast pokušala da pobedu poništi sudskim odlukama. To je rezultiralo građanskim protestima koji su trajali 88 dana, dok su studenti na ulicama bili 117 dana.
Demonstracije su završene intervencijom OEBS-a i donošenjem specijalnog zakona – lex specialisa – čije je usvajanje tražio Slobodan Milošević, a kojim je priznata pobeda opozicije na lokalnim izborima u Beogradu i drugim gradovima na osnovu nalaza misije OEBS-a. To je bila prva pobeda srpske opozicije od uvođenja višestranačkog političkog sistema 1990. koja je uzdrmala Slobodana Miloševića i tadašnju vladajuću koaliciju SPS-JUL.
Građanski protesti otpočeli su u Nišu, pod vođstvom Zorana Živkovića, budućeg gradonačelnika Niša, ali su se brzo proširili na celu Srbiju, jer je vlast osim što je odbijala da prizna rezultate izbora, nastojala da poništi i ponovi izbore u onim mestima gde je pretrpela poraz, kroz niz sudskih odluka. Istovremeno opozicioni poslanici su započeli sa štrajkom glađu u Skupštini Srbije, među kojima i Boris Tadić i Slobodan Gavrilović.
Đinđić: Ako na našem putu budemo morali da ih zgazimo, zgazićemo ih
„Ako sada ne odbranimo narodnu volju, nikada više nećemo moći da pozovemo narod da izađe na izbore i glasa za nas. Mi moramo napred i ako na našem putu budemo morali da ih zgazimo, zgazićemo ih“, upozorio je tada Zoran Đinđić.
Uprkos dosadnoj kiši i hladnom vremenu demonstracije su postajale sve masovnije. Njima su se iz dana u dan pridruživali viđeniji ljudi, akademici, umetnici, književnici…. Ali ono što je najviše uzdrmalo režim Slobodana Miloševića bili su studenti Beogradskog univerziteta – filologije, arhitekture, medicine, građevine, prava, mašinstva, ETF-a, PMF-a, pa i Policijske akademije koji su se građanskom protestu pridružili pet dana nakon početka protesta.
Podršku studentima dalo je i rukovodstvo Univerziteta na čelu sa dekankom Filozofskog fakulteta, Marijom Bogdanović.
Saopšteni su zahtevi da se rektor Dragutin Veličković i Nastavno-naučno veće Univerziteta odrede prema protestu, kao i predsednik Milošević u obraćanju naciji. U Proglasu studentima BU izražena je „podrška građanima koji već danima zahtevaju zaštitu Ustavom garantovanih prava“.
Nakon kontramitinga koji su organizovali SPS-JUl 26. decembra policija je zabranila protestne šetnje centralnim beogradskim ulicama. Kordoni policije od tada su svakodnevno bili na ulicama Beograda. Studenti su na ove kordone policije sa pancirima i šlemovima odgovarali na različite načine.
Jednom su šetali kao zatvorenici ispred kordona u blokiranoj Knez Mihailovoj. Drugi put su zajedno sa građanima igrali i pevali na pešačkom prelazu kod hotela Moskva kada bi se na semaforu upalilo zeleno svetlo za pešake, a policija je nekoliko sati tolerisala taj performans.
Sutradan su premlatili više desetina građana, a batine je dobila i dvanaestogodišnja devojčica.
Posle Nove godine kordoni su bili postavljeni oko Platoa i Filozofskog fakulteta. Prvi put demonstranti su čekali pred policijskom blokadom i posle nekog vremena dozvoljeno im je da prođu „medijskom rutom“ šetnje, koja je podrazumevala prolazak pored Radio-televizije Srbije, Radio Beograda i Politike, uz gromoglasno negodovanje i salve zvužduka.
„Drugi put studenti su zaustavljeni u Kolarčevoj ulici i zadržani tamo do jedan sat ujutro. Tada je policija bila brojnija i već je bilo očigledno da se spremaju da izvrše napad i rasteraju nas. Pojavio se tada i mitropolit Amfilohije, koji je u vrlo napetoj situaciji zajedno sa studentima seo na ledeni asfalt, pa se policija ipak povukla.
Treći put su zaustavili studente na kraju Kolarčeve ulice. Policajci su se smenjivali na svaka dva sata. Očekivali su da će se demonstranti posle nekog vremena razići. Uz smanjenje interesovanja za demonstracije, računali su na to da će lokalizovati prosteste na nekoliko fakulteta i njihovu okolinu“, seća se Đukić.
Policija je skoro svakodnevno tukla demonstrante, a građane su napadale i grupe civila za koje su organizatori protesta tvrdili da su bliski vlastima. Jedan od najžešćih obračuna policije s demonstrantima bio je u noći između 2. i 3. februara, na prilazu Brankovom mostu. Policija je tada upotrebila i vodene topove, iako je temperatura bila ispod nule.
– Zar je trebalo da ih polivaju toplom vodom? – zapitao se tada Aleksandar Vulin, u svojstvu portparola JUL-a.
Tokom protesta održane su proslave Nove godine i Srpske Nove godine. Na doček Nove godine, u organizaciji koalicije Zajedno, okupilo se oko 200.000 ljudi u Beogradu a na poziv Studentskog parlamenta na Trgu slobode, Knez Mihailovoj, Terazijama i okolnim ulicama skupilo se oko 500.000 građana što je bio najveći skup u Beogradu.
Đukić: Uspeli smo da zaustavomo rad Univerziteta
Aleksandar Đukić, jedan od vođa tadašnjeg studentskog protesta kaže aktuelna situacija zaista podseća na vreme iz 1996. godine i moguće je povući brojne paralele.
„Naravno, tu su i neke razlike. Mi smo 1996. godine uspeli da zaustavimo rad Univerziteta što je umnogome pomoglo da nas više bude na protestima na ulici. Uspeli smo da na svoju stranu privučemo i veliki broj profesora, što je takođe bilo izuzetno važno, objašnjava sagovornik Danasa.
Priseća se i da je tadašnji studentski protest imao „organe protesta“ koji su svakodnevno odlučivali o aktivnostima.
„Bili su to Inicijativni odbor (kao neka vrsta izvršnog organa čiji sam i ja bio član) i Glavni odbor u kojem su bili predstavnici svih fakulteta u protestu, a kojem sam u jednom periodu i sam predsedavao. Formirali smo i nekoliko službi sa jasnim zaduženjima, poput službi za komunikaciju sa medijima, marketing, obezbeđenje, logistiku… Spremali smo se za dugu borbu, ipak, ne očekujući da će ona trajati preko 100 dana. Istrajali smo u toj borbi i pobedili“, ističe Đukić, koji je danas ekspert za komunikacije na jednom projektu Evropske unije u Srbiji i član Glavnog odbora DS.
Prema njegovim rečima, tadašnje studentsko rukovodsto svakodnevno je osmišljavalo akcije koje su sprovodili, vodeći računa da one budu kreativne kako bi privukle pažnju medija, pre svega onih stranih.
„Znali smo da će samo kombinacija spoljnjeg pritiska na vlast i pobunjenih građana moći da donese željeni rezultat. Kreativnost brojnih učesnika protesta nam je pomagala u tome i doprinela da u protestnim šetnjama svakoga dana imamo veliki broj studenata. Biti učesnik protesta je tada bilo in. To je bio taj opšti duh protesta koji smo uspeli da kreiramo tada. Verovali smo da je Beograd svet i trudili se da ga takvog i predstavimo svetu“, objašnjava Đukić.
Nije bilo prijatno stajati ispred kordona do zuba naoružanih policajaca.
Naravno, kako kaže, bilo je i potencijanih opasnosti.
„Kad god bismo krenuli put Dedinja na kom je živeo Slobodan Milošević zaustavljao bi nas kordon policije. Nije bilo prijatno stajati ispred kordona do zuba naoružanih policajaca. Moje zaduženje je bilo da pregovaram sa policijom u ime studenata. Sećam se i dana kontramitinga kada smo u više navrata u toku dana bili u ozbiljnoj opasnosti da dođe do velikog sukoba studenata sa pristalicama SPS-a na ulicama Beograda. Tu je naravno bila i nezaobilazna Kolarčeva ulica i akcija koja je ostala neka vrsta simbola celog protesta i ultimativni test istrajnosti koji je moja generacija tada položila“, ističe jedan od vođa protesta iz 1996. godine.
Na pitanje ima li ova nova generacija studenata dovoljno energije da istraje u protestima, sagovornik Danasa kaže da ne bi sebi dao pravo da ocenjuje akcije mladih koleginica i kolega koji ovih dana iz istih razloga protestuju na beogradskim ulicama, kao i njegova generacija nekada.
„Svako vreme ima neke svoje specifičnosti koje se moraju uzeti u obzir i poštovati. Samo želim da ih ohrabrim i da im poželim puno sreće i mudrosti. I želim im da pobede. Zbog njihove generacije. Zbog moje generacije. Zbog generacija koje će tek doći. Srbija mora da bude slobodna i demokratska zemlja sa institucijama koje postoje i rade svoj posao i u kojoj se normalno i lepo živi“, zaključuje Aleksandar Đukić.
Antić: Sličnost nekadašnjih i sadašnjih protesta je što je u oba slučaja reč o studentima
Studentski protesti 1996/ 97 . godine bili su najveći i najdugotrajniji studentski bunt u istoriji srpskog naroda i Balkana.
Na pitanje može li se tako nešto ponoviti Čedomir Antić, jedan od predsedavajućih Glavnog odbora tog protesta svojevremeno je za Danas rekao da ukoliko u Srbiji demokratija bude ugrožena, ako neko poput Miloševićevog režima nekada, počne da ograničava slobode i prava građana, ili pak neko ponovo pokuša da žrtvuje prava našeg naroda izvan granica Srbije, da je siguran da ćemo ponovo biti svedoci odlučnog i opšteg demokratskog bunta.
Danas Antić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i predsednik Naprednog kluba, na pitanje mogu li se uporediti protesti studenata od pre 27 godina sa ovim današnjim studentskim buntom kaže da je sličnost jedino u tome što je u oba slučaja reč o studentima.
Ističe da je razlika mnogo. Studenti su 1996. ustali da odbrane izbornu volju naroda. Bili su protiv režima koji je bio autoritaran, kriminalan i izdajnički. Tada su se Socijalisti žalili na izborne zapisnike, koje su prethodno potpisali. Poslanici opozicije nisu tri godine ušli u Skupštinu. Studenti su smesta zaustavili nastavu na većini fakulteta i to ne samo u Beogradu, već u Srbiji.
„Danas su najpopularniji opozicionari potpisali zapisnike, čekali su da im udele vlast u Beogradu. Naljutili su se kada su ih prevarili. Sutra će primiti poslaničke mandate. Studenti su onda vodili stvar – protestovali su mesec dana duže od opozicije. Danas učesnike protesta ne vidimo, niti čujemo na fakultetima. Vođe koje sam video u medijima su ljudi koji danas vode NVO sektor“, navodi profesor Antić.
Prema njegovim rečima baš kao i 2000. godine Miloševića i Vučića će jednom oboriti rodoljubi, a pre toga moraće da padnu današnji „Vukovi Draškovići“ – „Đilasi, Veselinovići, Miloši Jovanovići“.
„Naravno da će i u budućnosti razne evrounijatske stranke biti deo vlasti – dok budu postojale ovakve, zločinačke i imperijalističke SAD, mi se od te lepre nećemo izlečiti“, kaže jedan od vođa protesta iz 1996. godine.
Gavrilović: Mi smo govorili Beograd je svet, a današnji studenti kažu – Borba
U Miodrag Gavrilović, nekadašnji predsednik Inicijativnog odbora studentskog protesta 1996/97. godine smatra da se ne može porediti to vreme sa današnjicom. Drugačije su okolnosti, drugačiji odnosi, drugačija očekivanja. Drugačije forme protesta.
„Ali su isti zahtevi. Isti motivi. Isti ciljevi. Svaka generacija ima svoje posebnosti i svoje male i velike događaje, svoje bitke, svoja interesovanja“, kaže Gavrilović..
„Kolarčeva je tada danima i noćima bila puna studenata. Organizovali smo “kordon protiv kordona” i stajali ispred kordona policajaca sve vreme. Smehom protiv sile. Osmehom protiv gluposti. Duhovitošću protiv primitivizma. Snažna i pozitivna energija nas je vodila, zbližavala, krepila. Znali smo da se borimo za svoju budućnost. Borili smo se za etičke vrednosti – za to da ljudi budu ravnopravni i jednaki, da svaki čovek isto vredi. Da svako vredi jedan glas. To je univerzalna vrednost van bilo kakvih epoha. To je osnova ljudskih prava. Zato je Beograd bio svet“, priseća se sagovornik Danasa.
Te neprolazne vrednosti, kako kaže, uvek sijaju istom snagom.
University students take part in a protest in Belgrade, Serbia, Friday, June 9, 2023. Tens of thousands of people rallied in Serbia’s capital on Friday in protest of the government’s handling of a crisis after two mass shootings in the Balkan country. (AP Photo/Marko Drobnjakovic)Ravnopravnost i jednakost se i danas brane
„Ravnopravnost i jednakost se i danas brane. I svaki mladi čovek, svaki student koji se otvoreno bori za svaki glas, za svakog čoveka i građanina polaže još jedan važan ispit u svom životu. I to nas povezuje – zalaganje za bolje prilike, za društvo jednakih mogućnosti, za ravnopravnost svih građana Srbije. Za svoju sudbinu o kojoj sami odlučujemo“, poručuje na kraju razgovora Miodrag Gavrilović, danas potpredsednik Demokratske stranke, čije stranačke kolege takođe na ulicama protestvuju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
