„Poprilično fingiran, ali ipak iskorak“: Šta smo mogli da saznamo iz TV duela Mila Đukanovića i Andrije Mandića?

Debata dvojice kandidata snimljena je u sredu na neutralnoj teritoriji, u jednom hotelu u centru Podgorice, a emitovana je u četvrtak na beogradskoj tekeviziji, čija je uređivačka politika bliska Demokratskom frontu, odnosno DPS- u.

U istom terminu za petak je bila planirana i završna debata svih predsedničkih kandidata na Javnom servisu na koju se niko od kandidata nije pojavio, s obzirom na to da Đukanović i Mandić nisu potvrdili učešće. Na izborima 19. marta, pored njih, učestvuje još pet kandidata.

Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli ocenjuje za Danas da je taj TV duel ozbiljan i dobro smišljen pokušaj da se, zajedničkim snagama i u obostranom interesu, Mandić u poslednjem trenutku ubaci u drugi krug predsedničkih izbora.

„Tokom duela Milo je branio Crnu Goru od ‘velikosrpske agresije’ (i ‘crkve Srbije’). Andrija je branio srpstvo. A što se konkretnog sadržaja duela tiče, moglo se čuti dosta zanimljivih i tačnih stvari. No, generalni utisak je da je sve ovo, ipak, bilo upriličeno zato da bi se njih dvojica prikazali kao glavni i jedini pravi konkurenti i tako pomoglo Mandiću da se dokopa drugog kruga“, napominje Vukadinović.

Prema njegovim rečima, čak i takav, poprilično fingiran i obostranim interesom (jedan brani CG, drugi Srbe) motivisan dijalog predstavlja neki iskorak, a pogotovo je, nažalost, nezamisliv u SNS Srbiji, u kojoj deset godina prisustvujemo jednom monologu.

I Tatjana Ašanin, glavna i odgovorna urednica TV Vijesti smatra da su Đukanović i Mandić osmislili i realizovali TV duel sa ciljem što boljeg pozicioniranja u sopstvenim biračkim telima.

„Time su, birajući preko sebi bliskih televizija, neutralan teren (znakovito, posljednji sprat Hotela Hilton), bez problema i elementarnog obzira, preskočili završnu debatu na javnom servisu sa ostalim predsjedničkim kandidatima. Tako su i prije nego smo izašli na birališta objasnili sopstveni odnos prema opštem interesu, odnosno, svim građanima, bez razlike na politička i druga opredjeljenja. Po komentarima na društvenim mrežama i u kafanama, jasno je da se ova predstava ‘primila’ na njihovo biračko tijelo“, smatra Ašanin.

Ocenjuje da kandidati nikad složnije nisu delovali.

„Gospodski, bez vike, kulturno“ – viču uglas, nikad složnije. Ističe da u suštinu nisu mnogo ni ulazili.

„A suština je da su dva u mnogočemu prevaziđena i prošla političara, pobjegla od sučeljavanja sa protivkandidatima koji su uz sve svoje greške i propuste, budućnost crnogorske politike. Zanimljivo je, ipak, da je vojvoda Mandić (a u kampanji je priznao da ni sam ne zna je li četnicki vojvoda) preobraćen u Mahatmu Gandija, Đukanoviću ipak spomenuo sve grijehe, konstatujući da je on ključni problem Crne Gore i kako ovog duela sigurno ne bi bilo da je on 30. avgusta 2020, preuzeo kormilo vlasti“, navodi sagovornica Danasa.

Ona smatra i da je Đukanović u prvom delu emisije bio u defanzivi, a ostao je na već izlizanoj mantri o ugroženosti Crne Gore od Srbije, SPC i Rusije.

„Pa, iako su obojica poslali poruke o potrebi pomirenja i prevazilaženja viševjekovnih podjela, aktuelni šef države je u samoj završnici otišao korak dalje, poručujući, kako su mu Mandić i njegov DF, zbog birača koje predstavljaju, za razliku od nekih međunarodnih adresa, prihvatljivi. Konačno, Mandić mu je za duel bio prihvatljiv i kao nepravosnažno presuđeni akter državnog udara iz 2016. godine“, navodi glavna i odgovorna urednica TV Vijesti.

Ocenjuje da je teško izvlačiti zaključke za budućnost na osnovu poruka koje se šalju u kampanji, ali je jedan drugi utisak, za one koji trezvenije i bez emocije posmatraju stvari, evidentan.

A to je, kako kaže, da će Milo Đukanović pokušati sve da se domogne trećeg predsedničkog mandata i tako navrši skoro 40 godina na vlasti, koja mu daje i imunitet. Mandić je u mnogo ugodnijoj poziciji, jer su njegovi suparnici, ali i nevoljni politički saveznici pravili ogromne greške koje su ga verovatno dovele na istorijski maksimum.

„Dan nakon što je intervju snimljen (zar ne bi bilo ljepše uzivo?) Đukanović je raspustio Skupštinu, a potom raspisao parlamentarne izbore. Na predstojećim nedjeljnim i opštim izborima, za 2-3 mjeseca, biće sasvim jasno hoćemo li aktere kontroverznog TV duela gledati i narednih godina na istim, ili drugačijim pozicijama“, zaključuje u razgovoru za Danas Tatjana Ašanin.

A Vladimir Pavićević, politikolog i crnogorski političar, napominje da je sva Crna Gora gledala ovaj TV duel i to je bilo veoma korisno.

„Čuli smo ideje i političke poruke dvojice kandidata koji najverovatnije idu u drugi krug. Građani su uočili da je Milo bio defanzivniji, više se branio. Mandić je insistirao na politici pomirenja i zajedništva i očigledno se u dobroj meri posvetio glasačima centra. Sve u svemu, to je bilo dobro i čekamo novu debatu uoĉi drugog kruga 2. aprila“, objašnjava Pavićević.

Branka Latinović, član Foruma za međunarodne odnose evropskog pokreta i ambasador u penziji ocenjuje da je Milo u duelu sa Mandićem još jednom potvrdio svoju političku superiornost.

„Iako je u proteklom periodu bio izuzetno oslabljen, uspeo je da se održi i rekla bih, sada potvrdi da ostaje jak politički igrač u Crnoj Gori, uz promociju građanskih vrednosti u društvu. Očito da je ovoga puta dobio i podršku evropske levice, jer mu je podršku pružio španski premijer Pedro Sančez, u funkciji predsednika Socijalističke internacionale“, zaključuje Latinovićeva.

Predsednički izbori u Crnoj Gori biće održani u nedelju, 19. marta, a građani ove države biraće između sedam kandidata. Pored Đukanovića, kandidati su Jakov Milatović iz Pokreta Evropa sad, Andrija Mandić ispred koalicije Za budućnost Crne Gore, Jovan Radulović kao nezavisni kandidat, Goran Danilović (Ujedinjena Crna Gora), Aleksa Bečić (Demokratska Crna Gora) i Draginja Vuksanović Stanković (Socijaldemokratska partija Crne Gore).

Nekoliko kandidata, poput Milatovića i Radulovića, još su bili deca kada je Đukanović počeo političku vladavinu koja traje tri decenije.

Zanimljivo je da srpski političari, koji pretenduju da jednog dana budu vlast ili da se i sami nađu u nekom takvom duelu, nisu gledali sučeljavanje Mila Đukanovića i Andrije Mandića.