Subotić (CEP): Primetna blaga promena diskursa EU prema Zapadnom Balkanu

On je u serijalu Kvaka 23 ocenio da je sa strane EU, posle dugog perioda, primetna „blaga promena diskursa prema Zapadnom Balkanu“.

S druge strane, „uprkos transakcionom aspektu“ saradnje sa EU, iz Srbije je prvi put rečeno „da će se povećati procenat usaglašenosti spoljne politike“, rekao je Subotić u razgovoru sa novinarkom Danicom Vučenić.

U skladu sa novom metodologijom, kako je ukazao, EU sada može da drži za reč predsednika Srbije i da, u slučaju neispunjavanja obećanog, zamrzne sredstva, povuče se iz projekata  ili zaustavi  proces pregovaranja.

Svima je, međutim, „jasno da se očekuje finalni pravno-obavezujući sporazum Beograda i Prištine i taj problem je prioritet i za zemlje Zapadnog Balkana i za EU“, predočio je Subotić.

Prema njegovom razumevanju, non-pejper o Kosovu, objavljen u listu Koha Ditore, predstavilja „jednu vrsta opipavanja pulsa javnog mnjenja“, ali je istovremeno i „Roršahova mrlja“.

Kako je objasnio, svako u njemu vidi ono što želi, kosovski Albanci „deo velikosrpske politike iza koje stoje Rusi“, dok predstavnici vlasti u Beogradu ukazuju da im sve to „zadaje glavobolju“.

Subotić „kosovski non-pejper“, ipak, vidi kao „prilično realistično rešenje“, uveren da je „predsednik Srbije u kontaktima sa drugim zvaničnicima razgovarao o takvim detaljima“.

Kako je zapazio, naravno da je Vučić, zbog dela o priznanju Kosova, reagovao na „određen način“, ali je interesantno da non-pejper ne odbija u potpunosti.

Dok kaže da nije mogao da spava dve noći, na drugoj strani podvlači da se ovim nudi više nego što je nudio Ahtisarijev plan, precizirao je Subotić, koji očekuje „da će ova vlast biti ta koja će finalizovati dogovor“.

Prema njegovom viđenju, „slaba karika“ je ovog puta prištinska strana, koja postavlja nerealne zahteve o novim principima pregovaranja i nedovoljno je konstruktivna, što se vidi i iz odbijanja premijera Aljbina Kurtija da 11. maja dođe u Brisel na sastanak sa predsednikom Srbije.

Poplavu non-pejpera, Subotić vidi i kao vrstu „diplomatske ofanzive“, „novu brzinu geopolitike“ i deo procesa „vraćanja Balkana na agendu EU“, uoči slovenačkog predsedavanja, a posebno francuskog.

Prema njegovom tumačenju, „očekivanja predsednika Makrona su velika i, iako Balkan nije pozvan na veliku konferenciju o budućnosti Evrope, razmišlja se i o načinima da se ovdašnje zemlje u to uključe“.

S druge strane, Subotić je procenio da će svako rešenje kosovskog problema „zahtevati posaban proces pripreme građana“ Srbije, ali „nije primetio ni da EU preterano smeta to što proces ide odozgo nadole“, niti vidi pritiske sa Zapada da se ta dinamika promeni.

„Oni znaju da je Vučić najsnažniji lider još od Miloševića“, ali i da fiktivni dijalog o Kosovu nije urodio plodom i „mislim da su svi svesni da je ‘sad ili nikad’ i da će morati da se odlučuje ‘odozgo na dole’, kada je ovaj proces u pitanju“, predvideo je istraživač CEP.

Subotić, istovremeno, smatra da je „vlast svesna većinskog stava o Kosovu i da ne želi da ugrozi svoju poziciju“, ali misli da je „proces normalizacije ipak normalizovan“.

Najavu investicije u panevropski koridor, on je označio kao sinergiju „geopolitičkih interesa EU u kontekstu trećih igrača u regionu, ali i vrstu „novog otvaranja prema zemljama Zapadnog Balkana“.

Prema Subotićevim rečima, „EU prvi put, na neki način, pobeđuje Kinu i Rusiju u takmičenju za projekte u Srbiji“.

Prvobitno je za ovu prugu 2018.godine potpisan memorandum sa Kinom, podsetio je on i konstatovao da „Kina sada istisnuta“, kao i da je proces obično bio obrnut.

Govoreći o dijalogu vlasti i opozicije i ulozi evropskih parlamentaraca, Subotić je odgovorio da „EU nema nameru da staje na jednu ili drugu stranu u tom dijalogu, niti da se meša u političku scenu u Srbiji“, već samo pomaže u procesu.

Opozicija, bi međutim, „trebalo da pokaže veću dozu privrženosti EU“, zaključio je Subotić.