Subotić: EU neće prihvatiti formiranje vlade u Srbiji kao izgovor za „pasivnost“ sa sankcijama Rusiji

Pritisci odnosno insistiranje zvaničnika EU da se Srbija, kao zemlja kandidat za pristupanje Uniji, usaglasi sa spoljnom politikom EU po pitanju uvođenja sankcija Rusiji u još većoj meri, mogu se pročitati i iz najnovijih izjava evropskih zvaničnika, koji naglašavaju da za „neusklađivanje“ možda neće biti kazne za Srbiju ali će od toga zavisiti koliko brzo ona napreduje u evrointegracijama.

Nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib danas je gostujući na televiziji N1 ponovio stav Nemačke, ali i cele EU, da se od Srbije očekuje da se usaglasi sa svim narednim sanckijama Rusiji kao i da od toga zavisi brzina njenog puta ka EU.

Gotovo istovremeno šef Misije EU u Srbiji Emanuele Žofre poručio je da Srbija do sada jeste napravila brojne korake, ali da u slučaju uvođenja novih sankcija EU želi da je vidi na svojoj strani.

Ambasador Francuske Pjer Košar poručio je da to ne znači „ucenjivanje Srbije“ ali da se od nas traži da budemo dosledni.

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike komentariše ove navode za Danas ističući da se Srbija do sada usaglasila sa nekoliko deklaracija u kojima se krituje, ne samo Rusija, nego i Putin lično, te se išlo čak dotle da je Srbija glasala za izbacivanje Rusije iz Saveta za ljudska prava UN, te da EU očekuje da nastavimo sa takvom praksom, i da to toga dolazi još brže.

„Ovde se ne razmatra da li ćemo usvojiti sankcije, već kojom brzinom i u kojoj meri. Za neke je uvođenje sankcija od strane Srbije presporo, kasno i nesuštinsko, a drugi, koji ne gledaju crno-belo na stvari shvatiće da je i ovo značajan ustupak Srbije. Verujem da je i nemački ambasador to prepoznao kada je rekao da je Srbija „već poslala važna signale i to pozdravljamo“. Dakle, samo je pitanje brzine, što se brže usaglasimo to ćemo brže napredovati ka EU. Ovaj naš tempo takođe ne znači da nećemo, to je i poruka koju Nemačka šalje“, navodi Subotić.

On dodaje da smatra da aktuelni politički trenutak na unutrašnjem planu – činjenica da su u Srbiji nedavno održani izbori i da Srbija još uvek nema formiranu skupštinsku većinu i vladu, ne može da posluži kao dovoljan izgovor da EU iskaže strpljenje za našu poziciju, jer smo pokazali da se možemo donositi važne odluke i u ovom prelaznom periodu, podsećajući na glasanje u UN.

„Mi smo nakon izbora, bez formirane nove vlade, glasali za izbacivanje Rusije iz Saveta za ljudska prava UN. To je signal da Srbija ima mogućnosti da nastavi sa sankcijama te vrste, čak i dok se ne formira ta nova vlada“, naglašava on.

Subotić dodaje i da sa eskalacijom sukoba kakvu vidimo nakon zločina u ukrajinskom gradu Buča, odnosno „što rat postaje krvaviji“, Srbiji će biti sve teže da zadrži poziciju koju je do sad imala i uzdrži se od oštrije kritike Rusije.

Ipak, u svetlu pristupanja Srbije EU do problema i zastoja bi svakako moglo da dođe ako se nastavi ovim tempom, kaže Subotić, i to ne zbog evenutalne neblagonaklonosti Nemačke i vodećih evropskih zemalja od koji sada dobijamo poruke da treba da se ubrzamo sa usklađivanjem, već od strane Poljske i baltičkih zemalja.

„Ne brine me toliko Nemačka i njen pontencijalni veto, ja ga ne očekujem jer je to veoma pragmatična država i shvata značaj Srbije za regionalnu stabilnost. Više me brine kako će Poljska i baltičke države reagovati kada se bude glasalo o otvaranju klastera i zatvaranju poglavlja. One sada nemaju ovde toliki medijski prostor prostor da se u toj meri bave nama, ali mislim da će te države koje se posebno protive ruskoj agresiji, nama posebno uzeti za zlo preterano sporu reakciju i neće imati prostor za razumevanje. A u EU se o zemljama kandidatima odlučuje jednoglasno“, naglašava Subotić.

On ističe da se „nada“ da Srbija već šalje dodatne delegacije u te zemlje da im objasne našu poziciju.