Foto: FoNet/(1)Zoran Mrđa; (2)Božana PavlicaNerealno je očekivati otvaranje novog klastera u junu, a nikakav napredak u odnosima EU i Srbije nije ni na vidiku, ocenjuje vanredni profesor FPN Filip Ejdus, dok Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike smatra da Unija „blago menja ploču“ i upozorava da ćemo, ako se „vlast ne uozbilji“, imati neku vrstu zamrzanja evropskih integracija.
On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet procenio da države članice neće s radošću čitati najnoviji izveštaj Evropske komisije, posebno što i dalje postoji višegodišnji trend značajnih pritisaka na medije, tužilaštvo i pravosuđe.
“Zatvaranje preostalih poglavlja zavisi od toga da li ćemo ispuniti prelazna merila koja se tiču poglavlja 23 i 24”, podseća Subotić, uz procenu da će sada i zatvaranje poglavlja biti teže nego ranije.
To je, kako je rekao novinarki Tamari Skrozza, otežavajuća okolnost za vlast koja pokušava da se predstavi kao proevropska.
S druge strane, Ejdus naglašava da je po novoj metodologiji, od svih šest klastera, najvažniiji šesti, koji se bavi pitanjima vladavine prava, obuhvaćenim poglavljima 23 i 24.
Prema njegovim rečima, „sada su pitanja iz oblasti vladavine prava zapravo merilo i pokazatelj, lakmus test, na osnovu koga će Evropska komisija i države članice da donose odluke o ostalim oblastima i otvaranju novih klastera“.
U razgovoru za FoNet, Edjus je konstatovao da je ovogodišnji izveštaj gotovo istovetan onom od prošle godine, uz minimalne razlike u terminologiji.
Podseća da je prethodni put neko poglavlje otvoreno još u decembru 2019, a napominje da će prva sledeća prilika biti tek u decembru 2021, što znači da su izgubljene dve godine.
Prema njegovm uverenju, „to je možda trenutak da se i Vlada Republike Srbije i Evropska komisija i EU zapitaju da li ovaj proces nekuda vodi ili je sada kao neki „dan mrmota“, tapkanje u mestu, večno vraćanje istog i kuda plovi ovaj brod. Da li stojimo u mestu ili se zapravo negde krećemo?“
Proces pristupanja Srbije, smatra Ejdus, počinje da izgleda drugačije nego u slučaju drugih istočnoevropskih država – jako dugo traje, a opterećen je problemom Kosova i postojanjem hibridnog režima koji je vremenom doživeo ozbiljno nazadovanje demokratskih institucija.
Zbog toga, kako je uporedio, taj proces sve više liči na odnos koji EU ima sa Turskom.
S tom tezom donekle je saglasan i Subotić, koji ipak napominje da Turska ima mnogo veće probleme i zato ne veruje da nam sledi turski scenario.
Izbijanje pandemije je otkrilo sve probleme između Beograda i Brisela, a Srbija je stavila Kinu u prvi plan u odnosu na sve ostale aktere, ukazao je Subotić.
„Evropska unija to prepoznaje, jer se pokazalo da naša vlast posmatra taj proces sa čisto transakcionog stanovišta. Za nju je to dobit”, protumačio je Subotić, uz ocenu da je zvanična retorika proevropska ili proskeptična, u zavisnosti od potencijalne koristi.
Istovremeno, Ejdus dodaje da EU simulira zainteresovanost za pregovore i članstvo Srbije, a da Srbija simulira sprovođenje reformi.
“Svi simuliraju, a proces nažalost stoji na mrtvoj tački”, ilustrovao je Ejdus, koji ipak ne očekuje da će Aleksandar Vučić formalno okrenuti leđa EU, izuzev ako se Brisel otvoreno ne okrene od njega.
To se, smatra, neće dogoditi – zato što je Vučić potreban Uniji.
„On je neko ko može da im garantuje stabilnost, neko ko u potpunosti kontroliše političku situaciju u Srbiji, a ko bi u opoziciji itekako mogao da bude destabilizujući faktor“, zaključio je Ejdus.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
