Foto: Kosovo OnlineProgramski menadžer Centra za evropske politike Strahinja Subotić kaže za Kosovo onlajn da Slovenija i Nemačka u ovom trenutku nemaju potrebnu podršku članica EU za ideje koje su predložile u non pejperu kojim se predviđa ukidanje prava veta članicama Evropske unije pri glasanju za tehničke odluke u pretpristupnom procesu, kao što je otvaranje klastera. Ipak, kako smatra, važno je što se o tome vode diskusije i što postoji ubedljiva većina članica kojima se ta ideja sviđa.
„Da bi se jednoglasnost ukinula potrebna je jednoglasna odluka. To jeste paradoks i teško ga je pravazići. Imamo države poput Mađarske koje insistiraju na pravu veta u svim oblastima gde je moguće da ga zadrže, Kipar kao jedna mala država smatra da će se njeni interesi, pogotovo ako se odnose na Tursku zaobilaziti i zanemarivati ukoliko odustane od prava veta, a imamo i veliku državu poput Francuske koja i dalje razmišlja da li da odustane od prava veta, jer je ona ipak osnivač Unije i smatra da treba da se pita“, navodi Subotić.
On objašnjava da je ideja non pejpera, o kom se govori poslednjih šest meseci, ubrzavanje procesa donošenja odluka koje se odnose na politiku proširenja.
„I političke i tehničke odluke koje se odnose na proširenje zahtevaju jednoglasnost, a oni kažu da političke odluke – o otvaranju i zatvaranju pregovora treba da nastave da se donose jednoglasno, ali kao kompromisno rešenje predviđaju da se za jedan tehnički potez, kao što je otvaranje klastera, pređe na kvalifikovanu većinu. Time su hteli da ubrzaju pristupni proces, jer se zna da često jedna, dve ili tri države mogu da zloupotrebe svoje pravo veta i da blokiraju neku državu čak i kada je ona ispunila sve potrebne reforme, da bi se neki klaster otvorio. A, otvaranje klastera jeste tehničko pitanje koje može imati podsticajni efekat i za građane i za donosioce odluka i često je zaista šteta što se za tako tehničke stvari i dalje zahteva jednoglasnost“, kaže Subotić.
Slovenija i Nemačka su, dodaje, dvojac koji želi da pogura politiku proširenja, Nemačka kao motor Evropske unije, a Slovenija koja sad ima i komesarku za proširenje EU i koja dobro poznaje region Zapadnog Balkana.
Kada bi non pejper postao zvanična politika, kako ukazuje naš sagovornik, to bi bilo od značaja za one države koje su u „početnoj međufazi“ pristupanja EU, jer bi jednoglasnost i dalje bila potrebna pri zatvaranju poglavlja, kao i pri konačnoj odluci o prijemu neke zemlje u Uniju.
„Non pejper, na primer, nije relevantan za Crnu Goru jer je ona već otvorila sve klastere. Relevantan je za Srbiju, koja tek treba da otvara dalje klastere, za Albanju, Ukrajinu i Moldaviju, odnosno za države koje su na početku ili kao Srbija negde na sredini. U pogledu Severne Makedonije ovaj non pejper ne bi promenio stanje na terenu jer oni treba da zatvore početak otvaranja pregovara a ta procedura zahteva jednoglasnost. Bugarska čak i kada bi pristala na non pejper i dalje bi imala pravo veta, dakle, mogla bi da zahteva da Severna Makedonija ispuni sve što je potrebno, bi se pregovori i zvanično i otvorili“, navodi Subotić.
Kako dodaje, da su svi u EU prihvatili non pejper, Srbija bi bila u mogućnosti da otvori klaster 3, jer bi čak i sa osam članica koje su bile protiv, postojala kvalifikovana većina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
