Šuc: Imamo jasan interes da Zapadni Balkan bude stabilan

Ona je iz Berlina, uključujući se u onlajn konferenciju „Dve decenije od početka normalizacije odnosa dejtonske četvorke”, poručila da je region prioritet za njenu zemlju, kao i članstvo regiona u EU, čemu su predani od samita u Solunu 2003. godine.

U proteklih 20 godina smo postigli dosta, ocenila je ona, Slovenija i Hrvatske su članice Unije, Crna Gora i Srbija pregovaraju o pristupanju, a Severna Makedonija i Albanija su u martu dobile zeleno svetlo za početak pregovara.

Nadamo se da ćemo do kraja godine i predsedavanja Nemačke Unijom imati i prve međuvladine konferencije, rekla je Šuc.

Kada je reč o Kosovu, rekla je ona, pozdravljamo nastavak dijaloga o normalizaciji sa Srbijom, koji je nastavljen ovog leta posle 20 meseci pauze.

Zadovoljni smo što je EU imenovala Miroslava Lajčaka za specijalnog izaslanika za dijalog. Taj proces nije glavna prepreka samo za zemlje, već i za ceo region da se razvija na evropski način, predočila je Šuc.

Lajčak ima podršku Nemačke i Francuske, podsetila je ona na sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog predsednika Hašima Tačija ovog leta u Parizu.

Šuc je istakla da joj je drago da BiH napreduje na evropskom putu, ali da je EU iznela 14 prioriteta kao smernice za reformsku agendu.

Prema njenim rečima, Berlinski proces je takođe veoma značajan za region i nada se da će biti moguće i njegovo fizičko održavanje u novembru u Sofiji, kada će koorganizatori biti Bugarska i Severna Makedonija.

Ona je učesnicima onlajn debate ukratko predstavila Ekonomsko-investicioni plan Unije, jer je komesar za proširenje Oliver Varhelji otkazao učešće jer je u samoizolaciji pošto je član njegovog tima pozitivan na kovid-19.

Izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Aleksandra Tomanić istakla je da će možta zvučati kao izveštaj Evropske komisije o zemljama regiona, ali se mora reći da je za 20 godina od početka normalizacije odnosa dejtonske četvorke dosta urađeno, ali da još toga se mora učini.

Urađen je veliki posao, ali ljudi još napuštaju region, rekla je Tomanić.

Novinar i diplomata Zlatko Dizdarević ocenio je da je percepcija stanja u BiH – van zemlje i u njoj, potpuno drugačija.

Stanovnici BiH ne samo da su razočarani, već, nažalost, prisutan je pad elementarnog interesa za sve što se očekivalo od reformi i pristupanja zemlje Uniji, ukazao je Dizdarević.

Parlament ne funkcioniše, ministarstva ne funkcionišu i mislim da je vreme da se postavi konkretno pitanje situacije u BiH sa stanovišta njene egzistencijalne perspektive, upozorio je on.

Dizdarević je rekao i da su prisutne pretenzije iz Zagreba i Beograda za mešanjem u unutrašnje stvari BiH.

Imamo pokušaje iz Zagreba i u ponedeljak iz Beograda da se politički partneri u BiH ne traže u institucijama sistema, nego među liderima tri nacionalne stranke, ocenio je on i pitao Šuc o stavu prema tome.

Šuc je rekla da je Nemačka primila znanju takve razgovora i već je o tome bilo reči sa Beogradom i predsednikom Vučićem, kao i da se uskoro očekuju razgovoru sa zvaničnim Zagrebom na tu temu.

Onlajn konferenciju organizovala je Igmanska inicijativa, u saradnji sa Nezavisnim društvom novinara Vojvidine i Evropskim fondom za Balkan.