Foto: Danas/A. L.Dve nedelje pred otvaranje birališta u Novom Sadu ne oseća se atmosfera „sudbonosnih izbora“ kako se to činilo da će biti u decembru prošle godine.
Naprednjaci su u svoju koaliciju pokupili sve što su mogli, od radikala koji posle 30 godina prvi put ne izlaze samostalno, preko socijalista i zavetnika, koji su takođe uvek imali svoje liste. Ova koalicija samo čeka da izbori što pre prođu, pa da nastave tamo gde su stali.
Naprednjaci su se rašili i po navodno nezavnisnim građanskim listama i manjinskim partijama i na toj „pozadinskoj sceni“ trenutno je dinamičnije (u prepucavanju i napadima), nego što je to zapravo između dve najveće izborne kolone vlasti i opozicije.
Za sada liči kako su ovi izbori jedino sudbonosni za novosadske naprednjake (tačnije njihove funkcionere) jer do sada su najbliže nečemu što bi se moglo okarakterisati kao eventualna (sa naglaskom na eventualna) mogućnost gubljenja vlasti. Njihova totalna mobilizacija svedoči da ništa nije prepušteno slučaju.
Najveća opoziciona lista „Udruženi za slobodan Novi Sad“ za četvrtak 16. maja zakazala je druženje svojih kandidata sa građanima gde će im predstaviti svoj program i ideje, dok je isti dan saopštila da joj Gradska uprava ne dozvoljava uvid u birački spisak kako bi proverili koliko je to Novi Sad dobio novih glasača u poslednjih par meseci.
Iako je ujedinjena kao nigde dalje, i u Novom Sadu se oseća pritisak bojkota dela opozicije, neizvesnost dogovorenih uslova sa vlašću i kasno započeta kampanja. Novosadska opozicija nije isturila kandidata za gradonačenika, što ne znači da ga nema. Previše je aktera, a premalo vremena za dogovor. Opoziciju čini dvanaest političkih organizacija, od koji su neki poput POKS-a, LSV-Vojvođani, ali nekadašnjeg DSS, delili vlast sa naprednjacima.
Ostali su i bez najaktivnijeg opozicionog lokalnog odbora, onog stranke Zajedno, koji je raspušten jer su za razliku od vrha partije želeli na izbore. Treba istaći i da je Zajedno u Novom Sadu pokrenuo kampanju pronalaženja fantomskih birača, koja se u kontekstu izbora pred nama činila i najsmislenijom.
Sa druge strane demokratije, građani, odnosno većina njih, do početka izbora sigurno neće biti informisani koji su to planovi i obećanja glavnih, a kamoli svih aktera u ovoj trci. Deo građana verovatno ni ne zna da se izlazi na birališta.
Ipak, u referendumskoj atmosferi kakva će biti taj dan, programi su verovatno namjanje važni. I u Novom Sadu se glasa „za“ i „protiv“ Vučića.
Da vlast nije krenula u smeru vraćanja mogućnosti izbora svojim građanima, jasno je i pre izbornog dana, jer su kandidovali sijaset lažnih lista. To otvara sumnju da ćemo 2. juna gledati ono što smo gledali i do sada. Izrežirane rezultate.
Tako ispada da je bitnije šta će opozicija uraditi posle izbora, nego pre njih. Ako bi u nekoj ludoj matematici naprednjacima ipak trebao neko iz „Udruženih“ te izraze želju da im, kako kaže Žika iz Šarenice, „štrpnu“ kojeg odbornika, a ovi odole, to bi već bila pobeda. Mala, ali simpatična.
A birači? Jedni su ljuti, drugi se plaše, treći strepe, a četvrti ne žele da učestvuju. Svi zajedno, kao građani i deo najmasovnijeg staleža, deluju nemo na činjenicu kako bi Novi Sad u skorijoj budućnosti mogao da izgleda. Ali ako se ostvare svi planovi vladajućih, ovaj do sada najgori urbicid u istoriji Novog Sada koji se dešava poslednju deceniju, mogao bi da izgleda kao neko srećno, minulo vreme. Nevini letnji lahor.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
