Sukob Rusije i Ukrajine neće ostaviti Srbiju po strani: Šta se očekuje na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost

On je za naš list, uoči sve izvesnijeg izbijanja novog sukoba između Rusije i Ukrajine, odnosno takozvane invazije Rusije na Ukrajinu, komentarisao poziciju Srbije i „prijateljstvo“ koje aktuelna vlast i režim Aleksandra Vučića ističe kao prioritetno u odnosu na Rusku Federaciju.

Za danas, u deset časova, predsednik Srbije zakazao je sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost zbog, kako je navedeno, krize na istoku Evrope i situacije u regionu.

Takođe, Vučić je pre dva dana izjavio da niko od Beograda ne traži da se opredeli u vezi sa krizom u Ukrajini, jer „znaju naš stav“ koji je principijelan i zasnovan na poštovanju međunarodnog javnog prava.

Vučić je u intervjuu televiziji Tanjug kazao da Ministarstvo spoljnih poslova prati dešavanja u Ukrajini podsetio da je građanima Srbije nedavno preporučeno da razmotre napuštanje te zemlje.

„Ako bude trebalo, mi ćemo da pomognemo u izmeštanju našeg stanovništva. Sve se nadam da se to neće dogoditi“, kazao je on.

Rekao je i da „nema pojma“ da li je tačna informacija koju je izneo šef ruske diplomatije Sergej Lavrov da u Donbas dolaze „plaćenici sa Kosova, iz Albanije i BiH“, i dodao da ćemo tražiti dodatne informacije „od naših ruskih prijatelja“.

„U predratnom stanju vide se postavljanja u mogućem ratu“

Upravo ovakve izjave predsednika Srbije iz kojih se nazire potreba da se ne izjasni preciznije, odnosno da se sa rečeničnim sklopovima koji sadrže „nemam pojma“ pokuša da ostane „neprimećen“, komentarisao je Srećko Đukić za naš list.

Prema njegovim rečima, protekli tromesečni period, koliko se sadašnja ukrajinska kriza razgoreva, involvirao je evropske vlade, SAD, EU, NATO, van Evrope, faktički celu svetsku zajednicu.

„U tome Srbija nije vidljiva. U predratnom stanju vide se postavljanja u mogućem ratu prema geopolitičkom položaju i izboru država. Upravo zahvaljujući angažovanju međunarodne zajednice, velikih i malih država, rat između suseda na Istoku je zastao. U pokušaju da na neuobičajen način „privoli“ strateške protivnike da joj između ostalog garantuju bezbednost, Moskva još nije rekla poslednju reč – rat ili mir. Od izbora toga puta zavisiće razrešenja ukrajinske krize, ali i sudbina mira, moguće, mnogo, mnogo šire“, kaže sagovornik Danasa.

Srpska vlast, dodaje, nastoji da u krizi ostane neprimećena, pogrešno procenjujući da je još jedna prolazna kriza, da se ne izjašnjava o tako „delikatnim“ stvarima.

„A kada vlada eksplicira poziciju, čini to tiho, kasno, da se ne nikom ne zameri. Ona ne koristi uticaj i strateške odnose i skoro dvadeset samita Vučića i Putina. Ukrajinska je kriza suštinski sveevropska kriza i kao na dlanu pokazuje koliko Srbija ne samo kasni, nego nazaduje u evropskim integracijama. Kako se dobro vide „plodovi“ sedenje na više stolica „, kaže Đukić.

U osvrtu na današnju sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, Đukić napominje da će se to odviti „uz mnogo dramatike“, odnosno da će zasedati „srpski savet bezbednosti“.

„Po običaju ništa neće razrešiti. Stvari će se odmeriti i zadaci postaviti na sastanku sekretara Putinovog Saveta bezbednosti Nikolaja Patruševa sa šefom srpske države. Došao je momenat da se realizuju čvrsta obećanja Srbije da nikada neće uvoditi sankcije Rusiji (a „nikada ne reci nikada“?). Srpske vlasti moraće da se izjasne ne samo u slučaju rata, nego i u slučaju produžene krize. Tražiće to i jedni i drugi i treći…“, zaključuje naš sagovornik.