"Sukob u SNS je realan i ličan, ali gurnut pod tepih"

Mihajlović je to rekla u kontekstu kritika koje je joj pojedini funkcioneri partije unazad već duže vreme javno upućuju.

Za sagovornika Danasa Dejana Vuka Stankovića, političkog analitičara, Šešelj je metafora, stilska figura kojom se, kako navodi, opisuju ljudi koji nisu spremni da se politički, moralno i psihološki menjaju. Ali, on ne vidi da je to suština rivaliteta unutar SNS, već te sukobe prepoznaje kao lične i realne, ali gurnute pod tepih, zbog, kako navodi, neophodnosti utiska o jedinstvenosti partije.

Na pitanje zašto je pojedine kolege u Vladi Srbije i vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, čija je potpredsednica, doživljavaju kao neku vrstu „neprijatelja“ Zorana Mihajlović je rekla da „Vlada Srbije i SNS imaju mnogo više političke i svake druge koristiti“ od nje i njenog rada nego od tih „kolega“. „Ne znam ko to misli, ali znam da Vlada Srbije i SNS imaju mnogo više političke i svake druge koristi od mene i mog rada nego od tih ‘kolega’. Svi novi auto-putevi, regionalni putevi, obnovljene pruge i mostovi, stanovi, mogli su da se grade i pre mene. Ali, nisu. Nemam potrebu nikome da se dokazujem jer iza mene stoji znanje, obrazovanje, iskustvo i rezultati. Rad i rezultati treba da su glavno merilo u politici“, navela je Mihajlovićeva za Kurir.

Ona je kazala da je u SNS ušla nakon dogovora s predsednikom stranke Aleksandrom Vučićem. „Nisam zaboravila kako sam bila usamljena kada sam predložila da Vučić, a ne Tomislav Nikolić, bude naš kandidat za predsednika. I uvek sam govorila ono što mislim. To se možda ne sviđa nekim ‘prvoborcima’, koji misle da je dovoljno samo što su tu od prvog dana“, dodala je ona.

Prema njenim rečima, „reč je o malobrojnima koji u sebi, u svojoj ličnosti, ne mogu da obuzdaju svog prvog šefa – Šešelja“. „Vučić je njima drugi, ili treći predsednik, pa se i u tome razlikujem od njih. Ali, pogledajte šta njemu rade. Dobar je samo kad treba da većini omogući da napreduju, da im omogući status. To vam je kao s razmaženom decom: dok dajete, dobri ste, a čim kažete da su preterali, oni se ljute“, kazala je Mihajlovićeva.

Reagujući na ove navode, jedan od najistaknutijih kritičara Zorane Mihajlović, Vladimir Đukanović, za naš list ponavlja ono što unazad već godinama neprestano govori – a to je da potpredsednica Vlade i SNS radi za zapadne agenture u Srbiji, uvodeći ovog puta u unutarstranačku polemiku i Miroljuba Labusa, bivšeg potpredsednika Vlade Srbije i SCG, kandidata DOS za predsednika i nekadašnjeg lidera G17 plus, u čijem je timu, nakon petooktobarske revolucije, bila i aktuelna potpredsednica i ministarka u Vladi.

„Zorana Mihajlović ne može da izbaci iz glave Labusa, onog koji je početkom dvehiljadite predvodio politiku privrednog pustošenja zemlje, u čemu mu je ona bila saradnica. Takođe, ne može da izbaci ni strane agenture iz glave, kao svoje šefove, pogotovo one koji sede u ambasadi Velike Britanije u Beogradu“, rekao je Đukanović, odbijajući da pojasni svoje izjave rečima da je ovo što je rekao „sasvim dovoljno“.

Poslednji u nizu kritika Vladimira Đukanovića na račun Zorane Mihajlović dogodio se pre oko mesec dana kada je u Skupštini Srbije zatražio njenu smenu, stajući na stranu Zorana Đorđevića, ministra za rad, koji se sukobio sa svojom koleginicom iz Vlade zbog zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Komentarišući ove sukobe u SNS, koji se reflektuju i na Vladu, Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, kaže za Danas da je „očito da postoji rivalitet različito vrednosno i politički orijentisanih grupacija u stranci naprednjaka“.

„Mislim da je ovde reč o Mihajlovićkinoj samoodbrani, koja je ujedno i neka vrsta preseka stanja o unutrašnjim odnosima u SNS. Očito je da postoji rivalitet različito vrednosno i politički orijentisanih grupacija koji neretko ima i medijske manifestacije. Istovremeno jasno je koliko je komplikovano imati koncept ‘catch all party’ u uslovima u kojima se odvija hiperdinamični politički život u zemlji bremenitoj velikim brojem problema, krhkom demokratskom tradicijom i opštom ideološkom konfuzijom…“, ističe sagovornik Danasa.

Jedinstvo moguće sve dok je podrška birača visoka

Kohezivni faktor SNS je autoritet i popularnost Aleksandra Vučića, koji sukobljene blokove drži u ravnoteži. To nije jednostavan poduhvat i moguće je da traje samo ako stranka i Vučić imaju kontinuitet visoke podrške u biračkom telu. Što se tiče Šešelja, mislim da je on za većinu u SNS samo uspomena. Dobra ili loša – lična je stvar, ali to nema mnogo veze sa odnosima snaga. Rivaliteti su lični i realni, ali su pod tepihom jer je interes da stranka bude jedinstvena, zaključuje Dejan Vuk Stanković za Danas.