Suprotni stavovi Jeremića i Đilasa gase UOPS

Kako pojašnjavaju, prestanak rada UOPS ne bi bio nikakvo čudo budući da nikada u potpunosti nije ni zaživeo, a nastao je u avgustu kao labav savez i kao maska navodne saradnje i jedinstva posle prestanka postojanja Saveza za Srbiju.

Formirana dva pola

Iako je neslaganja bilo i ranije, tačka ključanja je nepostojanje konsenzusa, a UOPS odluke donosi na taj način, oko saradnje sa ostatkom opozicije pogotovo onim partijama koje su izašle na izbore 21. juna.

Formirana su dva pola, jedan oko NS i drugi oko SSP.

Narodna stranka smatra da nikakva saradnja ne treba da postoji, čak ni oko izbornih uslova koje UOPS samostalno treba da predstavi vlasti i posrednicima iz EP.

Stranka slobode i pravde pak teži saradnji i predlaže da treba poći od praznog papira i doći do zajedničkih zahteva opozicije.

Kompromis je na poslednjem sastanku ponudila DS koja se zalaže za to da UOPS usaglasi svoje uslove i ponudi ih ostalim opozicionim organizacijama.

Ni oko jednog od ovih predloga nije postignut konsenzus u UOPS, pa konačna odluka nije ni doneta, a pitanje je, kažu naši izvori, i da li će.

Prilikom poslednjeg glasanja pre par dana, većina članica, kako je saopštio Pokret slobodna Srbija, smatra da UOPS treba samostalno da saopšti svoj stav o izbornim uslovima, ne čekajući ničiju saglasnost ili superviziju.

Osim NS tu su i Građanska platforma, Šumadijska regija, PSS, Državotvorni pokret Srbije i Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara.

Protiv su bile tri članice – Pokret za preokret, Demokratska stranka, Stranka slobode i pravde, a uzdržan je bio Đorđe Vukadinović.

O predlogu se nisu izjasnili Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije Otadžbina i Sindikat Sloga.

Ultimatum ili blokada

Ovakvu situaciju jedna strana smatra ultimatumom koji vodi zakopavanju u rovove, a druga blokadom UOPS jer su neke partije promenile svoj stav.

Janko Veselinović, predsednik Pokreta za preokret, za Danas kaže da je taj pokret za puno jedinstvo svih istinskih opozicionih snaga u borbi protiv ovog režima.

– Jedan front za nas je važan i kod prezentovanja naših zahteva režimu ali i u nastupu prema EU. Neki izgleda tako ne misle. I žele fragmentaciju. To je loše. Nikakva odluka vezano za izborne uslove nije doneta jer je jedna stranka na sastanke dolazila  sa unapred utvrđenim pozicijama, bez namere za bilo kakvim kompromisom. Sav trud drugih da se do kompromisa i davanje predloga gotovo identičnih njihovom ultimatumu svodio se na to – mi imamo odluku našeg Glavnog odbora i nećemo je menjati. Odluka da UOPS napiše i prezentuje izborne uslove za slobodne i poštene izbore nikome nije bila sporna u UOPS-u već ultimatum da na njih niko van UOPS-a ne može da daje sugestije i dopune već da ih „prihvati neizmenjene ili ništa“. Deo članica UOPS-a to je smatrao uvredljivim za preostali deo opozicije, među kojima su i oni koji su bojkotovali izbore, a nisu članice UOPS-a. PZP je smatrao da je nekorektno nekome nuditi nešto po principu – uzmi ili ostavi. Naše je mišljenje da treba da gradimo, a ne da rušimo poverenje prema svim istinskim opozicionim subjektima. U tom frontu su nam nužni svi: stranke, pokreti, udruženja, pojedinci… Ovo je mi ili oni i svako zakopavanje u rovove po ideološkim ili nekim drugim merilima nije dobro – kaže Veselinović i dodaje da „neki misle da pred EU treba da izađemo sa 10 različitih grupa zahteva i da se na tim sastancima ponašamo kao mala deca“.

Žito i kukolj

Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke, na pitanje Danasa šta će se ubuduće dešavati u UOPS posle ove podele, kaže da nije bilo novih sastanaka zbog stava pojedinih članova da u izdradu zahteva za fer i slobodne izbore treba uključiti i pojedine organizacije koje su izašle na lažne junske izbore.

– UOPS je nastao kao telo koje čine organizacije koje su bojkotovale izbore sa glavnim ciljem koji se ogleda u borbi za fer izborne uslove, a za uslove se ne možemo boriti sa onima koji su dokazali da su im i u junu uslovi bili dovoljno dobri da na te izbore izađu. Moramo razdvojiti žito od kukolja da bi žrtva koju smo podneli bojkotom imala smisla kao i držanje date reči i kako bi to u budućnosti dalo rezultate u borbi protiv režima koji razara Srbiju. Organizacije koje su promenile stav i žele da uključe i one koji su izašli na izbore u izradu zahteva za fer izbore praktično drže UOPS u blokadi – objašnjava Aleksić.

Upitan da li odvajanje žita od kukolja ujedinjuje ili razara opoziciju u ovim teškim okolnostima, on odgovara da je to pitanje za one koji su promenili stav i drže UOPS u blokadi.

– Mi smo se već ujedinili oko određenih vrednosti u UOPS, protiv sam razjedinjavanja – kaže Aleksić. A na stav da je pozicija NS ultimatum za ostale u UOPS, odgovara da NS nije ni milimetar odstupila od onoga oko čega se okupila UOPS.

– Tako da priča o ultimatumu ne može da ide na adresu većine organizacija koje čine UOPS i ne menjaju svoj stav, već na to treba da odgovore oni koji uslovljavaju dalji rad na zahtevima uključivanjem organizacija kojima je Vučić sakupljao potpise za junske izbore – smatra Aleksić.

Velika odgovornost

Predsednik DS Zoran Lutovac za naš list odgovara na spekulacije da će DS i SSP nastaviti samostalno da pišu zahteve. On kaže da se sa SSP konsultuje i da će uzeti u obzir i ono što su uradili i eksperti pre godinu i po dana kao i neke specijalizovane NVO.

– Pred opozicijom je velika odgovornost da stane iza jasno definisanih zahteva za slobodne i poštene izbore. Bilo bi dobro da te zahteve podrži što veći broj relevantnih aktera kako bismo zauzvrat dobili što širu podršku građana i kako bi ti zahtevi dobili na snazi i na međunarodnom planu. Demokratska stranka je u više navrata formulisala te zahteve. Radi se o tome da ih sa kolegama u opoziciji razradimo i svi stanemo iza njih – zaključuje Lutovac.

Pobuna – nova formula

„Bilo bi dobro da sve opozicione snage usmere energiju na obezbeđivanje uslova za slobodne i poštene izbore, kao prvom koraku ka sistemskim promenama u Srbiji. Vreme je da se svi, političke stranke, udruženja, pokreti i građani, solidarno izborimo za ono šta nam pripada – za naša prava i slobode garantovane Ustavom i zakonima ove države. I da ponovim, ako se ne izborimo za ono što nam pripada, ovaj put nisam za bojkot, nego za pobunu. Građani imaju pravo na pobunu kada su im uskraćena prava i slobode“, kazao je predsednik DS Zoran Lutovac za Danas.

Pre njega je protiv ponovnog bojkota istupio lider Dveri Boško Obradović, koji je naveo da ukoliko ne uspeju pregovori oko fer izbornih uslova ne treba izbore bojkotovati jer je taj način borbe dostigao maksimum 21. juna, već koristiti sve vanparlamentarne načine borbe protiv lažnih izbora. Da nefer izbora neće biti već duže vreme govori i lider pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević, a odnedavno istu formulaciju koristi i potpredsednik SSP Borko Stefanović.