Razlozi za proteste protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Tirani, tokom samita inicijative Otvoreni Balkan, su unutarpolitički odnosi vlasti i opozicije u Albaniji i ne mogu uticati na dalju saradnju dve države u onoj meri u kojoj će prepreka za Otvoreni Balkan biti spor oko Kosova, ističe za Danas politikolog Stefan Surlić.
Uoči početka dvodnevnog samita inicijative Otvoreni Balkan u Tirani, gde su se sastali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije Edi Rama i Severne Makedonije Zoran Zaev, Vučićevom dolasku usprotivili su se demonstranti koje je predvodio bivši albanski premijer Sali Beriša, lider opozicione Demokratske partije.
Protest je održan, prvog dana samita na ulicama Tirane i ispred Vlade Albanije, a tom prilikom zapaljena je i zastava Srbije. Demonstranti su se protivili dolasku Vučića koji je, prema prvim najavama, trebalo da se nađe na zajedničkoj večeri sa Ramom i Zaevom u Tirani, ali je u međuvremenu Rama odlučio da preseli samit iz Tirane te je neformalna večera trojice lidera održana u Elbasanu.
Povodom protesta i paljenja srpske zastave, Vučić je juče izjavio da je nedopustivo da se skrnave simboli bilo koje države i da je država Albanija reagovala promptno, ozbiljno i odgovorno.
„Racionalno posmatrano, moramo da gledamo u budućnost i da razumemo kada se oni ljute kada mi palimo njihove zastave, a to se desilo pre dolaska Edija Rame u Srbiju. Neću da ulazim u njihove unutarpartijske razloge“, rekao je Vučić.
Unutarpartijske razmirice su glavni motiv za protest i prema oceni politikologa sa Fakulteta političkih nauka Stefana Surlića, koji naglašava da je glavni zahtev demontranata demokratizacija albanskog društva, a ne samo ekonosmki razvoj koji je cilj incijative OB.
– Protesti su održani prvo zbog nedemokratskih tendencija u samoj Albaniji, a drugo zbog već dugog rata koji Rama ,u političkom smislu, vodi sa Aljbinom Kurtijem (premijer Kosova, prim. aut.). Opozicija u Albaniji želi da profitira na temi svealbanskog jedinstva, a samim tim onda je bilo kakva ideja regionalnog jedinstva koja uključuje Srbiju, zapravo u suprotnosti sa njihovim glavnim nacionalnim interesom – objasnio je Surlić.
Demontranti, kako primećuje Surlić, ističu da stvaranje jedinstvenog ekonomskog tržišta i brisanje granica sa sobom ne donosi i demokratiju te je iz njhovog ugla inicijativa Otvoreni Balkan „savez za ekonomski razvoj autoritarnih režima na Balkanu“.
– To je jedan legitiiman politički protest koji ukazuje da zapravo ekonomski razvoj i povezivanje sa sobom ne nosi i demokratske performanse tih društava – naglasio je on.
Surlić smatra da niko od trojice lidera, pa ni Vučić neće pridavati posebnog značaja protestima niti oni mogu značajnije uticati na dalji razvoj incijative, ali ono što jeste kamen spoticanja u odnosima Srbije i Albanije jeste stav prema Kosovu.
– Pitanje je koliki će biti stvarni domet incijative sve dok se ne reše neki krupniji srpsko-albanski identitetski problemi. Dok god postoji spor između Beograda i Prištine, realna saradnja Srbije i Albanije će biti opterećena i ograničenih dometa – naglasio je Surlić.
Lider protesta Sali Beriša naveo je da Rama, Vučić i Zaev pokušavaju da predstave da SAD podržavaju inicijativu Otvoreni Balkan, ali da je istina drugačija.
„SAD podržavaju jedino saradnju ravnopravnih država, a ne između suverenih i potčinjenih zemalja. SAD su faktor mira i stabilnosti na Balkanu, ali Otvoreni Balkan ima kuma, multimilijardera (Džordža) Soroša. Ovom prilikom pozivam Kongres i vladu SAD da zaustave svaku političku aktivnost koja imitira američku politiku na Soroševom Balkanu“, kazao je Beriša.
Ipak, od više zvaničnika SAD mogla se čuti snažna podrška ideji Otvorenog Balkana, te ove tvrdnje nisu na mestu, ocenjuje Surlić.
Otvoreni Balkan ima podršku SAD – oni su više puta istakli da su za svakau incijativu koja podrazumeva regionalno povezivanje. Otvoreni Balkan je i u potpunosti u duhu sa Berlinskim procesom i idejom stvaranja jedinstvenog tržišta sa evropskim vrednostima. U tom smislu ništa ne može da se zameri samoj incijativi – naglasio je on.
Tokom samita je nastavljeno sa potpisivanjem više sporazuma koji omogućavaju ekonomsko povezivanje tri zemlje i lakše kretanje radnika, robe i kapitala.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa liderima Srbije i Severne Makedonije, na kraju samita inicijative Otvoreni Balkan, albanski premijer Edi Rama je rekao da Otvoreni Balkan „neće stati“ bez ozbira na to da li će se ostale zemlje regiona – Kosovo, Bosna i Hercegovina i Crna Gora prudružiti inicijativi i kada. Naveo je da je uveren da će i Kosovo, BiH i Crna Gora postati deo Otvorenog Balkana, ali je dodao da će „izgubiti vreme i propustiti prilike koje će iskoristiti druge članice“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.