Suroi: Komšiji da oteli krava

On je istakao da je za rešenje srpsko-albanskog spora na Kosovu važna promena paradigme, „umesto da gledamo da komšiji crkne krava treba novi pristup kako da komšiji krava ostane u životu i još oteli“. Kada počnete da crtate granice, onda granice se uvek prvo crtaju nasiljem, prenosi KoSSev.

Drugo, nikada nećete naći nijednu granicu koja će korekcijom da se napravi tako da se odjednom, kao u farmaciji, stvori ta čistoća između Srba i Albanaca. To je jedna sasvim luda ideja“, rekao je on. Govoreći protiv ideje etničkog razgraničenja, u emisiji Sporazum NVO „Aktiv“, Suroi je rekao da je posledica ideje razgraničenja to da ljudi ne mogu da žive sa onim zajednicama sa kojima su u konfliktu. „Ali kad jednom počnete tako, onda ćete se morati izolovati iz društva – Albanci bi morali da naprave neki sanitarni koridor da ne bi komunicarali sa drugim ljudima, a i Srbi moraju da imaju taj svoj sanitarni koridor“, kaže Suroi.

Osim što se razgraničenje ne može funkcionalo izvesti, postavio je i pitanje razumevanja logike onih koji podržavaju etničko razgraničenje, jer je to protiv, kako kaže, onoga što je naracija srpskog naroda, a to je njegov kosovski mit, na kojem je srpski narod odrastao i gradio svoju državu, podseća Suroi.

„Kosovski mit je veoma bitan za srpski narod. Dečani, Gračanica – to je deo načina na koji je srpski narod došao do svog romantičnog perioda i na osnovu toga i do stvaranja ideje o državi. Kakav će efekat onda to razgraničenje između Srba i Albanaca proizvesti? Nastavak tog mita? Ili se Srbija odriče tog mita? Ja ne mogu da razumem tu logiku“ – postavlja pitanja Suroi. Problem je i sa strane kosovskih Albanaca, takođe objašnjava on. „Jer reći da će odjednom sve biti bolje ako Kosovo nema Leposavić, Zubin Potok i Zvečan, onda su u osnovi problemi između Srba i Albanaca bili Leposavić i Zubin Potok i Zvečan…Severna Mitrovica…, onda je to zamagljivanje za još jedan ciklus konflikta, smatra on.

Ceo ratni sukob u bivšoj Jugoslaviji započeo je onda kada se i započelo sa crtanjem novih linija, podsetio je. U projekat mira, kako je rekao, se mora ući čistim srcem, morate da uspostavite poverenje, rekao je Suroi. Kako je istakao, za rešenje srpsko-albanskog spora na Kosovu istiže važnost promene paradigme, odnosno načina rešavanja problema. Umesto da gledamo kako da „komšiji crkne krava“, treba početi sa novim pristupm kako da komšiji krava ostane u životu i još oteli, rekao je Suroi. On je ocenio da su razgovori u Briselu vođeni na pogrešan način, da se nije razgovaralo o krucijalnim pitanjima, kao što je da se otkrije subdbina svih nestalih lica – Srba, Roma, Albanaca i svih drugih, ne samo ostaci njihovih tela, već i kako su stradali.

Podsetio je da se razgovaralo o pitanjima poput registarskih tablica u trenutku dok konflikt između dva naroda još traje. Pritom, o pitanju registarskih tablica se razgovaralo pet godina, a problem nije rešen – što ukazuje na „kilavost“ takvog dijaloga. ocenio je Suroi. „Nove generacije Srba i Albanaca odrasle su u naraciji konflikta i oni mogu da budu jedna nova generacija koja će ući u novi konflikt, a to je apsolutno protiv ljudske prirode“, smatra on i ističe da mnogo mladih ljudi u regionu kaže da im je dosta konflikta i da beže sa Balkana.

Dužnost intelektualaca na obe strane koji neguju kritičko mišljenje je da, uz iskustvo izgubljenih godina u konfliktu, razmišljaju o dvadeset i pedeset godina unapred, o tome šta će se u regionu dešavati za toliko godina i o tome šta ostavljaju svojoj deci, kaže Suroi O tome da li će Beograd i Priština pronaći kompromis i o konkretnim pitanjima, poput Gazivoda i Trepče, Suroi kaže: „Ako će ovako kako su počeli neće nikad naći kompromis, jer će se reći – ovo je vaše, ovo je naše itd. Problem nije da li je ovo vaše ili naše, već kako naći zajednički način da to bude produktivno i da bude deo jednog šireg koncepta“. Trepči ne treba kompromis, već proizvodnja, kaže Suroi.