Sušec: Ima li BIA saznanja da se Marinika Tepić sastaje sa stranim agentima

Molim BIA da u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima o odgovoru na ovo pitanje obaveste članove Odbora za kontrolu službi bezbednosti na zatvorenoj sednici, pitao je poslanik SNS Željko Sušec na početku jučerašnje sednice parlamenta Srbije, posvećene poslaničkim pitanjima ,dok je Marijan Rističević , poslanik sa liste SNS pitao tužilaštvo šta će preduzeti u vezi sa prebijanjem „starca od 63 godine u centru Smederevske Palanke“.Prema njegovim rečima, to je uradio tadašnji predsednik opštine Radoslav Milojičić, inače poslanik DS.

Radikal Milorad Mirčić imao je pitanje za predstavnike Vlade Srbije da li će u skladu sa zakonima i Ustavom Srbije zabraniti održavanje festivala “Merdita –dobar dan, ili će vlada i dalje to da posmatra sa strane i da to tumači kao širokogrudost.

“MI srpski radikali upozoravamo javnost da je održavanje ovakvih manifestacija jasan signal dodatne slabosti politike koja se vodi u Srbiji po pitanju Kosova i Metohije. Stvaranje autohtone kulture i jezika ,to je preduslov za stvaranje nove nacije. Narod koji se zove Albanski ima svoju nacionalnu kulturu , njihovo sedište je u Albaniji ,a ne može biti kultura Kosova , kao autohtona kulktura na terirtoriji Srbije “, rekao je Mirčić, dodajući da posebnost jezika, kulture takozvanoj državi Kosovu daje dobre osnove za posebnost teritorije.

Poslanica LDP Nataša Mićić je, komentarušići tačku dnevnog reda koju je predložila predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković o obrazovanju Komisije koja bi trebalo da utvrdi posledice NATO bombradovanja, kazala da razume da su građani zabrinuti, da postoji strah i da treba reći istinu, ali je napomenula da to nije posao političara već nauke.

„Opasno je da se vlast meša u slobodno tržište, medije, pravosuđe, ali je najopasnije kada vlast pokušava da dovede nauku u pitanje“, rekla je Nataša Mićić i dodala da od Instituta Vinča traži odgovor, jer su, kako kaže, oni dužni da na to odgovore, da li je i u kojoj meri uticalo na zdravlje građana NATO bombradovanje 1999. godine, ali i koje su posledice černobilske katastrofe.

Kako je rekla, postoje brojna pitanja u zemlji na koja treba odgovoriti, a želela je da zna zbog čega se mladima ne omogući da pod povoljnijim cenama kupe stanove, a ne samo pripadnicima vojske i policije. Poslanica Dveri Marija Janjušević pitala je da li i kada će u nastavni program biti „uvršteno podrobnije proučavanje stvaranje srpske Vojvodine, svedoci smo da se malo zna o tome“.

“To jeste prošlost, ali je važno za razumevanje sadašnjosti i odlučno reagovanje u osetljivom političkom trenutku“, rekla je Janjuševićeva ,dok je Dijana Vukomanović iz poslaničke grupe „Pokret za spas Srbije-Nova Srbija“ navela je da su u firmi „Kajzen“ radnice stupile u štrajk zbog neisplaćene plate i zbog neplaćenog prekovremenog rada u posednjih šest meseci, ali da je posle toga osim isplate usledilo i disciplinovanje radnica.

„Sedam radnika je do sada dobilo otkaz u formi sporazumnog raskida ugovora o radu, tri radnice su zastrašene pristale na sporazumni otkaz, medjutim četvoro radnika ne pristaje“, rekla je Vukomanovićeva i upitala ministra rada Srbije Zorana Đorđevića da li će da podstakne inspekciju rada da razgovara sa radnicima i da li će apelovati da se poštuje Zakon o štrajku koji kaže da radnici zbog učešča ili organizovanja štrajka ne mogu da budu otpušeni sa posla.

Poslanik Demokratske stranke Radoslav Milojičić, takođe, je govorio o štrajku u toj fabrici i pitao predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić šta će uraditi po tom pitanju.“Čuli smo da rade po 12 sati dnevno i vikendom i prekovremeno i da imaju platu od 22.000 dinara. Kako neko sa tim param može da preživi mesec.Ovo je robovlasništvo“, rekao je Milojičić. Poslanik Narodne stranke Miroslav Aleksić govorio je o šteti koju je grad naneo poljoprivrednicima poslednjih dana u pojedinim delovima zemlje, i istakao da se to dešava jer država nema efikasan sistem za odbranu od grada.

„Od poljoprivrede živi preko milion ipo ljudi, mala poljoprivredna gazdinstva su najveći poslodavac u Srbiji, ali sa druge strane država to ne propoznaje. Poljoprivrednicima je ostalo samo da se mole Boga da ne padne grad, jer država ne reaguje“, rekao je Aleksić i dodao da Srbija nema dovoljno strelaca i raketa, te da je efikasnost u zaštiti od grada u Srbiji 20 odsto, dok je u Evropi 60 odsto. Aleksić je napomenuo i da se strelci angažuju za mesečni iznos od 4.000 dinara, a posao im je da dežuraju 24 sata dnevno sedam dana u nedelji čitavih šest meseci.

On je pitao predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić  koliko Srbija ima strelaca koji su potpisali ugovore za obavljenje tog posla, koliko protivgradnih stanica, koliko ih nije aktivno i da li je usvojen plan odbrane od garad za 2018. godinu.