Susret sa Vučićem, laptop i „malo treme“: Matematičar danas drugi na listi SNS, ali je 2017. „pevao drugačiju pesmu“

– Ja se sekiram što naš novi predsednik nije održao nijedno obećanje koje je davao, ali šta mogu – kazao je Radenović u intervjuu Danasu, komentarišući domete „Protesta protiv diktature“ koji su u aprilu 2017. pokrenuti zbog nezadovoljstva uslovima pod kojim je Vučić pobedio na predsedničkim izborima.

Kako je tada rekao, „najveća dobit za Srbiju bi bila ispunjenje zahteva učesnika protesta da potrošena politička elita vlasti i opozicije dobrovoljno odstupi i tako stvori prostor za novu, svežu krv“.

Skeptičan prema protestu, on je zamerio učesnicima da nemaju kapacitet da se izbore za zahteve koje su izneli, uprkos tome što je „vidljivo slaba i velika koalicija koja vlada, sa potrošenim ljudima i opozicija“.

– Naziv „Protiv diktature“ je, po mom mišljenju izanđao, potrošen, otrcan. Da je to tako govori i činjenica da velika koalicija za svog pobednika u prvom krugu nije mogla da sakupi više od trećine članova biračkog tela. Uporedimo kroz istoriju sa kolikim procentom su pobeđivali diktatori – Husein, Gadafi, naš maršal da je pravio izbore pobeda bi bila sa preko 95 odsto. Čak je i Milošević, kome su klicali Sadame, Sadame, pobeđivao sa 4,5 miliona glasova. Lično smatram da koalicija koja podržava novog predsednika i nema kapacitet da iznudi diktatora i neku diktaturu. Mnogo su slabi i tanki po znanju. To su družine jako koristoljubivih ljudi koje većina glasačkog tela ne zarezuje ni za pet para – tvrdio je Radenović.

Kako je Radenović postao poznat srpskoj javnosti

Jedan novinski tekst, objavljen u Večernjim novostima, u kome je javnost saznala da je Radenović svrstan u grupu najuticajnijih naučnih umova u svetu za 2015, bilo je inicijalna kapisala da mu tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić dodeli srebrnu medalju za izuzetne zasluge u oblasti naučne i prosvetne delatnosti, povodom Dana državnosti 2016. godine.

Iste godine u avgustu Radenović je dospeo u žižu javnosti, nakon što ga je bivši rektor Univerziteta u Beogradu (UB) Vladimir Bumbaširević označio kao jednog od glavnih „kirivaca“ za skok tog univerziteta između 201. i 300. mesta na Šangajskoj listi.

Mediji su se ponovo zainteresovali za njega 2019, kada je došlo do pada UB na ovoj rang-listi, a kao razlog je naveden Radenovićev „transfer“ na Univerzitet kralj Saud u Saudijskoj Arabiji, za koji je tada potpisivao svoje radove.

Kritike zbog susreta sa Vučićem

Nedugo nakon objavljivanja ovih vesti došlo je do Radenovićevog susreta sa Vučićem, na inicijativu predsednika Srbije.

Matematičar je tada objavio da se „vraća“ na UB, a Vučić obećao veće ulaganje u nauku, čak i otvaranje „male“ budžetske linije za „osnaživanje Šangajske liste“ da bi se pospešilo objavljivanje naučnih radova, što je jedan od kriterijuma za rangiranje univerziteta.

Taj nalog je izdao već prilikom ovog susreta tadašnjim ministrima finansija i prosvete Siniši Malom i Mladenu Šarčeviću. Od toga nije bilo ništa.

Ali se Radenović našao na udaru dela javnosti koja mu je zamerala što je primio poklon – laptop od predsednika i što se prilikom susreta sa njim ponašao snishodljivo.

– Aleksandar Vučić je naš predsednik izabran na demokratskim izborima. Zvao me je direktno iz Njujorka. Pomislio sam da je bio siguran da sam nešto dobro uradio u životu. Priznajem da je taj poziv za mene zaista mnogo. Zašto nije zvao nekoga od onih koji ga samo kritikuju, a ne rade dobro ni posao za koji im država plaća? Snishodljivosti nije bilo, možda malo treme. Ali izvinite, predsednik je predsednik. I on je jedan, a nas matematičara, istraživača je dosta. Ali eto pozvao je mene. Neka njega zbog toga kritikuju – odgovorio je na kritike Stojan Radenović, u intervjuu Danasu, kome je zamerio što je, uz NIN i Peščanik prednjačio u kritikama, omalovažavanju i podsmehu, zbog njegovog susreta sa Vučićem, uz opasku: „Rušeći mene, ruše Vučića“.

Na naše pitanje da li je trebalo da bude deo javnog nastupa u kome predsednik naređuje ministru koga sumnjiče za plagiranje, da baš on popravlja ugled Univerziteta u Beogradu, Radenović je odgovorio:

– Predsednik je sugerisao, nije to bila bukvalna naredba, oni su saradnici. Iskren da budem, bio sam i počastvovan što sam tu bio prisutan. Jer ovo je država svih nas i nije loše da i ja, eto, kao običan profesorčić prisustvujem dogovoru, predlozima odgovornih šta i kako popravljati u finansiranju. U poslednjih nekoliko godina bilo je više sumnji za plagiranje diploma i doktorata. Ali budimo iskreni, te sumnje su dolazile od političkih protivnika i još uvek nijedna nije potvrđena. Mislim da je bolje da profesori koji sumnjaju u razna plagiranja zasednu i malo žešće objavljuju naučno-istraživačke radove i tako doprinesu ugledu Univerziteta u Beogradu, ne samo na Šangajskoj listi nego uopšte – kazao je Radenović.

Neke kolege mu nisu ostale dužne na kritike, optužujući ga da je učestvovao u grupi autora okupljenih oko arapskih časopisa koji su se međusobno potpisivali na radove, citirali i autocitirali i tako veštački dizali rejting.

Ali bez obzira na ove navode, Radenović se i u 2020. godini zbog svojih rezultata u matematici – broju radova objavljenim u međunarodnim časopisima i visokoj citiranosti, našao na listi najuticajnijih svetskih naučnika, o čemu je naš list prvi izvestio.

Odbio intervju

Nakon što je objavljena vest da će biti na listi SNS-a, list Danas je uputio profesoru Radenoviću pitanja gde vidi svoje mesto u toj stranci ako pobedi na izborima i da li će biti poslanik; šta je uticalo na to da promeni svoj stav, izrečen u intervjuu našem listu 2017. godine, da ne veruje Aleksandru Vučiću i njegovim obećanjima i kako komentariše da predsednik nije ispunio obećanje o ulaganjima za pospešivanje naučne produkcije da bi se popravio plasman naših univerziteta na Šangajskoj listi. Zanimalo nas je i da li mu je kao naučniku svetskog glasa u najmanju ruku neprijatno da podrži stranku, odnosno koaliciju u kojoj je više istaknutih funkcionera plagiralo ili ima upitne diplome i doktorate. Radenović nije želeo da odgovori na ova pitanja.