Susret Vučić-Đilas: Novi izbori ili vlast bez legitimiteta?

Ljuti politički protivnici, lider Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas i predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić, održali su zajednički sastanak u Beogradu. Zvanično je tema razgovora prevazilaženje političke krize u glavnom gradu Srbije, ali ostatak opozicije tvrdi da to svakako nije jedini razlog.

Iako beogradski izbori još nisu zvanično završeni, pretpostavlja se da će konačni rezultat biti pat-pozicija. Zato su sada u opticaju razna rešenja.

Verbalni građanski rat

Dragan Đilas predlaže održavanje novih izbora do kraja godine, a pojedini čelnici SNS kažu da nemaju ništa protiv i da se ponove parlamentarni izbori. Kritičari takvih poteza smatraju da se na taj način krši zakon i da pomenuti političari ne mogu na takav način da dogovaraju izbore.

Đilasov koalicioni partner, predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić, ocenjuje da je „odlazak kod Vučića izuzetno štetan korak, s nesagledivim posledicama za budućnost“.

Predsednički kandidat koalicije „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ Zdravko Ponoš kaže da se „s ovom vlašću se ne sarađuje, ova vlast se ruši, i nemam stomak za takvu kombinatoriku koja bi možda bila u interesu određenih partija, ali ne i Srbije“.

Kritike stižu i od ostatka opozicije, pa tako Boško Obradović, lider „Dveri“, optužuje vlast i Đilasa da prave novu koaliciju po nalogu stranih ambasada i da tema uopšte nisu izbori u Beogradu. Obradović tvrdi da „oni moraju zajedno radi uvođenja sankcija Rusiji i pristajanja na agendu NATO“.

Pokret „Ne davimo Beograd“ ističe da „ni Đilas, ni Vučić ne smeju prekrajati izbornu volju građana“. Koalicija Moramo takođe smatra da se „kriza ne rešava sastankom dva čoveka, već da je potrebno poštovati zakon“.

Dragan Đilas sa svoje strane tvrdi da mu je želja smirivanje političkih tenzija i kaže da bi razgovor lidera opozicije i vlasti trebalo da bude normalna stvar, s čime se slažu i pojedini analitičari u Srbiji.

Tome se načelno nema šta prigovoriti, ali isto tako postoje i mnogi koji tvrde da je Srpska napredna stranka svojim ponašanjem Srbiju dovela u stanje „verbalnog građanskog rata“ i da SNS zato teško da ima prava da se poziva na potrebu civilizovanog dijaloga.

Legitimisanje lične vlasti

Dragan Đilas je nakon sastanka sa Vučićem izjavio da su tema bili samo izbori u Beogradu, da se on zalaže za ideju novih izbora i da je Vučić svoj odgovor najavio do kraja nedelje. Lider SSP primećuje da je trenutno situacija u Beogradu 55-55 poslanika i da SNS može da formira vlast samo ukoliko dobije podršku neke od opozicionih stranaka, ali je i upozorio da takva vlast ne bi imala legitimitet. To važi i u slučaju da odnos bude, recimo 56-54 u korist opozicije, naglasio je Đilas.

Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), za DW kaže da je sastankom sa Vučićem „Đilas samo legitimisao ličnu vlast jednog čoveka“ i da je „ovde reč ne samo o izbornoj, nego i o institucionalnoj krizi“.

„Taj razgovor pre svega nije trebalo da se održi u Predsedništvu Srbije“, naglašava Gavrilović i dodaje da je „očito da institucije ne rade svoj posao i da se moramo vratiti poštovanju zakona. Dogovor dva lidera neće rešiti problem, jer izbegavanje poštovanja zakona i rada institucija jeste nešto što stvara partijsku državu.“

Kriza politike i izbora

Kao jedna od primedbi koja se upućuje susretu Vučića i Đilasa jeste činjenica da je njihov sastanak usledio iako izbori nisu zvanično završeni. Suština čitave priče je, prema rečima našeg sagovornika, da „mi ovde nemamo samo političku krizu, već se dovodi u sumnju i integritet izbora“.

„Ako mi ne možemo da utvrdimo rezultate izbora, onda je to jedan nivo, i odgovornost za to snosi Gradska izborna komisija (GIK). Drugi nivo je pitanje ko će formirati gradsku vlast u Beogradu – formiraće je onaj ko bude uspeo da obezbedi većinu. Hoće li ta većina odražavati onu većinu koja je bila protiv vlasti, to je sada nepoznanica i vrlo škakljivo pitanje.“

Eventualno ponavljanje izbora može ipak više ići na ruku vladajućoj stranci, jer se pokazalo da je glasače vlasti daleko lakše motivisati nego opozicione. To je zapravo mač sa dve oštrice za opoziciju.

„Sada je stvar je političke procene hoće li se ići na nove izbore“, dodaje Gavrilović, „jer ko nam garantuje da i posle tih izbora nećemo imati istu situaciju kao danas. Vrlo je stoga nezahvalno to prognozirati, ali ako se zna priroda biračkog tela vlasti, to bi najverovatnije više odgovaralo Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci“, ocenjuje izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja.

Udeo stranog faktora

Deo opozicije i dalje tvrdi da je susret Vučić- Đilas zapravo početak stvaranja nove vladajuće koalicije. Time bi se, kako kažu, neutralisale desne partije i otvorio prostor za novu i reklo bi se neočekivanu saradnju pod pritiskom Zapada. Dragan Đilas je to u obraćanju novinarima demantovao i istakao da nije bilo reči ni o čemu osim o beogradskim izborima, i da, što se tiče SSP, ona svakako neće deliti vlast sa SNS.

Zoran Gavrilović primećuje da je „očito interes međunarodne zajednice da Srbija krene ka evropskom putu. U tom smislu možda može doći do nekog pritiska na deo proevropskih stranaka da podrže vlast Aleksandra Vučića. Da li to znači ulazak u vlast ili nešto drugo, teško je reći, ali može se očekivati da se od njih bude tražilo da budu konstruktivni u tom procesu“, zaključuje naš sagovornik.