Šutanovac: Promena na mestu generalnog sekretara NATO-a ne znači promenu politike Alijanse prema Kosovu

Šutanovac navodi da je, zbog dešavanja u Ukrajini, Stoltenberg dobio produženi mandat, te da je sada krenulo lobiranje za budućeg generalnog sekretara, ocenjujući da jedan od kandidata – premijer Holandije Mark Rute – ima „ozbiljnije lobiste“.

„Velika je hrabrost što predsednik Rumunije uopšte ulazi u tu kandidaturu, ali to na neki način pokazuje da i u okviru Natoa postoji demokratija. S tim što ja ne mislim da će to imati bilo kakav poseban uticaj u odnosu na Srbiju, u odnosu na Kosovo, bez obzira što Rumunija nije priznala Kosovo. Znamo da se i neki drugi funkcioneri EU koji su Španci – Španija isto nije priznala Kosovo – ponašaju u skladu sa multilateralnom politikom one organizacije kojoj pripadaju“, kaže Šutanovac.

S obzirom da je Jap De Hop Shefer iz Holandije ranije bio generalni sekretar Natoa, smatra da bi bilo fer da ovog puta istočna Evropa dobije generalnog sekretara. Ipak, upozorava da su lobisti ili zemlje koje participiraju sa najvećim finansijskim i ostalim investicijama u okviru Natoa, za holandskog kandidata.

„Ne mislim da bi Johanis doneo drugačiji pristup, ali ne malo puta se u svetu gde se donose političke odluke, odlučivalo na način da se određeni deo sveta promoviše u okviru neke organizacije, pa smo tako imali Svetsko prvenstvo u fudbalu u Kataru, iako Katar nije baš zemlja poznata po fudbalu“, primećuje naš sagovornik.

Ističe da je ovih dana u Rumuniji najavljena najveća Nato baza koja će imati 10.000 vojnika, vrednost veću od 2,5 milijarde evra, što pokazuje da Rumunija želi da bude ozbiljan faktor u okviru Natoa. Kako kaže, Rumunija svojim kapacitetima i veličinom jeste od većih zemalja u Natou, ali veliko je pitanje za koga će se lobisti odlučiti. U svakom slučaju, ne očekuje da bi to dramatično uticalo na politiku.

„Lajčak dolazi iz zemlje koja nije priznala Kosovo – iz Slovačke, ali on zastupa politiku Evropske unije i on nema tu slobodu da zastupa politiku svoje domicilne zemlje. Tako da mogu da postoje određene simpatije, određeni lični kontakti, što je Srbiji sa Rumunijom definitivno lakše i imamo veće razumevanje i plus smo u komšiluku, ali ne očekujem da bi se nešto dramatično promenilo u odnosu na poziciju Natoa prema Kosovu“, poručuje.

Podseća da su u Srbiji „razni nacionalisti navijali za Meloni u Italiji“, očekujući da će ona promeniti politiku u odnosu na Istok, na Putina, na Rusiju, na Ukrajinu.

„Ispostavilo se da je ona još tvrđa u podršci kako Natou, tako i Ukrajini. Dakle, mislim su u zabludi oni koji očekuju da ta promena može nešto dramatično da utiče na dešavanja na Kosovu“, zaključuje Šutanovac.