Dragan Šutanovac: Javnost u Srbiji mora da zna da mir na Kosovu ne zavisi samo od Prištine, Beograda i kosovskih Srba

Kako dodaje, u svom nedavnom obraćanju javnosti predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da ne vidi interes zapada i SAD u eventualnim sukobima na Kosovu.

– Ali on u tom obraćanju nije rekao da neka treća strana nema taj interes što je sasvim dovoljno upozorenje i za KFOR i za međunarodnu zajednicu da izuzetno pažljivo prate, analiziraju i pravovremeno reaguju u sprečavanju svakog incidenta koji može da dovede do sukoba širih razmera – ukazuje Šutanovac, komentarišući najnovija dešavanja na Kosovu i moguće posledice.

Posle povlačenja Srba iz kosovskih institucija zvaničnici Srbije smatraju da prestavnici Euleksa i Kfora treba da preuzmu obavljanje policijske poslove na severu Kosova. Predsednik Srbije je u poslednjem obraćanju naciji naveo da se nada da će SAD to i odlučiti.

„Mislim da to može da doprinese miru. Ako budu mislili (Amerikanci) da Albanci to rade, a to nije u skladu sa Briselskim sporazumom i voljom naroda, plašim se da će to voditi u katastrofu“, rekao je Vučić za televiziju Pink 6. novembra uveče.

Kao i uvek u tenzičnim situacijama na Kosovu usledili su razgovori zvaničnika u Beogradu i Prištini sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom. Iako je bio član vlade Srbije koja je 1999. ratovala protiv NATO, Vučić je 24. marta u Kraljevu na obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO bombardovanju SRJ rekao da se sa NATO-om mora razgovarati jer su oni, kako je naveo , „valjda jedini koju mogu da obezbede bezbednost našeg naroda na Kosovu“.

Pitali smo Šutanovca kakav je odnos Vučića i NATO, ima li tu poverenja i kako se ono stiče.

– NATO je vojno politička organizacija koja praktično ima dva dela, političko koje probleme sagledava strateški i na osnovu toga donosi odluke i vojno koje je prisutno na terenu i koje vrlo često ima mnogo bolji pregled situacije nego sam Brisel. Iako se u Srbiji često vodi kampanja protiv NATO, niko od političara iz izvršne vlasti nikad nije tražio da se KFOR povuče sa Kosova, naprotiv svi smo tražili da u sastavu KFOR-a bude dovoljan broj vojnika kako bi se eventualni sukobi sprečili na vreme – ukazuje on.

Prema njegovim rečima, Srbija u dužem vremenakom periodu izgrađuje odnose sa NATO a posebno sa KFOR-om i ti odnosi su unapređeni na obostrano zadovoljstvo. On podseća da je KFOR statusno neutralna misija koja služi samo da, kao treći u nizu, reaguje bilo preventivno bilo represivno.

– Moj utisak je da se saradnja sa NATO korektna, da je ruska invazija zaustavila dalji napredak ali da, bez obzira što Srbija još uvek nije uvela sankcije Rusiji, saradnja nije u padu i da Vojska Srbije ima izuzetno kvalitetne odnose sa KFOR. Imajući u vidu da je sever Kosova ostao bez srpskih policajaca postavlja se jedno izuzetno važno pitanje, ko će obavljati policijske poslove u tom delu. Iako je kosovska policija prva odgovorna a zatim EU i konačno KFOR poznato je da EU nema kapacitet (imaju oko 100 policajaca ukupno) ostaje samo KFOR kao kredibilan da sprovodi zakon i u ovom tenzičnom trenutku to bi bilo najbolje i najbezbednije rešenje – navodi Šutanovac, koji je i bivši ministar odbrane.

Kako dodaje, KFOR ima kapacitete i veruje da su starešine u okviru KFOR-a spremne da ispune takav zadatak ali oni taj posao neće obavljati bez odluke političkih struktura.

– Moje mišljenje je da će sve zavisiti od bezbednosne procene na terenu i ukoliko ona kaže da postoje izazovi koji bi mogli da dovedu do esklacije sukoba u tom slučaju očekujem preventivno angažovanje KFOR-a – zaključuje Šutanovac.