Sutra u Tirani samit Berlinskog procesa, prvi put u zemlji koja nije članica EU

Teme radnih sesija biće integracija Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU i zelena i digitalna tranzicija, dok će na agendi radnog ručka biti dobrosusedski odnosi i bilateralna pitanja.

Očekuje se da će među glavnim temama razgovora lidera EU i sa Zapadnog Balkana biti situacija na severu Kosova posle sukoba u Banskoj. Kosovo će na samitu predstavljati premijer Aljbin Kurti, a Srbiju premijerka Ana Brnabić.

Najavljeno je da će u okviru Samita biti potpisan sporazum o priznavanju profesionalnih kvalifikacija između zemalja regiona.

Na kraju samita, novinarima bi trebalo da se obrate domaćin skupa, premijer Albanije Edi Rama, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i nemački kancelar Olaf Šolc.

Fon der Lajen i Rama će svečano otvoriti novi kampus Koledža Evrope u Tirani, zajedno sa rektorkom Federikom Mogerini, bivšom šeficom evropske diplomatije.

Evropska komisija je saopštila da će samit biti prilika da se razgovara o novom Planu rasta za Zapadni Balkan, koji priprema Komisija, a čiji je cilj da stanovnici regiona već sada osete koristi članstva u EU, kroz integraciju u jedinstveno tržište, dublju regionalnu ekonomsku saradnju, ubrzanje fundamentalnih reformi i veću pretpristupnu finansijsku podršku.

„Tokom samita lideri Zapadnog Balkana će razgovarati o napretku Zajedničkog regionalnog tržišta, uključujući primenu sporazuma o regionalnoj mobilnosti potpisanih prošle godine u Berlinu“, a biće pohvaljeno i dobrovoljno smanjenje naknada za roming između Zapadnog Balkana i EU, uz podršku Komisije i Saveta za regionalnu saradnju, saopštila je Komisija.

U saopštenju se dodaje da će partneri sa Zapadnog Balkana podržati niz zajedničkih izjava o saradnji u oblastima kao što su klima i zagađenje, digitalna tranzicija, trgovina i saobraćaja, ambiciji da se pridruže Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA) i nameri o uspostavljanju opservatorije za konvergenciju.

U Tirani je 6. oktobra održan sastanak ministara spoljnih poslova zapadnobalkanske šestorke i više članica EU, u sklopu priprema za samit Berlinskog procesa.

Šef albanske diplomatije Igli Hasani je tada rekao da će u fokusu predstojećeg samita Berlinskog procesa pretežno biti poboljšanje ekonomskih performansi Zapadnog Balkana i da je na stolu nekoliko predloga koji treba značajno da unaprede ekonomski razvoj regiona.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji izjavio je posle sastanka da je Berlinski proces odlična platforma za angažman EU na Zapadnom Balkanu i da ona pokazuje posvećenost Unije regionu.

Berlinski proces je format godišnjih sastanaka koji je nemačka vlada, u vreme kancelarke Angele Merkel, inicirala 2014. godine kada je u Berlinu održana Konferencija o Zapadnom Balkanu.

Posle tog samita u Berlinu, domaćini su bili 2015. godine Beč, 2016. Pariz, 2017. Trst, 2018. London, 2019. Poznanj, 2020. Sofija i 2022. Berlin.

Cilj procesa je da ubrza saradnju sa šest zemalja Zapadnog Balkana i integraciju tog regiona u EU. Inicijativa se uglavnom fokusira na rešavanje bilateralnih i internih problema u regionu i unapređenje privredne saradnje koja bi bila temelj održivog razvoja regiona.

Na prethodnom samitu u Berlinu potpisna su tri sporazuma o mobilnosti u okviru Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište – o slobodi kretanja s ličnom kartom, o priznavanju visokoškolskih kvalifikacija i o priznanju profesionalnih kvalifikacija doktora medicine, stomatologa i arhitekata.