Mnogi su stava da bi ukrajinska kriza mogla da se prelije na Zapadni Balkan i u tom svetlu treba posmatrati i američku i nemačku diplomatsku ofanzivu poslednjih dana, kaže za danas Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.
Komentarišući nemačku diplomatsku ofanzivu na Zapadnom Balkanu, oličenoj najpre u poseti i susretu predsednika Srbije, Aleksandra Vučića sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom a potom, samo dan posle, poseti nemačke ministarke odbrane Srbiji, Kristine Lambreht, koja je u nekoliko navrata, tokom zajedničke konferencije sa predsednikom Srbije, istakla da izuzetno poštuje stav Srbije da se zalaže za teritorijalni integritet BiH, Suzana Grubješić ističe da nemačka spoljna politika promenjena je ne samo dolaskom „semafor koalicije“ na vlast, već prevashodno ratom u Ukrajini.
– Brzopotezno su odustali od Severnog toka 2, pacifizma i politike prema Istoku, jer su decenijama zagovarali ekonomsku saradnju sa Rusijom i držali se stava da će kroz ekonomsku saradnju Rusija postati partner. U promenjenim okolnostima, Nemačka je takođe odlučila da preuzme još značajniju ulogu na Zapadnom Balkanu, na kome postoje dve potencijalno krizne tačke: Kosovo i BiH – ističe sagovornica Danasa.
Mnogi su stava, napominje ona, da rat u Ukrajini može imati direktan uticaj na izazivanje rata na Zapadnom Balkanu, tako da ne čudi američka i nemačka diplomatsku ofanziva poslednjih dana.
– Cilj je da region ostane miran i stabilan, a da se pojačaju napori u rešavanju kosovskog pitanja i funkcionalnosti BiH. Verujem da su svi dobro razumeli poruke koje su i nemački i američki zvaničnici jasno izneli – kaže Grubješić.
S druge strane, zaključuje ona, jasno je i da je regionu potrebna dodatna podrška i ubrzanje evropskih integracija, pa se, kako kaže, nada da ćemo uskoro gledati „Balkan ekspres“ prema Briselu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.