Švarc-Šiling: Evropa da digne glas protiv non pejpera o komadanju BiH 1Ovako je podelu BiH i Kosova skicirao Milorad Dodik tokom intervjua za DW 2017. godine Foto: DW

Navodni slovenački non-paper kojim se predlaže komadanje BiH nije jedini takav dokument koji kruži Evropom. Potrebno je da Brisel jasno digne glas, piše za DW Kristijan Švarc-Šiling, bivši visoki predstavnik u BiH.

Pandemija u Bosni i Hercegovini odnela je u odnosu na broj stanovnika više života nego u skoro bilo kojoj drugoj zemlji u Evropi, pisao je berlinski Tagescajtung u članku o „sahranama na pokretnoj traci“. Već ova činjenica trebalo bi da usmeri našu pažnju na Zapadni Balkan. Ali trenutno se čini da je EU zabavljena sobom.

Dok se BiH bori s pandemijom, neuspelim programom Kovaks i sopstvenim političarima, za Brisel je otišlo nekoliko takozvanih non-papera o regionu. Radi se o nezvaničnim dokumentima, sačinjenim da testiraju političke predloge.

Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman predstavio je krajem marta u Briselu dokument koji su potpisale Slovenija, Mađarska, Bugarska, Grčka i Kipar, a kojim Hrvatska želi uglavnom da „pomogne“ BiH na putu u EU.

Tim papirom hrvatska vladajuća HDZ podržava napore sestrinske stranke HDZ BiH da promeni izborni zakon tako da se održi blokada BiH kao države, a Zagreb ima uticaj na donošenje odluka. U tom non-paperu se na prvi pogled ne prepoznaje da bi promene zakona otvorile put stvaranju trećeg entiteta u BiH i, u konačnici, njegovom pripajanju Hrvatskoj.

Takav dokument izazvao je nezadovoljstvo mnogih. Manuel Zaracin, poslanik nemačkih Zelenih, postavio je upit Vladi u Berlinu i dobio zadovoljavajući odgovor: „Savezna vlada se zalaže za teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine – sa postojećim entitetima.“

Mirni raspad BiH?

Član Predsedništva BiH Željko Komšić – bosanski Hrvat kojeg HDZ u BiH i Hrvatskoj ne prihvata – poslao je sopstveni papir kao odgovor početkom aprila. U tom dokumentu on ističe, prema njegovom mišljenju, „nejasnu politiku EU, koja je pod snažnim uticajem Hrvatske i tamošnje vladajuće stranke HDZ, kao i nedostatak neutralnosti delegacije Evropske unije u BiH“.

Komšić je ukazao na mešanje Srbije i Hrvatske u unutrašnje stvari BiH kao i na pritisak Rusije zbog aspiracija BiH za ulazak u NATO. On poziva na aktivniji angažman EU i pomoć u deblokadi državnih institucija, inače će, kako je naglasio, situacija u zemlji još više eskalirati.

Međunarodna zajednica u BiH promptno je reagovala i pozvala političke aktere da prestanu sa špekulacijama i ne stvaraju nepotrebne napetosti.

Pre samo nekoliko dana Željko Komšić potvrdio je da je predsednik Slovenije Borut Pahor prilikom nedavne posete Sarajevu 5. marta rekao trojici članova Predsedništva BiH da je u EU sve više glasova koji pozivaju na dovršetak raspada Jugoslavije. Pahor je navodno pitao da li je moguća „mirna disolucija“ BiH.

Prema Komšićevim rečima, on i Šefik Džaferović, bošnjački član Predsedništva, rekli su da mirno razdvajanje nije moguće, dok je Milorad Dodik izrazio suprotan stav. Nije novina da Dodik zastupa takvo mišljenje.

Švarc-Šiling: Evropa da digne glas protiv non pejpera o komadanju BiH 2
Dodik, Komšić, Džaferović Foto: FoNet/Nenad Đorđević (arhivska fotografija)

Moglo bismo da se zapitamo zašto jedna tako važna informacija tek sada izlazi u javnost? Jedan od verovatnih razloga je da je u opticaju još jedan non-paper o „nerešenim nacionalnim problemima Srba, Albanaca i Hrvata“ nakon raspada Jugoslavije. Premijer Slovenije, Janez Janša, dobar Orbanov prijatelj, očigledno je u februaru nezvaničnim kanalima, poslao takav dokument predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu. Janša, međutim, poriče da je autor dokumenta.

Taj navodni non-paper, koji je ove sedmice objavio jedan slovenački portal, predviđa pre svega nastavak nacionalističke politike Srbije i hrvatske HDZ prema BiH. Prema nekim informacijama, deo dokumenta je napisan čak u Budimpešti, ali u Briselu ga nazivaju „slovenačkim papirom“.

Mogući ratni sukobi

Dokument je izazvao pometnju jer se u njemu predlaže nastanak velikih Srbije, Hrvatske i Albanije. Bošnjacima bi ostao manji deo BiH. Nije čudo da su se protivnici takve ideje glasno pobunili – čak se pominju i oružani sukobi.

U dokumentu se govori o „tihoj proceduri“, to jest da se daleko od očiju javnosti u regionu i međunarodnoj zajednici opipava puls za takvu ideju. Zastrašujuće je što su neki u međunarodnoj zajednici učestvuju u takvom „tihom“ savetovanju. Da li je potpuno zaboravljeno da je u BiH stravični rat izbio upravo zbog sličnih planova?

Janša nije direktno opovrgao navode. Naglasio je da Slovenija „ozbiljno traži rešenja za razvoj regiona kao i za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana“, ali da to ometaju tvrdnje kojima se slovenački non-paper povezuje sa ranijim planovima podele BiH.

Predsednik Slovenije Pahor nije komentarisao navodni dokument premijera Janše, ali je iz njegove kancelarije saopšteno:

„Predsednik Pahor redovno upozorava na opasnost ideje raspada Bosne i Hercegovine i redizajna granica na Zapadnom Balkanu. S obzirom na zabrinutost zbog ovih ideja, on je tokom posete Sarajevu u martu pitao sva tri člana Predsedništva BiH šta o njima misle.“

Pahor je u nastupu na slovenačkoj POP TV rekao da je nakon povratka iz BiH još više uveren da se EU suočava s „neugodnom situacijom u kojoj neće moći da preko noći donese odluku o budućnosti Zapadnog Balkana, a ipak će morati da deluje brzo“. Ukoliko se oteže, dodao je Pahor, „svašta se može desiti na Zapadnom Balkanu, možda čak i uz upotrebu sile, pa ćemo opet gledati krvoproliće“.

SAD i EU protiv povlačenja novih granica

Američka ambasada u Sarajevu odgovorila je na planove iz slovenačkog papira jasnim saopštenjem u kojem se poziva na Dejtonski sporazum.

„Bosna i Hercegovina je demokratska, multietnička, suverena i nezavisna država sa neporecivim teritorijalnim integritetom.“ Stav EU takođe deluje jasno: „Ne postoji ništa što treba da se menja“, rekao je jedan portparol Evropske komisije.

Bez obzira na to, „tihe procedure“ su zabrinjavajuće vesti – posebno pred održavanje sastanka ministara spoljnih poslova članica EU gde će na dnevnom redu biti i Zapadni Balkan, kao i pred samit Brdo-Brijuni u Kranju, koji bi trebalo da se održi za dva meseca.

Nije jasno zašto je Slovenija, koja će uskoro preuzeti predsedavanje EU, potpisala hrvatski non-paper. Ali jasno je da su ideje s kraja osamdesetih koje su izražavali Slobodan Milošević i Franjo Tuđman i danas itekako žive.

EU mora konačno da se postavi protiv nacionalističkih i fašističkih težnji – i kada dolaze iz sopstvenih redova. Politika prema Zapadnom Balkanu, a posebno BiH, mora biti jasna, transparentna i fokusirana. To je krajnje važno i zbog nacionalističkih stremljenja unutar EU.

Prof. dr Kristijan Švarc-Šiling bio je od 1982. do ’92. ministar za poštu i telekomunikacije u vladi kancelara Helmuta Kola. Iz protesta prema suzdržanosti nemačke vlade tokom rata u BiH podneo je ostavku. Deset godina bio je međunarodni posrednik za BiH, a u periodu 2006-2007. obavljao je funkciju Visokog predstavnika u BiH. Povremeno piše kolumne za DW.


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari