Švarc-Šiling: Vreme je za promenu Dejtonskog sporazuma

Povodom 25 godina od postizanja Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je 21. novembra 1995. okončan rat u BiH, autor navodi da je teritorijalnom podelom BiH zacrtanom Dejtonskim sporazumom, agresor na kraju nagrađen, a napadnuti su kažnjeni i postavlja pitanje može li se govoriti o pravednom mirovnom sporazumu.

Švarc-Šiling ocenjuje da je Dejtonski sporazum u suštini oduzeo demokratska prava svim manjinama, jer one praktično ne postoje u Ustavu BiH, koji predviđa samo tri etničke grupe (Bošnjake-Muslimane, Hrvate i Srbe) kao konstitutivne narode.

Osnovna prava mnogih Bosanaca i Hercegovaca izbrisana su Dejtonskim sporazumom koji je, dodaje autor, učinio BiH nemogućom za upravljanje.

Svi su dejtonski pregovarači u to vreme znali su da su Mirovni sporazum i u njega ugrađeni Ustav faktički prekomplikovani, nesavršeni, i da u njima na svakom koraku postoji kamen spoticanja. Nadali su se međutim, kao što mi je u Dejtonu rekao Holbruk, da će s vremenom, po potrebi i uz pomoć Visokog predstavnika, korak po korak menjati Sporazum, piše Švarc-Šiling.

Ali, dodaje on, u poslednjih 25 godina promena Ustava, a time i Dejtonskog sporazuma, nije pošla za rukom ni međunarodnoj zajednici niti Bosancima i Hercegovcima.

Današnja BiH je nestabilna, pravna država jedva da postoji, korupcija je na visokom nivou, siromaštvo i socijalna nesigurnost neprestano rastu, a broj stanovnika opada jer mladi i kvalifikovani ljudi odlaze iz BiH. Dejtonski sporazum i Ustav BiH, međutim, ostaju nepromenjeni, podrivaju demokratska prava i tako vode zemlju sve dublje u besperspektivnost i sve dalje od EU, navodi se u tekstu.

Švarc-Šiling ukazuje i da međunarodna zajednica još nema konstruktivnu ulogu: podeljena je, nezainteresovana i već godinama pravi iste greške kao devedesetih, toleriše agresivnu i nacionalističku retoriku mnogih političara u BiH, koji godinama veličaju osuđene ratne zločince.

Autor ističe da se danas posebno mora apelovati na odgovornost međunarodne zajednice da se ozbiljnije pozabavi BiH kako bi pronašla rešenje da izvede zemlju iz statusa kvo koji nameće Dejtonski sporazum.

Snažni igrač Rusija, koja ima sopstvene interese, već se dugo meša u regionu i uglavnom koristi Srbiju kao produženu ruku da unese nemir u politički pejzaž i da se suprotstavi EU i SAD. Nedavni primer nacionalističkih izgreda nakon izbora u Crnoj Gori trebalo bi da bude crvena linija za sve, dodaje Švarc-Šiling.

U autorskom tekstu za DW pod naslovom „Kako Dejton uništava BiH“ Švarc-Šiling zaključuje da je BiH najveći gubitnik u takozvanim jugoslovenskim ratovima“ i da je „vreme da Bosna i Hercegovina iskusi pravdu“.