DW: U Srbiji civilno društvo opstruirano, izloženo nadzoru i birokratskom šikaniranju

„Svega tri odsto svetskog stanovništva ima sreću da živi u zemljama gde civilno društvo ima punu slobodu da radi“, kaže Zilke Fajfer iz nevladine organizacije Hleb za svet (Brot für die Welt) koju je zasnovala evangelistička crkva u Nemačkoj.

Prema novom „Atlasu civilnog društva“, koji izdaje ova organizacija, proizilazi da svega 240 miliona od osam milijardi ljudi živi u 42 zemlje gde je civilni angažman potpuno slobodan. U takve spadaju Nemačka, skandinavske zemlje, zemlje Beneluksa, Kanada.

Tu se radi o volonterima koji recimo pomažu izbeglicama, o nevladinom sektoru koji se bavi čitavim spektrom tema poput prava radnika, seksualnih manjina ili indigenih naroda, o malim građanskim medijima, ali i pravu na protest.

Srbija najgora u regionu

U drugoj kategoriji – onoj gde vlasti katkad sužavaju prostor civilnom društvu – svrstano je 40 zemalja, recimo Hrvatska, BiH, Kosovo, Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija, ali i zemlje poput Francuske, Španije, Australije i Japana.

Srbija je svrstana u treću kategoriju (47 država), gde je civilno društvo opstruirano, jer je izloženo nadzoru, birokratskom šikaniranju ili javnim porugama. Ima nezavisnih medija, ali su izloženi pritiscima i ocrnjivani u javnosti, dok protesti mogu biti zabranjivani ili nasilno rasturani. U toj kategoriji su i recimo Mađarska, Sjedinjene Države i Ukrajina.

U četvrtoj kategoriji (44 države), gde se civilno društvo suzbija, svrstane su Turska, Rusija, Indija, Meksiko, dobar deo Afrike. Dok je civilno društvo potpuno zabranjeno u 23 zemlje poput Kine, Irana, Saudijske Arabije ili Egipta.

Veliko pogoršanje u Rusiji

Atlas civilnog društva potvrđuje trend koji su nedavno naznačile i druge organizacije poput Fondacije „Bertelsman“ i Ammnesti internešnala: demokratija u svetu slabi, ljudska prava su sve manja.

„Civilno društvo postoji svuda“, kaže Rupert Graf Štrahvic, osnivač Fondacije „Mecenata“ iz Minhena. „Postoji i u Kini, a prema svemu što znamo čak i u zemlji poput Severne Koreje i naravno u Rusiji – ali pod sasvim različitim uslovima.“

U Rusiji se stanje pogoršalo od napada na Ukrajinu. „Ljudi koji izlaze na ulice bivaju masovno hapšeni, mediji se zatvaraju, o određenim stvarima uopšte više ne sme da se izveštava“, nabraja Zilke Fajfer. „Veoma bitni glasovi bili su prinuđeni da odu u inostranstvo.“

Jedna od njih je Angelina Davidova, novinarka i ekološka aktivistkinja koja je sada u Berlinu. „Mislim da smo bili nešto postigli, videli smo da se društvo menjalo. Ali sada imam osećaj da je sve to uništeno dešavanjima u poslednjih mesec dana. Urušilo se mnogo toga što sam radila i vrednosti za koje sam se borila“, kaže ona za DW.

Borba za informacije

U Atlasu civilnog društva posebno se ističe digitalizacija od koje je civilno društvo profitiralo. „Jedan od razloga za jak razvoj civilnog društva u poslednje tri decenije jeste mogućnost da se šire informacije bez posrednika, to jest čuvara kapije (Gatekeeper)“, kaže Graf Štrahvic.

Međutim, režimi raznih država preduzimaju mere da ograniče slobodu koju je donela digitalizacija. U Atlasu se naglašavaju drastične mere poput gašenja interneta – kao prošle godine u Tanzaniji, par dana pre izbora. U Indiji je prošle godine više od sto puta gašen internet u raznim delovima zemlje.

Autori navode i primer ruskih dezinformacija još pre početka rata u Ukrajini. Lažne vesti su postale oružje, kažu, i to ugrožava pravo na informaciju kao jedno od osnovnih prava. „Kada se to pravo suzbija širenjem lažnih vesti, onda puca jedan od temelja civilnog angažmana“, zaključuje Fajfer.