Sve skupštine demokrata

Stranku su u međuvremenu u četiri navrata napuštali istaknuti funkcioneri, od Koste Čavoškog i Nikole Miloševića, preko Vojislava Koštunice i još nekoliko osnivača, do Slobodana Vuksanovića i, na kraju, Čedomira Jovanovića. Programski, demokrate su prešle put od desne liberalne opcije, preko liberalnog centra do aktuelne socijaldemokratske orijentacije.

DS danas ima 23 gradska i 170 opštinskih odbora, a učestvuje u vlasti u 125 lokalnih samouprava. Demokrate imaju 15 gradonačelnika, 71 predsednika opština i 41 predsednika skupština gradova i opština. Stranka ima 64 poslanika u Skupštini Srbije, 62 u Skupštini Vojvodine i ukupno 1.720 odbornika u skupštinama gradova i opština. Zauzima najviše pozicija i u vladama Srbije (13) i Vojvodine (deset), a njeni predstavnici su vojvođanski premijer, predsednik Vlade Srbije i predsednik Republike Srbije.

1990: Osnivačka skupština DS održana je 3. februara 1990. u beogradskom Domu omladine. Za predsednika je izabran Dragoljub Mićunović. „Pozdravimo jednim dugim aplauzom rađanje demokratije i osnivanje Demokratske stranke u Jugoslaviji“, reči su kojima je Mićunović počeo govor.

Septembra iste godine demokrate su održale drugu izbornu skupštinu. Konkurenti za lidersko mesto bili su Mićunović (dobio 235 glasova) i Kosta Čavoški (77 glasova). Za potpredsednike, od 17 kandidata, izabrani su Desimir Tošić i Vojislav Koštunica. Izabran je i Glavni odbor, a usvojeni su prvi Program i Statut.

1991-1992: Grupa nacionalno orijentisanih uglednih članova, na čelu s Nikolom Miloševićem i Čavoškim, januara 1991. izdvaja se iz DS i osniva Srpsku liberalnu stranku. Đinđić dolazi na mesto predsednika Izvršnog odbora DS. Posle odluke Glavnog odbora, juna 1992, da DS ne uđe u opozicioni blok DEPOS, grupa članova GO napušta partiju i osniva Demokratsku stranku Srbije, čiji lider postaje Koštunica.

1994: Januara 1994. održana je vanredna izborna skupština DS. Predsednik Dragoljub Mićunović, potpredsednica Vida Ognjenović i predsednik Statutarne komisije Predrag Zdravković podneli su ostavke. Za predsednika je izabran Zoran Đinđić, a za potpredsednike Miroljub Labus i Miodrag Perišić.

1995: Redovna godišnja Skupština DS održana je aprila 1995. Za predsednika je ponovo izabran Đinđić, a stranka je dobila četvoricu potpredsednika: Miroljub Labus, Miodrag Perišić, Slobodan Gavrilović i Zoran Živković. Usvojen je novi Program, izmenjen je Statut i usvojene su „Deklaracija o demokratskoj Srbiji“ i „Deklaracija o odnosima DS i drugih opozicionih stranaka“. Dragoljub Mićunović decembra 1995. napušta stranku, a 1996.

osniva Demokratski centar, u koji je prešao i jedan broj uglavnom starijih članova DS.

1997: Skupština DS u maju 1997. usvaja novi Program, koji definiše stranku kao modernu, građansku, narodnu partiju, liberalne orijentacije. Za predsednika, sa 647 glasova „za“ i 46 nevažećih listića, izabran Zoran Đinđić. Za potpredsednike su izabrani Perišić, Živković, Gavrilović i Slobodan Vuksanović, dok Labus postaje predsednik Političkog saveta.

2000: Zoran Đinđić i Slobodan Vuksanović vodili su žestok, ali fer, okršaj za lidersko mesto na izbornoj skupštini februara 2000. godine. Đinđić je na kraju dobio 605, a Vuksanović 485 glasova delegata. Izabrana su i četvorica potpredsednika: Živković, Gavrilović, Predrag Filipov i Boris Tadić. Đinđić je tom prilikom poručio: „Ja sam jedini predsednik stranke u Srbiji koji je sam pokrenuo pitanje svog odlaska. Da je sujeta presuđivala, mi danas ne bismo imali Skupštinu. Ni jedna druga stranka nije iznela toliko kritike na račun predsednika kao DS, što je odraz demokratije koja u njoj vlada“. Vuksanović je oktobra 2000. istupio iz članstva i ubrzo osnovao Narodnu demokratsku stranku.

2001: Skupština je za predsednika ponovo izabrala Đinđića, ali je došlo do većih promena u njegovom okruženju, tako da su potpredsednici postali Čedomir Jovanović i Gordana Čomić, uz Tadića i Živkovića. Usvojen je novi Program, kojim je stranka krenula „ulevo“ – principi su sloboda, pravda, jednakost i tolerancija, kao i posvećenost socijalnoj solidarnosti i socijalnim pitanjima.

2004: Možda najburnija godina za demokrate. Posle ubistva Zorana Đinđića, marta 2003, stranku je kao njegov zamenik vodio Zoran Živković, sve do izborne skupštine 22. februara naredne godine. Kandidati za predsednika bili su Tadić i Živković, dok se za četiri potpredsednička mesta nadmetalo čak 10 istaknutih funkcionera. Pobeđuje Tadićeva opcija, a on sam dobija oko 70 odsto glasova delegata. Potpredsednici postaju Bojan Pajtić, Nenad Bogdanović, Dušan Petrović i Slobodan Gavrilović, koji dobijaju prednost u odnosu na Čedomira Jovanovića, Živorada Anđelkovića, Gordanu Čomić, Ljiljanu Lučić, Vlatka Rajkovića i Dragana Domazeta.

Treći po redu predsednik DS Boris Tadić, u obraćanju delegatima nakon proglašenja rezultata, rekao je: „Malo mi kolena klecaju kada pomislim na prethodnike, posebno na Đinđića“. Tadić je rekao da neistomišljenici neće biti isterani iz stranke. Ipak, decembra te godine Čedomir Jovanović je isključen iz DS „zbog narušavanja stranačke discipline“, jer je osnovao liberalno-demokratsku frakciju i javno kritikovao Tadića. Jovanović novembra 2005. osniva Liberalno-demokratsku partiju. Živković postaje „pasivni“ član stranke.

2006: Februara 2006. održana je izborna skupština, na kojoj Tadić nije imao protivkandidata i dobio je glasove 1.880 od ukupno 1.931 delegata. Za potpredsednike su izabrani Vida Ognjenović (1.642 glasa), Dragan Šutanovac (1.500), Dušan Petrović (1.499), Bojan Pajtić (1.443) i Nenad Bogdanović (1.358). Šesti kandidat Aleksandar Vlahović ostaje „ispod crte“, iako je dobio više od hiljadu glasova. Za predsednika Političkog saveta izabran je Dragoljub Mićunović. Izmenama Statuta uvedena je obaveza da na listama kandidata za izbore na svim nivoima bude bar 30 odsto žena.

2010: Druga zaredom Skupština DS na kojoj su kadrovska iznenađenja svedena na minimum, niti postoji opasnost od cepanja stranke. Tadić je ponovo jedini kandidat za predsednika, dok se pet potpredsedničkih mesta nadmeće šestoro kandidata: Petrović, Pajtić, Šutanovac, Dragan Đilas, Jelena Trivan i Vuk Jeremić. Na skupu zakazanom za 18. decembar trebalo bi da bude izmenjen Statut i usvojena strategija „Srbija 2020“.