"Sve su to problemi sa kojima se mora suočiti Vučić": Koliko je realno da se pitanje "Preševske doline" nađe u aktuelnim pregovorima Beograda i Prištine? 1Sa sastanka sa Gabrijelom Eskobarom. Foto: Šaip Kamberi

„Nema nikakve logike, da se položaj Albanaca u Bujanovcu, Preševu i Medveđi nađe u okviru nemačko – francuskog sporazuma, jer se to pitanje rešava kroz obavezna poglavlja kroz koja Srbija pristupa EU“, ocenjuje za Danas Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, aktuelni izveštaj Stejt departmenta o poštovanju ljudskih prava Albanaca i Bošnjaka u Srbiji za 2022. godinu.

Nakon još jedne posete Vašingtonu, i kako navode žive diplomatske aktivnosti, koju su imali u Kongresu i Senatu, politički predstavnici Albanaca sa juga Srbije i dalje očekuju da se pitanje „Preševske doline“ nađe u aktuelnom pregovaračkom procesu između Beograda i Prištine.

Po proceni Dušana Janjića, to nije realno, zato što „Srbija ima svoje obaveze u pogledu poštovanja manjinskih prava vezano za pristupna poglavlja 23 i 35 u pregvorima sa Evropskom unijom“.

Albanci su naveli da je njihova delegacija u Vašingtonu nakon još jedne posete koju je finansirala prištinska vlada Aljbina Kurtija dobila podršku kongresmena Džima Hajmsa i Riči Tores, te da je u Senatu bio održan „brifing o Dolini“.

U svom godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2022. godinu Stejt department navodi kao probleme položaja albanske manjinske zajednice na jugu Srbije „probleme u zapošljavanju, pasivizaciju boravišta, obrazovanju, govor mržnje kao i diskriminaciju“.

– Sve su to problemi sa kojima se mora suočiti Vučić, jer će na evropskom putu imati probleme vezane za probleme selektivne primene manjinske politike, jer Albanci nemaju kulturnu i jezičku autonomiju, izostaje reorganizacija Koordinacionog tela za koju postoje relevatna dokumenta – navodi Janjić.

Ragmi Mustafa, v.d. predsednik Privremenog organa Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) je zadovoljan posetom Vašingtonu, i očekuje da „problem Albanaca u Preševskoj dolini dobije svoje mesto u aktuelnom pregovaračkom procesu dve strane“.

– Ono što pripada Srbima na severu, očekujemo i mi u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, i to očekujemo od međunarodne zajednice pre svega SAD – navodi Mustafa.

On ne komentariše činjenicu da specijalni izaslanik SAD Gabrijel Eskobar nije „konkretno odgovarao na njihove zahteve koje je pažljivo saslušao“.

Na jugu Srbije bez ozbzira na aktuelne pregovore niko ne očekuje pogoršavanje bezbednosne situacije, s obzirom na prisustvo KFOR-a sa druge strane administrativne linije, kao i „pažljivi nadzor kretanja robe i putnika“ od strane srpske policije, ali i OEBS i međunarodne zajednice.

Procene analitičara govore da „političko umrežavanje“ Šaipa Kamberija iz Partije za demokratsko delovanje (PDD) sa Bošnjacima, u prvom redu Sulejmanom Ugljaninom „nije dobar potez“ i da to „neće naići na podršku u takvom obliku od strane međunarodne zajednice, podjednako EU i SAD“.

– U skladu sa najnovijim pregovorima problem Albanaca na jugu Srbije biće isključivo u mehanizmu kojim rukovodi Aleksandar Vučić i on će biti nadziran od strane EU i SAD, a Albanci u ovom trenutku ne mogu očekivati da se pitanje njihovog položaja u okviru Srbije rešava u aktuelnoj pregovaračkoj agendi – kaže Janjić, za Danas.

Predstavnici međunarodne zajednice u fokus svoje pažnje sada stavljaju Arditu Sinani, članicu Kamberijeve Partije za demokratsko delovanje (PDD), i eks predsednice Opštine Preševo, koja sada obavlja funkciju savetnice prištinskog premijera Aljbina Kurtija za jug Srbije.

Aktuelna politička dešavanja sa juga Srbije dodatno ilustruje i činjenica da manjinska odbornička grupa Srba u lokalnom parlamentu u Bujanovcu ne slažući se sa politikom lokalne albanske većine sve češće odustaje od učešća u radu. Sve se događa uprkos tome što je nakon nedavne posete ovoj multietničkoj opštini predsednik Aleksandar Vučić, poručio da je „spreman za razgovore sa Albancima“, ali i da se „većina novca deli u lokalu na štetu Srba“.

Napetost, bar ona politička ovde nikada nije manjkala, a sada je u porastu sa obe strane i one albanske koja ima poluge lokalne vlasti, ali i one koja počiva na podršci iz Beograda.

„Da li je to sever Kosova, prešao na jug“ – pitaju se ovdašnji obični građani Srbi i Albanci.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari