Svečlja i Hadžiu poslali pisma Borelju, posle izveštaja Beograda o maltretiranju uhapšenih Srba

Svečlja i Hadžiu navode da Pavićevićev izveštaj sadrži neistine, da je „krajnje jednostran“ i da „nijedna od njegovih tvrdnji nije validna“, dok pružaju svoje objašnjenje događaja – od hapšenja do pritvorskih centara, optužbi protiv njih i prava koja uživaju.

Svečlja u pismu objašnjava Borelju kako se koristi sila tokom hapšenja osumnjičenih od strane organa reda i mira.

„Zakonsko ovlašćenje Kosovske policije u smislu vršenja razumne kontrole nad licima i imovinom iz nadležnosti zaštite i bezbednosti direktno je vezano za samo lice koje je subjekt koji ugrožava ili može ugroziti javni red i bezbednost“, piše Svečlja i navodi da:

„Na osnovu izveštaja koji je primila Kosovska policija, posebno o pitanjima postavljenim u pismu oficira za vezu, nijedna od njegovih tvrdnji pomenutih u tom pismu nije validna, jer su sve radnje koje je policija preduzela u potpunosti u skladu sa zakonskim procedurama koje su na snazi, a preduzete su u punoj koordinaciji sa Državnim tužilaštvom“.

Svečlja se u pismu najviše bavi slučajem Miluna Luneta Milenkovića, jer se, kako kaže, u izveštaju srpskog zvaničnika tvrdi da je „najpretučeniji i najpovređeniji“. Zato Svečlja u pismu „nudi“, kako kaže, Milenkovićev „sumnjiv kriminalni profil“.

„Njegova uloga je u nasilju tokom protesta 29. maja, kada je kosovska policija dokumentovala povrede desetina vojnika KFOR-a. Takođe, kosovska policija osnovano sumnja da je on zamenik komandanta Severne brigade. Na osnovu ovih činjenica, Kosovska policija je rizik koji predstavlja ovo lice ocenila kao visoki rizik“, piše Svečlja.

Dodaje i da Milenković pružao aktivan otpor i da je umešan u napad na policajce, a to je, dalje navodi, „uslovilo da se upotrebi neophodna i srazmerna sila da se on stavi pod kontrolu“.

Usled njegovog hapšenja, objašnjava Svečlja evropskom šefu diplomatije, „dva policajca su povređena, a više vozila kosovske policije je oštećeno“.

Čak i za uhapšenog Nemanju Vlaškovića, Svečlja kaže da je „prilikom hapšenja pokazivao otpor i agresiju“ i da je usled toga povređen policajac, kome je ukazana medicinska pomoć, a i u slučaju uhapšenog Božovića, tvrdi kaže da su organi reda „naišli na poteškoće da ga stave pod kontrolu“.

U pismu navodi i da Spasić nije pružao otpor prilikom hapšenja, te da prema njemu nije bila neophodna upotreba sile, osim stavljanja lisica na ruke.

Svečlja, između ostalog, u pismu „garantujeBorelju da kosovska policija poštuje sve interne procedure i standarde, kontrole i procene upotrebe sile“.

Ministarka pravde u odvojenom pismu, povodom slučaja Milenkovića, navodi da je on, za razliku od ostalih, smešten u zatvor visoke bezbednosti, zbog optužbi za terorizam i opasnost po bezbednost, dok izveštaj Pavićevića ocenjuje kao „veoma pristrasan“.

„Moramo odbaciti tendenciju da se lica koja su prekršila zakon predstavljaju političkim jezikom koji ne služi vladavini prava u demokratskim društvima. Svako ko je pucao na Kosovsku policiju, Kfor i novinare treba da bude krivično gonjen pred pravosudnim institucijama. Sva krivična dela, bez obzira na etničku pripadnost počinioca, moraju biti kažnjena na osnovu zakona“, napisala je Hadžiu Borelju.

Tvrdi i da „niko od pritvorenika nije imao pritužbi na tretman u kazneno-popravnim centrima“, dok ocenjuje da svi uživaju osnovna prava.

„Nakon što su upućeni u odgovarajuće centre, pritvorenici su upoznati sa svojim pravima, obišli su ih advokati i porodice i izvršene su sve medicinske procene. Zatvorski čuvari su bili prisutni tokom poseta, prisutni u fizičkom smislu, omogućavajući im neophodnu privatnost razgovora i komunikacije sa dotičnim stranama“, napiala je Hadžiu u pismu visokom zvaničniku EU.