Svedok na procesu Tačiju: Srpski novinari 1998. bili pritvoreni u Glavnom štabu OVK

U nastavku suđenja bivšem vođi OVK Hašimu Tačiju i saoptuženima za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji 1998. i 1999. godine, Maljoku je rekao da je od sredine novembra 1998. bio šef „operativnog direktorata“ u Glavnom štabu OVK, koji se tada nalazio u selu Divljane, u opštini Lipljan.

U „beloj kući“, u kojoj je bilo sedište Glavnog štaba OVK, bila su zatvorena dvojica novinara, koje je prethodno u okolini Lipljana oteo i priveo komandant 121. brigade OVK Šaban Dragaj pod izgovorom da su na Kosovu bili bez akreditacije OVK, kazao je Maljoku. Prema optužnici, to su bili novinari Tanjuga Nebojša Radošević i Vladimir Dobričić.

Za Radoševića i Dobričića, koje je OVK otela 18. oktobra 1998. na putu ka selu Magura kod Lipljana, bio je zadužen Agim Zogaj, precizirao je Maljoku.

„Ti novinari su oslobođeni 28. novembra 1998. Bili su tamo (u GŠ OVK) oko 14 dana. To nije bio zatvor, te prostorije su, posle oslobođenja novinara, koristile žene koje su bile pripadnice OVK“, rekao je Maljoku.

Nebojša Radošević je u oktobru 2023. posvedočio na suđenju Tačiju i saoptuženima da su ga pripadnici OVK ispitivali i zlostavljali tokom pritvora koji je, bez suđenja i presude, potrajao 40 dana.

Radošević (58) je izjavio da mu je u selu Sedlare jedan vojnik OVK „nabio pušku u usta“, a da mu je u pritvoru u selu Klečka „prećeno nožem“ i da je bio „premlaćen“, zajedno s Dobričićem.

U pritvoru u Klečki je Radošević, kako je izjavio, „čuo krike dva srpska policajca“.

Opisujući ispitivanje, Radošević je kazao da su mu starešine OVK u Sedlarama prvo rekle da je optužen za „špijunažu“.

Posle petnaestak dana, po Radoševiću, starešine OVK su mu rekle i da je, zajedno sa Dobričićem, osuđen na 60 dana zatvora zato što je „ušao na teritoriju OVK bez odobrenja i novinarske oznake na automobilu“.

Prema optužnici, Radoševića i Dobričića su, pored ostalih, ispitivali Tači i Fatmir Ljimaj, koji su potom „lažno tvrdili“ da je novinarima bilo suđeno.

„Nikakvom suđenju mi nismo prisustvovali, nismo znali ni da se vodio proces, dok nam nisu rekli da smo osuđeni na po 60 dana zatvora“, ispričao je Radošević, dodajući da nije dobio ni bilo kakav dokument o istrazi, ni optužnicu, ni presudu.

Radošević je posvedočio da je od jednog od oficira OVK – koga je zvao Student – zatražio presudu, a da mu je on odgovorio da je „ratno stanje“ i da „ne može da im pomogne“.

„Radoševiću, znaš i sam da nećete još dugo biti ovde“, rekao je tada Student, kako se svedok prisetio u sudnici.

Iako im je Student, po Radoševićevim rečima, obećao da će „brzo ići kući“, to se, međutim, nije ostvarilo, zbog čega su novinari Tanjuga potom stupili u štrajk glađu.

Pod međunarodnim pritiskom, OVK je Radoševića i Dobričića oslobodila 28. novembra 1998. godine, na Dan albanske zastave. Njima je bilo rečeno da su „amnestirani“.

Radošević je rekao da mu je njegov rođak, general Vojske Jugoslavije Dušan Samardžić ispričao neposredno pošto je oslobođen da je, u presretnutom razgovoru, politički predstavnik OVK Adem Demaći (Demaqi) rekao Tačiju da bi „novinare možda trebalo osloboditi, jer trpi velike međunarodne pritiske“.

„Tači je odgovorio: ‘Pustiću ih kada ja hoću, a ne kad mi kažu'“, preneo je Radošević u sudnici šta mu je krajem 1998. ili početkom 1999. rekao general Samardžić, tadašnji komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije.

Iskaz Naima Maljokua na suđenju Tačiju i saoptuženima biće nastavljen sutra.

Maljoku je 124. svedok optužbe od početka suđenja u aprilu 2023. godine. Prema ranijoj odluci suda, tužioci moraju da okončaju dokazni postupak protiv optuženih do sredine aprila.

Zajedno sa Tačijem, za zlodela nad Albancima koje je OVK proglasila za „kolaboracioniste“, kao i nad Srbima i Romima, u više od 40 pritvora OVK, optuženi su i Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići. Svi su bili vodeći članovi Glavnog štaba OVK.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, prema optužnici, nad Albancima proglašenim za „kolaboracioniste“, Srbima i Romima u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji.

Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999. godine, piše u optužnici, u kojoj je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, sa ciljem preuzimanja kontrole nad celim Kosovom, nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi, koji su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020. godine, izjavili su da nisu krivi.