Da li je Deklaracija Svesrpskog sabora srpskog naroda Republike Srbije i RS sa 49 tačaka o jedinstvu i celovitosti od nacionalnog pomirenja do folklora, koja će biti ponuđena na usvajanje skupštinama u Beogradu i Banjaluci, bila potrebna zbog četiri odredbe o Kosovu i Metohiji?
Reč je o tačkama od 11. do 14. od kojih je, najznačajnija poslednja u kojoj Svesrpski sabor, posle „konstatacije da je KiM neotuđivi deo Republike Srbije“ i „insistiranja na izvršenju Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 u svim njenim aspektima“ poručuje da su “ sprovođenje Briselskog sporazuma, formiranje Zajednice srpskih opština i stalni dijalog jedini održivi put za rešavanje problema“.
Kome i zbog čega treba da kroz Skupštini Srbije prođe „papir“ sa ZSO kao jedino rešenje, iako je u Briselu definisana u okviru teritorijalnog integriteta samoproglašene kosovske države? U visokim diplomatskim krugovima u Beogradu gotovo da nema dileme da će Deklaracija „proći“ u Skupštini Srbije ne samo zbog parlamentarne SNS-SPS većine nego i zbog, kako se spekuliše, pritiska Ambasade SAD na deo parlamentarne opozicije koja se ne slaže sa sadržajem ovog „papira“.
– Dobro je što se po prvi put posle dužeg vremena u jednom aktu koji bi trebalo da usvoji Narodna Skupština Srbije pominje Rezolucija 1244 SB UN i teritorijalni integritet Srbije. Ali, s druge strane, zbunjuje što se u istom tom dokumentu, koji ide na usvajanje u srpski parlament, pominje primena Prvog briselskog sporazuma i osnivanje ZSO jer se zna da ona samo jedan intrument u pravnom poretku nezavisnog Kosova. Nezavisno Kosovo kako se priznaje Prvim briselskim sporazumom i teritorijalni integritet Srbije po Rezoluciji 1244 SB UN ne bi mogli da se nađu zajedno u pravno-političkm aktu kakav je Deklaracija koja će biti pred Skupštinom Srbije – ukazuje u izjavi za Danas profesor Zoran Čvorović sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
Politički analitičar Dušan Janjić smatra da bi skupštinsko usvajanje Deklaracije bilo „dvostruko pranje savesti predsednika Srbije Aleksandra Vučića i uvlačenje Skupštine Srbije u legitimizaciju Francusko-nemačkog predloga.
– ZSO je već bila pred Skupštinom Srbije kad je usvojen dokument koji je predložio tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, čije je ideja bila da preko ZSO dobije RS na Kosovu. To je već tada bilo neostvarivo, ali strateškim pregovaračkim greškama Beograda sad je situacija da, prema Statutu koji je napravila administracija EU, ZSO nema izvršnu vlast niti koordinaciju, nego savetodavnu ulogu. Vučić je toliko „naduvao“ značaj ZSO da je zanemario sva druga važna pitanja, a kod Albanaca i međunarodne zajednice stvorio privid da će priznati Kosovo de fakto i de jure čim dobije ZSO. Sada odgovornost prenosi na Svesrpski sabor i Skupštinu Srbije što je ispod svakog političkog nivoa – ističe Janjić.
Prema njegovim rečima, Vučić i Petar Petković bi, „umesto skrivanja iza Svesrpskog sabora, trebalo da Skupštini podnesu izveštaj o svemu što su ispregovarali, a ne da parlament preuzima političku i istorijsku odgovornost SNS i Aleksandru Vučiću i Miloradu Dodiku daje opravdanje sa sve buduće poteze“.
Marko Jakšić, član Predsedništva Srpskog nacionalnog veća KiM i Pokreta Otadžbina, nema dilemu da je reč o „još jednoj Vučićevoj podvali srpskom narodu na KiM“.
– Vučić je Prištini predao policiju, sudstvo, energetiku, telekomunikacije, sve simbole državnosti Srbije – dinar, saobraćajne tablice, lična dokumenta… U ingerenciji Srbije ostali su samo prosveta, zdravstvo, socijala i kultura koje sad treba da stavi pod kapu svog koalicionog partnera Aljbina Kurtiju, jer Srpska lista je i dalje prisutna u Skupštini Kosova i daje legitimitet svemu što se radi na štetu Srbije i srpskog narod. ZSO je konačan raskid sa institucijama države Srbije jer sa njom Vučić sve predaje Kurtiju, a takvo rešenje nije imuna ni SPC, koja se ponaša kao filijala SNS – kategoričan je Jakšić. On ukazuje i da je skup u Beogradu 8. juna bio „krnji Sabor zasnovan na moralno-politički podobnim Srbima“.
– Ne može sabor da bude svesrpski, a da na njemu nema opozicije. Srpski narod i državu ne čine samo predstavnici vlasti, nego i opozicije. Srbi na KiM su očekivali da će makar i krnji sabor postaviti pitanje Francusko-nemačkog predloga koji je Vučić prihvatio. Ispalo je da se cela priča zasnovana na „presipanju iz šupljeg u prazno“ i prikrivanje Vučićeve izdaje KiM – smatra Marko Jakšić.
Četvrt veka Kumanovskog sporazuma
Svesrpski sabor Srbije i RS, održan je dan uoči 25. godišnjice potpisivnja Vojno-tehničkog sporazuma 9. juna 1999. na vojnom aerodromu kod Kumanova koji je označio kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ovim dokumentom, poznatim kao Kumanovski sporazum, prekinuti su vazdušni udari NATO na SRJ, a dan kasnije usvojena je Rezolucija 1244 u SBUN. Sporazum su potpisali: general Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, policijski general Obrad Stevanović i britanski general Majkl DŽekson. Potpisivanjem Kumanovskog sporazuma stvoreni su uslovi za povlačenje VJ i MUP Srbije sa KiM i ulazak Kfora.
Srpska lista na Saboru
Zajedničkoj sednici Vlada Srbije i RS, na kojoj je u subotu usvojena Deklaracija prisustvovali su i predstavnici Srske liste. Oni nisu imali pravo „na reč“. „Iz prostog razloga – oni imaju svoje predstavnike u predsedniku Srbije i predsedniku Vlade Srbije, jer su deo Republike Srbije“, objasnio je Aleksandar Vučić na zajedničkoj sednici dve vlade.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.