Svet bez jedinstvenog modela za povratak đaka u školske klupe

Ostale države regiona još uvek su bez jasnih uputstava kako će se nastava sprovoditi iako je do prvih školskih časova ostalo manje od mesec dana.

Evropske zemlje budno prate iskustvo Nemačke gde je nastava već počela u jednoj provinciji dok većina prosvetnih vlasti preuzima od skandinavskih zemalja model „balončića“ – podele na grupe do 12 učenika.

Da li je Srbija najspremnija jer je među prvima izašla sa obimnim planom ili su druge Vlade zapravo opreznije i detaljnije promišljaju o merama, moći će da se utvrđuje tek kada vidimo prve rezultate nastave.

Nova školska godina u Srbiji će početi uz nove mere – za učenike od prvog do četvrtog razreda nastava će biti u učionicama, časovi skraćeni a odeljenja smanjena na 15 učenika. Stariji osnovci i srednjoškolci kombinovaće odlazak u klupe sa onlajn nastavom. Biće podeljeni u grupe do 15 učenika, dok je jedna grupa u školi, druga će nastavu pratiti putem kanala nacionalne televizije.

Za nastavu u školi, u obavezan školski pribor svi učenici i njihovi roditelji će od ove godine morati da uvrste – epidemiološke maske. Preporuka Kriznog štaba je da đaci nose maske tokom održavanja nastave što će najmlađima, zabrinuta je javnost, biti jako teško objasniti. Oko ovog pravila se i dalje vodi velika polemika dok su lekari naglasili da će biti dozvoljeno skidanje maske dok se sedi u klupi, uz obavezu održavanja fizičke distance.

U okruženju samo u Hrvatskoj izvestan povratak u učionice

Javnost u Hrvatskoj još uvek sa nestrpljenjem očekuje objašnjenje nadležnih o tome kako će izgledati nastava, a situaciju usporava i činjenica da je tamošnja Vlada formirana tek krajem jula te nove prosvetne vlasti još uvek kaskaju sa organizacijom rada. Za sada je izvesno da će školska godina u Hrvatskoj početi 7. septembra i najverovatnije će se đaci vratiti u učionice, kako prenose mediji. Nepoznanica je kako će koja škola sprovoditi mere za zaštitu od virusa.

Iz Crne Gore stižu poruke da će škole biti otvorene tek kada epidemija bude pod kontrolom. Poslednja informacija crnogorskog Ministarstva prosvete je da se još ne zna da li će se od seprembra đaci vratiti u školske klupe, uz navode da se obavljaju pripreme za redovnu nastavu, ali i za „plan B“, odnosno onlajn nastavu.

U Bosni i Hercegovini odražane su radionice i sastanci međunarodnih organizacija sa lokalnim vlastima kako bi se utvrdili najbolji modeli za nastavu a nadležni traže i dodatne resurse u vidu IT opreme i edukacije za nastavnike kako bi se deo nastave vodio onlajn. Svetski stručnjaci ukazali su na modele iz Danske i Koreje koji bi bili adekvatni za primenu i u federaciji.

Vlasti Severne Makedonije istakle su da je otvaranje škola veliki rizik po zdravlje, ali ne i kako će nastavu sprovesti. Tamošnji ministar zdravlja Venko Filipče nedavno je izjavio da Komisija za zarazne bolesti veruje da postoji ogroman rizik po zdravlje učenika, roditelja i osoblja ukoliko se u S. Makedoniji škole otvore u septembru.

Filipče je rekao za Sitel TV da ima mnogo primera širom sveta da su se škole zatvorile ubrzo nakon otvaranja zbog porasta broja infekcija, prenela je makedonska agencija MIA.

Model balončića iz Danske, sve oči uperene u Nemačku

Od zemalja Evropske Unije, Nemačka je među prvima sprovela povratak đaka u škole u jednoj od pokrajina. U Nemačkoj je i inače pravilo da se ne raspuštaju sve škole u isto vreme, tako da je ove godine nastava počela prvo u pokrajini Meklenburg-Prednja Pomeranija, koja je imala i najmanji broj zaraženih korona virusom – tek nekoliko aktivnih. Nastava se tamo realizuje u potpunosti u učionicama ali uz zabranu fizičkog kontakta – pozdravljanja rukom, dodirivanja lica ili predmeta u školi kao što su gelenderi, a dezinfekcija će se vršiti češće nego što je uobičajeno. Učenici će biti odvojeni u veće grupe razreda koji ne bi trebalo da se „mešaju“ odnosno susreću tako što će biti podeljeni u smene. Ova pokrajina najavila je da ima spremne modele i onlajn nastave ali da se nadaju da će to biti izuzetak, a ne pravilo.

Druge pokrajine u Nemačkoj kao i većina evropskih zemalja budno posmatraju kako će se pokazati ovaj model, ali i pripremaju sopstvene modele, prilagođene broju zaraženih u odnosu na populaciju kao i tehničkim kapacitetima škola.

Model „balončića“ koji će biti primenjen u Danskoj smatra se jednim od najboljih za ovu situaciju a preporučen je vlastima BiH i sličan je onome što su usvojile srpske vlasti. Ideja ovog pristupa jeste formiranje „zaštitnih balončića“ odnosno manjih grupa od po 12 učenika koje će biti potpuno odvojene od drugih i tokom nastave, na igralištima, tokom ručaka i ostalih aktivnosti. Na taj način bi se sprečilo nekontrolisano širenje virusa među celom školskom populacijom a ukoliko dođe do zaraze škole će moći da izoluju samo određenu grupu dok ostali mogu da nastave sa radom.

Sličan model primenjivan je i u drugim skandinavskim zemljama tokom prolećnog delimičnog vraćanja đaka na nastavu. Tom prilikom lekari iz Danske i Norveške isticali su da nije dolazilo do stvaranja većih žarišta u školama.

Stručnjaci u Sjedinjenim Američkim Državama takođe ovo razmatraju kao optimalan model za predstojeću školsku godinu.

Još jedna od mera koja je najavljena za Srbiju jeste i smenjivanje grupa učenika u školi – dok jedni odlaze u učionice, drugi prate nastavu od kuće. Ovo je model iz Japana koji će preuzeti i pojedine nemačke škole. Ostaje da se vidi koliko će biti uspešan a najveće kritike roditelja za sad su da će se deca teško prilagoditi ovakvoj vrsti promene smena.

Iskustva iz sveta iz aprila i maja ove godine pokazuju da otvaranje škola uz relaksirane mere čak i u zemljama poznatim po uređenosti i pedantnosti, kao što je Nemačka, može vrlo brzo pokrenuti stvaranje novih žarišta kovida 19. To pak znači da se može dogoditi da škole budu zatvorene vrlo brzo nakon što se otvore.

Dok velike međunarodne organizacije poput Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i UNICEF-a poručuju da povratak dece u klupe treba da bude najveći prioritet svetskih vlada kako bi se izbegla „generacijska katastrofa“, nacionalne države nailaze na brojne prepreke i nedoumice kako da ovo sprovedu u delo.

Pravila se razlikuju od zemlje do zemlje, a situacija se dodatno komplikuje na lokalnom nivou kada je potrebno prilagoditi pravila veoma različitim kapacitetima svake obrazovne ustanove.

Osim mera distance i nošenja maske, otkazivanje okupljanja i zajedničkih obroka bi takođe pomoglo, navode američki Centri za konotrolu i prevenciju zaraznih bolesti, preneo je Glas Amerike.

Oni pišu i da su neke skandivanske zemlje sa manje slučajeva nego u SAD, otvorile su škole sa nekim izmenama i nisu imale žarišta povezana sa školama. U Izraelu međutim, škole su se otvorile kada je bilo manje slučajeva zaraze, ali su morale da se zatvore nekoliko nedelja kasnije zbog rasta broja zaraženih i među đacima i profesorima.

Privatne škole u Srbiji još uvek se ne oglašavaju o merama

Nedovoljno pažnje u domaćoj javnosti posvetilo se pitanju kako će privatne osnovne i srednje škole sprovoditi nastavu naredne školske godine i koja pravila za njih (ne)važe.

Oni takođe moraju da prate sve preporuke koje je Ministarstvo prosvete donelo i za državne škole, a još uvek je nepoznanica kako će neki od većih privatnih sistema sprovesti ovo u delo.

Jedan od privatnih obrazovnih sistema je i „Vladislav Petković Dis“ koje u svom sastavu imaju osnovnu školu i gimnaziju. Direktorka i osnivač ove škole Lidija Ručnov objasnila je za Demostat kako će izgledati nastava u ovoj ustanovi.

– Naše škole, i osnovna, kao i gimnazija, od osnivanja imaju 10 učenika maksimum u razredu, tako da u ovoj situaciji, mi ispunjavamo epidemiološke preporuke i mere koje je naložilo Ministarstvo prosvete, a koje smo u obavezi da poštujemo. Iz našeg iskustva, a mi smo jedna od najstarijih privatnih škola u Srbiji, ovaj mali broj učenika u razredu, omogućava veću bezbednost učenika, što roditelji cene, naročito u ovom epidemiološkom trenutku. Naša škola će raditi, strogo poštujući sve mere, istakla je Ručnov.

Tokom vanrednog stanja ova škola je imala iskustvo i sa radom onlajn, objasnila je direktorka ističući da je korišćena Zoom platforma a da su učenici imali čak i vannastavne aktivnosti kako bi se održala interakcija sa nastavnicima što smatraju jako važnim delom učenja.

Lidija Ručnov kaže da se sada početku školske godine jednako raduju i đaci, nastavnici kao i roditelji a da uprava škole nastavlja da prati iskustva i drugih država u organizaciji nastave.

– Pratili smo kako druge države organizuju nastavu, uspešne su one gde je manji broj đaka u razredu, gde je odgovornost roditelja i škole, kao i njihova komunikacija, na visokom nivou, navela je ona.

Od nekolilo drugih privatnih škola u Beogradu Demostat je pokušao da dobije informacije o tome kako će izgledati njihove učionice 1. septembra i da li imaju neka posebna rešenja s obzirom da inače imaju veće grupe u razredu. Odgovore za sada nismo dobili.