Svet prema Bajdenu

Novi državni sekretar u timu Džozefa Bajdena, što je pozicija jednaka ministru spoljnih poslova, nije slučajno na ovom mestu – bio je dugogodišnji Bajdenov spoljnopolitički savetnik, drugi čovek američke diplomatije u vreme Baraka Obame.

Iza uglađenog diplomate koji govori francuski bez akcenta i svira gitaru, krije se jedan od najvećih zagovornika američkog intervencionizma u svetu, uveren da tamo gde Sjedinjene Države nemaju vodeću ulogu vlada haos. Ovaj savetnik američkih kompanija za naoružanje, podržavao je bombardovanje Iraka 2003. godine kao i bombardovanje Libije 2011. godine i smatra da je greška što Obamina administracija nije bombardovala Siriju, za šta deo odgovornosti preuzima na sebe.

Bajdenovom prethodniku, Donaldu Trampu, zamera što je urušio autoritet Vašingtona u svetu. Trampovu eru vidi kao zlosrećnu epizodu koja je imala za posledicu povlačenje SAD sa međunarodne scene. Njegova je namera da ovaj autoritet povrati. Kako? Ponovnim uspostavljanjem veza sa saveznicima, naročito evropskim, koje je Tramp ignorisao, kao i jačanjem uticaja u međunarodnim institucijama iz kojih se bivša administracija povukla.

Jednom rečju povratak multilateralizma nakon Trampovog unilateralizma, intervencionizam naspram okretanja unutrašnjim pitanjima, „povratak Amerike“ nakon doktrine „Amerika na prvom mestu“ prethodne administracije.
Blinken ima posebne veze sa Francuskom, gde se školovao u mladosti i gde je član glavnog odbora fondacije „Lideri za mir“ Žana Pjera Rafarena, bivšeg francuskog premijera iz vremena Žaka Širaka, a sadašnjeg predsednika odbora za spoljne odnose, odbranu i oružane snage u Senatu. „ Zajedno smo u boljoj poziciji da se suprotstavimo pretnjama koje dolaze od Rusije, Irana i Severne Koreje i branimo demokratiju i ljudska prava“, objasnio je Blinken senatorima nameru da obnovi savezništva. „Američko vođstvo još uvek ima težinu“.

Intervencionizam u odbranu „demokratije i ljudskih prava“ je politika dobro poznata u Srbiji, Iraku, Afganistanu i na drugim mestima na kojima su izvršene vojne intervencije pod vođstvom Sjedinjenih država od kraja Hladnog rata.
Blinken je od 1994. do 2001. godine bio član najužeg tima Bila Klintona u Beloj kući za pitanja bezbednosti, bio je njegov saradnik i pisao mu je govore. Od 1999. do 2001. godine je bio Klintonov savetnik za odnose sa Evropskom unijom i NATO-om, dakle u vreme bombardovanja Jugoslavije. Od 2002. do 2008. godine radio je u odboru za spoljnopolitička pitanja američkog Senata u kome se raspravljalo o sudbini Kosova i američkoj spoljnoj politici prema Srbiji, nakon što su u Prištini proglasili nezavisnost  i, uopšte, bio je direktno uključen u odluke koje se tiču američkog prisustva u regionu. Razlozi za ovo prisustvo su različito tumačeni u redovima demokrata koji u intervencionizmu vide instrument spoljne politike, ali se svode na kontriranje ruskom uticaju, koji je često nekritički preuveličavan, i na nepoverenje prema glavnim evropskim saveznicima da će biti u stanju da sprovedu zajedničku politiku prema Balkanu.

Njegov odgovor senatorima, da „ima stvari koje možemo da učinimo da pomognemo napretku Kosova, kao i Srbiji da ide napred“, treba tumačiti u kontekstu ove decenijske politike, čiji je Bajden – koji je od početka bio zagovornik nezavisnosti Kosova – jedan od stožera.

Kina, Rusija, Izrael

Iako je najavljen raskid sa politikom prethodne administracije, u pitanjima spoljne politike postoji kontinuitet – neprijatelj broj jedan i dalje je Kina.

Majk Pompeo, prethodni državni sekretar, optužio je Kinu za „genocid“ nad Ujgurima, turkijskim narodom većinom muslimanske vere. Oko deset miliona Ujgura živi u oblasti koju je Kina pripojila 1949. godine i koja je zvanično autonomna. Zapadne diplomatije oštro kritikuju Peking, optužujući ga da proteruju pripadnike ovog naroda, zatvara ih u logore gde su izloženi nehumanom tretmanu i da naseljava Kineze u ovaj deo zemlje.

Blinken je, neuobičajeno u atmosferi snažnih tenzija koje su obeležile predaju vlasti na Kapitol hilu, dao pravo Trampu zbog tvrde politike prema Kini i ponovio optužbe svog prethodnika za genocid nad Ujgurima.

Za demokrate je glavni neprijatelj Rusija, za koju su četiri godine govorili da stoji iza Trampovog uspona do Bele kuće, dok su republikanci optuživali demokrate za mondijalizaciju koja je išla na ruku Kinezima.

I Bajdenova ekipa u Pekingu vidi strateškog protivnika, ali će, za razliku od Trampove administracije, tražiti da ojača pozicije kroz savez protiv Kine, iako je Blinken izjavio da ne namerava da prekine dijalog sa Pekingom, kada je reč o trgovinskim pitanjima ili, na primer, o klimi. U Kini je američki proizvođač električnih automobila Tesla otvorio fabriku, tamo se proizvodi Ajfon i drugi proizvodi američkih tehnoloških giganata. Sin američkog predsednika, Hanter Bajden, takođe je imao poslove u Kini. Kako to ide uporedo sa optužbama za genocid? O ovim optužbama Vašingtona biće primorana da se izjasni i Evropska unija, koja je sa Kinezima krajem prošle godine potpisala sporazum o investicijama.

Slična politika političkih pritiska, ali bez zatvaranja vrata za neke oblike saradnje, odnosiće se i na Rusiju, sa kojom je zaoštravanje odnosa neminovno. Bajden je odmah po dolasku u Belu kuću tražio obaveštajne podatke o ruskom uticaju na politička dešavanja u SAD poslednjih meseci. Očekuje se otvaranje istrage na osnovu optužbi o mešanju u izbore 2020. godine,  trovanju ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog ili provalu u vladin server, za šta demokrate optužuju ruske službe. Novi predsednik je, ipak, najavio da će obnoviti na pet godina sporazum sa Rusijom o ograničenju nuklearnog naoružanja dve zemlje, poznat kao Novi početak (New START), koji ističe 5. februara.

Kontinuitet američke politike se vidi u odnosu prema Izraelu. Blinken je rekao da je pobornik ideje o dve države, izraelske i palestinske, ali je primetio da takvo rešenje kratkoročno „nije realno“ i rekao da je za SAD pitanje bezbednosti Izraela „sveto“. On je objasnio i da neće dovoditi u pitanje Trampovu odluku da Jerusalim proglasi glavnim gradom Izraela i prebaci američku ambasadu u ovaj grad.

Lekcije iz Trampove ere

Druga dva ključna člana Bajdenovog tima za spoljnu politiku i bezbednost su dugogodišnji diplomata Vilijam Brns i četrdesetčetvorogodišnji Džejk Salivan, bivši savetnik Hilari Klinton.

Brns, novi direktor CIA, nije ni političar, ni vojnik, ni obaveštajac, kao većina njegovih prethodnika. Bio je ambasador u Jordanu, od 1998. do 2001. godine, i u Rusiji, od 2005. do 2008. godine, zamenik državnog sekretara Hilari Klinton od 2011. do 2014. godine (2012. godine je u tom svojstvu posetio Balkan). Nakon diplomatske karijere bio je na čelu Karnegi fondacije, uticajnog tink-tenka za širenje spoljnopolitičkog uticaja SAD, sa sedištem u Vašingtonu.

Sva trojica, Blinken, Brns i Salivan, bili su uključeni u pregovore sa Iranom, koji su se završili međunarodnim sporazumom o iranskom nuklearnom naoružanju za vreme Baraka Obame, koji je Tramp poništio. Bajdenov tim namerava da taj sporazum obnovi, svestan da su se okolnosti promenile. Zato to neće biti u potpunosti povratak na diplomatiju iz Obaminog doba. U članku koji je objavljen prošlog leta u američkom mesečniku Atlantik, Brns je dao svoju viziju diplomatije nakon Trampa. Govorio je o tri mogućnosti: povlačenju, obnovi i osmišljavanju nove politike. Naveo je da je u Obaminoj politici bilo elemenata povlačenja, kao na Bliskom istoku, ali da se to pokazalo pogrešno jer, smatra on, niko nije spreman da preuzme ulogu Sjedinjenih država. Povlačenje je, dakle, isključeno. Druga mogućnost je obnavljanje ideje o SAD kao klasičnoj sili koja nameće moć. Brns ne misli da je američka moć na zalasku, naprotiv, želi da je afirmiše, ali se pita imaju li Amerikanci sredstava i nerava da se beskrajno nadmeću sa Kinom.

Članovi Bajdenovog tima su u međuvremenu analizirali razloge za poraz demokrata na prethodnim izborima. Ostaje da se ponovo osmisli politika u svetu koji se značajno izmenio. „Živimo u drugačijoj stvarnosti. Amerika više ne može da diktira događaje onako kako se to nekada činilo“, kontatuje Brns. I ovde se vidi ta želja da se Bajdenov tim,  približi saveznicima, pre svega Evropljanima i da se vodi „diplomatija srednje klase“, pokušaj da se razuveri Trampovo glasačko telo da ih tamo neka elita iz Vašingtona gura u globalizaciju i odluke koje nemaju veze sa njima.